Robert Levandovski je protiv Barselone sa dva gola pokazao da je bez premca najbolji napadač sveta, iako ima 33 godine. No, put možda najboljeg igrača u istoriji posljkog fudbala ka vrhu nije bio ni najmanje lak.
Naprotiv, Levandovski je još na samom početku naišao na prepreku koja je pretila da njegovu karijeru saseče u korenu.
Rođen u avgustu 1988. godine, Levandovski je prve fudbalske korake napravio u Partizanu iz rodne Varšave, nakon čega je igrao za mlađe kategorije Varšovije sedam godina pre nego što je potpisao za Deltu. Dobio je šansu u prvom timu u ekipi iz četvrte lige, postigao je i četiri gola, a dobre igre donele su mu poziv u drugi tim Legije.
PROČITAJTE JOŠ...
No, umesto sluha za talenat mladog napadača čelnici Legije su odlučili da se grubo poigraju sa njim, pa je Levandovski tavorio na klupi, bez prilike da se dokaže. Negde u to vreme navodno je postojala ideja da Levandovski zaigra u Crvenoj zvezdi, ali je sudbina htela da umesto beogradske Marakane po odlasku iz Legije zaigra za Znič iz Pruškova, što se pokazalo kao pun pogodak. Prvo je u sezoni 2006/2007 bio prvi strelac Treće lige sa 15 golova, odveo svoju ekipu do druge lige, a potom je u narednoj sezoni još jednom zablistao – jači rang, bolji učinak, 21 gol i pažnja velikog broja timova.
Meu prvima koji su mogli do sada već poznatog mladog Poljaka bio je Sporting iz Hihona, ali ga oni nisu želeli. Da stvar bude gora, u Sportingu su odbili predlog menadžera Cezara Kučarskog, inače bivšeg igrača tima iz Hihona kog mnogi smatraju najgorim pojačanjem u istoriji, da Levandovski dođe bar na probu. Jednostavno, Emilio de Dios, sportski direktor kluba, uporno je ignorisao pozive.
Sluha nije bilo u Hihonu, ali jeste u Poznanju. Leh je 2008. godine izdvojio oko 400.000 evra, a Levandovski u junu konačno zaigrao u najjačem rangu. I isplatilo se, pošto je na 42 meča postigao 18 golova, potom je u narednoj sezoni takođe brojao do 18, a Leh osvojio titulu u Poljkoj.
Bilo je jasno da će uslediti iskorak, samo je bilo pitanje – gde? Mogli su to da budu Blekburn 2010, kada je erupcija vulkana Ejafjadlajekidl na Islandu sprečila međunarodne letove, pa je Levandovski ostao u Poljskoj. Potom je Enroko Preziosi, predsednik Đenoe, samoinicijativno i iz samo sebi znanih razloga rekao „ne“ iako je gotovo sve bilo završeno.
A onda je svoje prste umešala Borusija iz Dortmunda.
Leto 2010. započelo je stidljivim pitanjem „gde će Levandovski?“, a odgovor je stigao sa Vestfalena. Ugovor na četiri godine, Leh je dobio 4.5 miliona evra, a uzvratio je… Pa, blago rečeno dobro. Nakon nešto slabije prve sezone, u drugoj je eksplodirao i počeo da rešeta, što je rezultiralo osvojenom duplom krunom, a od devet golova u mečevima za trofeje (Frajburg u prvenstvu 4:0, Bajern u finalu kupa 5:2), Poljak je postigao pet golova – dva protiv Frajburga, tri protiv Bajerna. Sa ovim klubom stigao je do finala Lige šampiona (2013), kada je Bajern bio bolji sa 2:1, a poslednji meč je odigrao u finalu Kupa Nemačke, koji je Bajern dobio sa 2:0.
No, taj meč je protekao u izuzetno napetoj atmosferi, s obzirom na to da je Levandovski već u novembru 2013. potvrdio, a u januaru 2014. i zvanično potisao ugovor sa Bajernom u trajanju od pet godina. Od sezone 2014/2015, Levandovski je za Bajern odigrao ukupno 335 utakmica, postigao u svim takmičenjima 304 gola, a Bavarce predvodio do sedam titula prvaka Nemačke. Prethodno, sa Borusijom je osvojio dve. Drugim rečima, Levandovski od dolaska u Bundesligu titulu nije osvojio u samo dva navrata – 2012/2013. i 2013/2014.
A uspeo je i da sruši rekord čuvenog Gerda Milera.
Kada je okončana prošla sezona, Levandovski je, uprkos tome što se nalazi u završnim godinama karijere, odlučio da zaigra za reprezentaciju. I nije pogrešio – tri gola je postigao, bio jedna od glavnih zvezda, a njegove suze po ispadanju Poljske sa turnira obišle su svet.
Umor ga nije sprečio, od početka nove sezone Poljak igra kao u najboljim danima, pa je sa dva pogotka srušio nadu Barselone da će moći bar do boda. No, iako je Liga šampiona tek počela, kao dan je jasno da Barselona neće biti jedina. U grupi E se nalaze još Benfika i Dinamo iz Kijeva, čini se ekipe protiv kojih Levandovski ne bi trebalo da ima problema da dodatno uveća svoj saldo i još jednom istakne kandidaturu za najboljeg napadača takmičenja.
Lopta je okrugla, još mnogo fudbala je pred nama, i naravno da je pitanje šta će biti sutra. No, jedna stvar je sigurna – šta god da bude, ime Roberta Levandovskog ostaće upisano kao jedno od najvećih koja su ikada nastupala na travnatim tepisima širom sveta.
Bonus video: Robert Levandovski na EURO 2020
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar