2
Fudbaleri Partizana su nakon pravog trilera i penal serije eliminisali ruski Soči i stigli nadomak grupne faze Lige konferencija. Crno-beli su tako nastavili sa odličnim rezultatima od početka sezone kakve nisu imali nekoliko godina.
PROČITAJTE JOŠ
Zato Aleksandar Stanojević i ljudi u klubu mogu da budu više nego zadovoljni dosadašnjim učinkom Partizana. Međutim, uprkos dobrom startu, nije sve tako bajno kao što na prvi pogled deluje.
Partizan je u revanš meč sa Sočijem ušao suočavajući se sa neočekivanim problemima u izboru igrača koji su se pojavili pred sam početak. Smrtni slučaj u porodici Aleksandra Lutovca i povreda na zagrevanju Danila Pantića uz povredu od ranije Nemanje Jovića, ostavile su Aleksandra Stanojevića u ozbiljnom problemu problemu i poremetile planirane taktičke zamisli.
Trener Partizana je uspeo da pronađe rešenja, da povuče sve prave poteze i Partizan provuče kroz oluju i sačuva ga da ne sleti u ambis.
Međutim, crno-beli su bili toliko blizu ivice, pa je veliko pitanje da li će sledeći put biti dovoljne prave izmene Stanojevića, herojski potezi pojedinca i ogromna količina sreće.
Glavni razlog ovakve situacije je tanak roster Partizana i nedostatak alternativa za neke pozicije, dok je na nekima prisutan kvantitet bez pravog kvaliteta.
Partizan se po drugi put rastao sa Vladimirom Stojkovićem, pa je legendarnog čuvara mreže zamenio talentovani Popović, kome leđa čuva mladi Nemanja Stevanović, a uprava je dovela osigruač u vidu iskusnog Mladena Lukača.
Crno-beli su u tandemu Popović-Stevanović dobili perspektivni par golmana i tu na duže staze ne bi trebalo mnogo da brinu jer su obojica pokazala ozbiljan potencijal i sposobnost da iskoče u prvi plan kada je gusto.
Međutim, problem za njih je tanka odbrana koja bi kako stvari trenutno stoje mogla da im ostavi i više posla nego što bi bilo ko to želeo.
Iako je Vujačić odigrao sjajan meč protiv Sočija, crno-beli su prelako primili dva gola, a moglo je da bude i mnogo gore.
Saničanin je imao solidnih momenata, ali je kod njega prisutna nesigurnost i jedna slabija intervencija je dovoljna da ga izbaci iz koloseka i uvede u seriju loših poteza. Sa druge strane, Vujačić je u stanju da odigra odličan meč, ali se i njemu dešavaju mečevi kao onaj u Rusiji u kojem nije u stanju da pokrpi sve rupe i da sam odigra slabiju utakmicu. Veliki problem za Stanojevića je što na klupi ima samo Bojana Ostojića, veterana koji je bio na ivici da završi karijeru i koji je samo spletom okolnosti nastavio da igra fudbal. Teško je verovati da bi on mogao da bude rešenje u odbrani Partizana, osim da pokrpi kada baš zagusti.
U ovakvoj konstalaciji snaga crno-belima je potreban još jedan štoper i to vrlo verovatno startni, ukoliko se u najskorije vreme partnerstvo Saničanin-Vujačić ne podigne na viši nivo. Svakako je potreban još jedan proveren defanzivac u rotaciji kako bi se izbegla neka neprijatna situacija sa povredama i kartonima u nekom bitnom i teškom meču.
Kada su bekovi u pitanju, Partizan na obe strane ima po tri igrača i malo je verovatno da će tu nešto menjati, ali deluje da niko od tih igrača nije idealan starter i da se radi o kvalitetnim rezervama.
Slobodan Urošević je u fizičkom smislu savršen igrač na toj poziciji, ali je nedostatak ofanzivnih kvaliteta i defanzivne konstantnosti problem zbog kojeg njegove igre izgledaju od sjaja do očaja. To se videlo i u meču protiv Rusa, kada je imao odličnih momenata, zatvarao celu stranu, ali je zakasnio da napravi ofsajd kod prvog gola, au napadu lošim potezima protraćio nekoliko napada. Alternative su Ivna Obradović i Rajko Brežančić koji retko dobijaju minute i i deluju da su tu samo da bi trener imao alternativu kada Urošević iz nekog razloga ne može da igra.
