3
I Srbi i Hrvati su na Svetsko prvenstvo u Katar doputovali sa istim ambicijama - da naprave nešto veliko.
Posetite Aroma markete i osetite duh Mundijala i u Srbiji.
Naše ambicije nisu bile realne, niti utemeljene na bilo čemu osim na pobedi nad Portugalom (2:1) i obezbeđenom direktnom prolazu na Mundijal, dok su „vatreni“ i te kako imali razlog da šire optimizam.
Na Mundijal su stigli kao vicešampioni sveta, bili su jednom i treći, evropska prvenstva ne propuštaju, na jedno se samo nisu plasirali, i na njima imaju dva četvrtfinala i dve osmine finala. Drugim rečima, imaju kontinuitet učešća na velikim takmičenjima.
PROČITAJTE JOŠ
U Srbiji je situacija drugačija, „orlovi“ uspevaju da se lansiraju na Mundijal, na kojem kao po pravilu ne urade ništa, osim što odigraju tri utakmice u grupi i osvoje maksimalno tri boda. O Evropskom prvenstvu bolje da ne govorimo, jer na njemu nismo učestvovali više od dve decenije.
Dobra stvar na Mundijalu u Kataru bila je ta što su srpski navijači imali priliku da gledaju fantastičnu ekipu Brazila. Nema veze što je Srbija izgubila, poraz nije mnogo zaboleo, a nije morao ni da bude fatalan da su preostale dve utakmice s Kamerunom i Švajcarskom odigrane kako se očekivalo. Vredelo je prevaliti put do Dohe, jer „selekao“ ima maestralan tim i uživanje je gledati kako plešu po terenu. Fudbal izgleda užasno jednostavno kada ga igraju takvi majstori. Ostavljaju utisak ekipe koja čim doda gas može da postigne gol.
I to su na početku šampionata znali i hrvatski navijači i zato su nam malo i zavideli. Grupa momaka iz Hrvatske, koju smo sreli na početku turnira, pitala nas je da li možemo da im nabavimo karte od srpskih navijača po pristojnijim cenama od one koju su oni dobijali, a u pitanju su bili iznosi od 700 do 1.000 evra. Želja im, logično, nije bila da gledaju Srbiju već Brazilce, jer ni sami nisu znali da li će se kasnije negde ukrstiti s Nejmarom i ekipom, iako su Hrvatsku videli u finalu. Za sebe su bili sigurni da će daleko dogurati, ali za Brazilce i ne baš. Dakle, prepoznatljiva balkanska objektivnost bila je uzrok za „žickanje“ ulaznica.
Karte nisu našli po pristojnim cenama, ali su Brazilce dobili na tacni i novu priliku da ih gledaju.
U četvrtfinalu (petak, 16 sati) Hrvatska igra meč u kojem selektor Zlatko Dalić vidi dva puta do polufinala. Jedan je da se Brazilcima oduzme lopta i preuzme kontrola sredine terena, što do sada nikome nije pošlo za rukom i verovatno je teži put, a drugi je da Hrvatska kao i u nekoliko prethodnih mečeva na Mundijalu, ne računajući finale protiv Francuske 2018. godine, „udavi“ protivnika i kroz produžetke i penale prođe dalje. To fizičko i emotivno iscrpljivanje rivala nije strano „vatrenima“, jer tako su pali Japanci u Kataru, Englezi, Rusi, Danci 2018. godine…
Lepo je gledati Nejmara, Rišarlisona, Vinisijusa, Rafinju, Rodriga, ali kada vam stanu na put još lepše ih je poslati kući.
Naročito i zbog činjenice da su „kanarinjosi“ svojim plesom posle svakog gola iziritirali javnost i brojne fudbalske stručnjake, koji su konstantno igranje sambe protumačili kao omalovažavanje protivnika.
BONUS VIDEO Navijače Švajcarske teraju sa tribina
