3
Pariz je u stanju potpunog ludila jer je potpisom najboljeg fudbalera današnjice Lionela Mesija završen jedan od najvećih transfera u istoriji fudbala.
PSŽ je tako kompletirao drim tim koji je počeo da gradi odmah po završetku prošle sezone, dodajući mu igrača kojem se ni sam verovatno nije nadao.
Projekat države Katar je tako dostigao potpunu kulminaciju i svi sa nestrpljenjem očekuju početak nove sezone u koju se ulazi sa samo jednim ciljem – apsolutnom vladavinom evropskim fudbalom.
PROČITAJTE JOŠ
Od kako je PSŽ postao jedan od najbogatijih klubova na svetu i započeo dominaciju u Francuskoj, za ovaj klub postoji samo jedan cilj i jedina prava nagrada za sve investicije, a to je pehar Lige šampiona.
Pre dve godine se činilo da je na dohvat ruke, ali je Bajern u specifičnoj sezoni čiju je završnicu diktirala pandemija koronavirusa, bio nepremostiva prepreka. Sledeće godine je napravljen korak nazad, jer je još jedan projekat na pogon naftnih dolara u vidu Mančester Sitija bio bolji od PSŽ-a.
Zato su u Parizu odlučili da sezona pred nama bude ta u kojoj će se konačno popeti na krov Evrope.
Maurisio Poketino će krenuti svoju prvu punu sezonu na klupi Parižana, a u rukama će imati sastav kakav možda nije viđen nikada. Bar ne od ere prvih „Galaktikosa“ Florentina Pereza.
PSŽ će po prvi put ući kao favorit broj jedan za osvajanje Lige šampiona, uloga koja je do sada bila rezervisana za Mančester Siti, Bajern i španske gigante. Već osam godina prvi favorit nije uspeo da osvoji najznačajniji evropski klupski trofej, a ova ekipa je napravljena tako da pravo na grešku ne postoji.
A uprkos svom glamuru i već viđenom peharu, stvari neće ići baš tako glatko.
Dolaskom Mesija u Pariz, priča počinje i završava se sa nuklearnim naouražanjem u napadu francuskog kluba, bar kada je pažnja javnosti u pitanju.
Napadački trio Nejmar-Mesi-Mbape deluje pomalo nadrealno, kao na igrici kada pravite ekipu po sopstvenom nahođenju bez ikakvih limita.
Međutim, kada se malo zagrebe ispod svog tog blještavila, rađa se potencijalni problem u njihovom funkcionisanju.
Nejmar je neprikosnoveni gospodar leve strane napada, ali je problem što su i Mesi i Mbape, poslednjih godina gospodarili desnom stranom. To znači da će Poketino morati da nađe pravu kombinaciju u taktičkom smislu kojom će ovaj trio postati funkcionalan, a da pri tom povede računa i o njihovom egu.
Iz ove perspektive, deluje da Argentinac ima dve opcije. Prva je da Nejmara stavi u sredinu, jer deluje da mu od sve trojice najpririodnije leži takva uloga. Međutim to povlači i prebacivanje Mesija ili Mbapea na levu stranu, a iako se radi o igračima vanserijske klase sposobnih da igraju na više pozicija, ne deluje da bi i jedan i drugi to želeli da prihvate, a pitanje je i koliko bi vremena trebalo da se uigraju i sinhronizuju.
Druga opcija je da se Mesi vrati počecima kada ga je Gvardiola lansirao u zvezde u prvoj profesionalnoj sezoni. Španski stručnjak je posle desetak utakmica te godine u kojima se Barselona mučila, odlučio da Argentinca stavi u ulogu lažne devetke, ali na jedan potpuno drugačiji način i tako okrene sezonu i pokori čitavu Evropu.
Iako je pozicija lažne devetke bila rezervisana za igrače koji nisu bili primarno napadači, ali su igrali na tim pozicijama i kretali se u istim zonama kao klasični centarforovi, Gvardiola je odlučio da stvari postavi malo drugačije.
Mesija je povukao mnogo dublje ka sredini, stavljajući ga da igra suštinski desetku i na taj način prostor koji bi obično bio rezervisan za kretnje napadača ostavljao praznim, a onda bi Mesi napadao iz dubine ostavljajući odbrane u rebusu.
Ostaje pitanje Mesijeve želje da se u ovoj fazi karijere vrati u takvu ulogu, fizički mnogo zahtevniju, kao i kompaktibilnosti sa veznim redom koji nema Ćavija i Buskeca, igrače koji su u toj sezoni odlično kompletirali Gvardiolinu ideju.
Vanserijski talenat koji prednja trojka poseduje, ipak bi trebalo da olakša Poketinu ma koliko u određenim aspektima sve delovalo prilično nekompaktibilno. Argentinac jednostavno može da ostavi slobodu u igri svoj trojici i da ih ne ograničava striktnim pozicijama, a to bi trebalo da mu omogući sredina koju ima iza njih.
Marku Veratiju, iskusnom veteranu koji je već godinama i srce i motor ove ekipe, pridodata su dva pojačanja koja bi u značajnoj meri trebala da olakšaju sklapanje svih varijanti slagalice.
Ovaj deo u PSŽ-u je patio od nedostatka kvaliteta već par sezona i dovođenje Žoržinja Vajnalduma i Danila Pereire bi trebalo da popuni te praznine.
Pereira je klasičan destruktivac sjajnih trkačkih sposobnosti i radnih navika, ali i istovremeno neko ko je dovoljno kompetentan da odigrava pasove unapred i da nakon oduzete lopte povuče tranziciju.
Vajnaldum je sa druge strane sjajan u igri između dva kaznena prostora i fantastično koristi prostor iz drugog plana kada se odbrane fokusiraju na napadačku trojku kao što je to godinama radio u Liverpulu. Uz to je jako inteligentan i zahvalan igrač za presing šeme i dobro čita igru rivala.
PSŽ sa centralnom trojkom dobija igrače koji kombinuju izuzetnu defanzivu, organizacione sposobnosti i taktičku raznovrsnost.
Kada se na to doda da na klupi ima Pabla Sarabiju, Julija Drakslera, Leandra Paredesa, Andera Ereru i Idrisu Gaja, otvara se milion kombinacija.
Naravno, ostaje pitanje uloge Anhela Di Marije, koji dolaskom Mesija gubi svoje mesto u napadačkoj trojci. Neki nagoveštaji idu ka tome da bi Argentinac mogao da se preseli u vezni red, što bi moglo da bude slučaj u mečevima protiv inferiornih rivala i što će otvoriti Poketinu dodatnu kombinatoriku, ali je izvesno da će protiv jačih rivala morati na klupu, jer je malo verovatno da će želeti da previše eksperimentiše i u ovoj fazi karijere.
Parižani su u prethodnih nekoliko godinama kuburili i sa defanzivom jer nisu imali toliko kvalitetnih opcija i jedna povreda ih je dovodila do problema sa sklapanjem tima.
Dolaskom Serhija Ramosa i Ašrafa Hakimija su te glavobolje bar na papiru rešene. Hakimi je posle briljantne sezone u Italiji izgradio reputaciju jednog od najboljih levih bekova i njegov dolazak samo dodatno naglašava ofanzivni potencijal ove ekipe.
Iskustvo i trofejna karijera Serhija Ramosa mogla bi da bude ključ u osvajanju trofeja. Ramos je godinama bio lider Real Madrida i igrač koji je direktno svojim potezima donosio najveće trofeje.
Na Poketinu je sada da odabere koga će upariti sa iskusnim Špancem.
Markinjos se nameće kao logično rešenje, ali bi takva kombinacija mogla da ima problema sa bržim napadačima, pogotovo kada se na to doda i sklonost Hakimija da često ide napred.
Tu je i opcija sa Presnelom Kimpembeom, ali mladi Francuz iza sebe ima sezonu za zaborav i trebaće mu vremena da se pre svega mentalno vrati na potreban nivo.
Ono što bi čitavu priču trebalo da olakša je prisustvo Đanluiđija Donarume. Italijan je stigao kao heroj nedavnog završenog Evropskog prvenstva i u ovom trenutku je verovatno najbolji golman na planeti, sposoban ida koriguje sve nesigurnosti poslednje linije.
Kada se sve sabere, Poketino u svojim rukama ima ekipu kakvu je malo koji trener u istoriji imao i ciljeve za koje neće imati nikakav izgovor ako ih ne ostvari.
Međutim, pored određenih problema u sklapanju kockica unutar svog tima, čini se i da će konkurencija biti nikad jača i naoštrenija, spremna da krene u lov na skupoceni plen.
Na nama je samo da se spremimo i uživamo u sezoni koja će po mnogo čemu biti istorijska i sačekamo da vidimo ishod bitke koje nam sledi – PSŽ protiv ostatka Evrope.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