Slična je situacija na desnoj strani. Miljković je od prvog mandata u Partizanu napredovao bar kada je u pitanju odbrambena strana njegove igre, ali u napadu ne postoji i Markoviću je mnogo teže da igra kada je on na terenu. Na toj poziciji smo gledali i Aleksnadra Lutovca i Marka Živkovića. Lutovac je trkački moćan, ali objektivno gledano ne preterano sjajan ni u odbrani ni u napadu, dok je Živković najbliži tome da bude kompletan, ali se kod njega vidi problem kada igra protiv ozbiljnijih rivala.
Iako bez dileme ima najbolji set veština od svih bekova Partizana kada je napad u pitanju, upada u problem čim ispolji nesigurnost u fazi odbrane i onda iz straha ostaje previše pozadi.
Kada se sve sabere, za ozbiljnije rezultate u Evropi, Partizanu bi na obe strane bio potreban po jedan bek, ali je teško očekivati da će se o tome razmišljati ove jeseni. Partizan bi sa ovakvom bekovskom postavom uz povoljniji žreb mogao i da prođe grupe u Ligi konferencija, ali je za nešto više potrebno da se pronađu kvalitetnija rešenja.
Partizan verovatno najširi izbor igrača ima u veznom redu. Tu je Stanojeviću najlakše da kombinuje i sa igračima i sa formacijama. Na poziciji zadnjeg veznog u liku Saše Zdjelara ima igrača koji rešava sve probleme na ovom nivou, a to mu omogućava da bira da li će igrati sa još jednim zadnjim veznim kao što je Šćekić ili sa igračima koji mogu da doprinesu u organizaciji i napadu poput Natha i Jojića. U Šćekiću trener Partizana ima specijalca sa kojim može da pojača igra u prekidu, dobije čvrstinu u duel igri i promeni tempo utakmice, iako je stameni Crnogorac daleko od idealnog igrača čak ni kada je u pitanju igra u odbrani koja je u njegovom slučaju često precenjena.
Ali Stanojeviću od Šćekića ni ne treba više od onoga što on nudi u ovom trenutku, a opcija za kombinovanje ima dovoljno.
U ofanzivnom delu veznog reda je situacija dobra kada su u pitanju centralni vezni igrači. Natho, Pantić, Sejduba Suma je više nego dobar izbor igrača koji mogu da igraju u sredini iza napadača. Nešto je malo drugačija situacija kada su u pitanju krilni igrači. OD klasičnih krila, na levoj strani Partizan ima Nemanju Jovića koji još uvek nije zacementirao svoj status kod Stanojevića, a alternativa je Danilo Pantić koji ipak igra slabije kada mora da bude na levoj strani.
Na desnom krilu je Lazar Marković, igrač koji briljira od početka sezone i koji nosi ovaj Partizan svojom igrom dok mu je prva alternativa Filip Holender koji još uvek nije dovoljno spreman.
Iako je daleko od kritične situacije, opcija na levoj strani bi Partizanu mogla da donese preko potreban mir jer bi Stanojević izbegao situaciju kao protiv Sočija da improvizuje sa Holenderom koji je mnogo više ulazio unutra i faktički ostavljao Uroševića da sam pokriva čitavu stranu, a pokušavalo se i sa odlascima na krilo Jojića.
Napravili su u redovima vicešampiona Srbije pun pogodak povratkom Rikarda koji se odužio odličnim partijama i golovima od samog starta sezone. Međutim, u utakmici protiv Sočija se videlo da ni Rikardo nije svemoguć i da u situacijama kada je odsečen il mu ne ide, Partizan ima problem sa realizacijom. Iako su veći deo meča dominirali, bilo je evidentno da se muče sa postizanjem golova.
Problem je što Rikardo u ovom trenutku nema alternativu. Mladi Milovanović je potencijal, ali je još daleko od igrača koji donosi instant kvalitet svojim ulaskom, a rešenje bi eventualno mogao da bude i Holender, ali je u njegovom napadačkom arsenalu realizacija najslabiiji deo igre.
Zato ovde važi isto ono što važi za štopera – Partizanu treba još jedan napadač u bilo kom scenariju za nastavak sezone jer bi jedna povreda ili problem sa žutim kartonima ekipu mogla da dovede u veliki problem u ključnim mečevima koji slede.
Zato će uprava crno-beli morati punom parom da odradi ostatak prelaznog roka kako bi se ekipa pojačala za nastavak. Za Aleksandra Stanojevića i klub bi bila velika šteta da se ne iskoristi sjajan start i na ovom talasu napravi dobar rezultat u Evropi i titula vrati u Humsku.
BONUS VIDEO Intervju sa Nikolom Jakšićem
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
