Subota... Drugačija od prethodnih, ali i drugačija od normalnih subota. Oko stadiona u Humskoj 1 - nikoga živog, a utakmica Partizana samo što nije počela...
Dva meseca bez fudbala, sećanja na neke prošle dane, razmišljanja, rekapitulacije…
PROČITAJTE JOŠ
Na razne načine se pokušavala popuniti ogromna praznina nastala prekidanjem takmičarskih sezona zbog pandemije koronavirusa, a činjenica da je ekipama dozvoljen povratak na treninge je dala nadu za konačan povratak fudbala u život.
Sledeći korak ka tome – poziv predstavnicima medija da prisustvuju premijernom vraćanju fudbalera Partizana terenu stadiona u Humskoj 1.
Navijača neće biti na srpskim tribinama, verovatno ni sledeće sezone, fudbal će dobiti novi oblik, ali je u svemu bitna jedna stvar – samo nek se lopta kotrlja.
Dok je na terenu prekoputa blagajne stadiona Partizana grupa dečaka vežbala kontrolu lopte, predstavnici medija su jedan po jedan pristizali na kapiju sa „druge strane“, te su prošavši kroz prostorije Streljačkog kluba Partizan stigli na mesto koje im je nedostajalo nedeljama i nedeljama.
„Priroda se obnovila“, bio je jedan od komentara posle prvog susreta sa travnatom podlogom.
Zaista, Partizanov teren nikada lepše nije izgledao, ali to ne mora da bude objektivna procena. Možda je samo posledica velike želje da se pred očima ponovo pojavi zelenilo oivičeno belim linijama.
„Kao da sam došao na finale Lige šampiona“, konstatovao je jedan od kolega, u pokušaju da dočara svoj osećaj pojavljivanja na fudbalskoj utakmici, govoreći kroz zaštitnu masku koja je uz rukavice bila obavezan „aksesoar“.
Bez obzira na to što se radilo o trening meču igrača Partizana podeljenih u dve grupe – u tim crnih i tim belih.
Teško je rečima opisati govor tela fudbalera. Ushićenje, nervoza, tenzija, odlučnost da se vrate svom poslu, možda i strah od mogućih povreda zbog duge pauze…
U momentu kada je sudija, odnosno šef stručnog štaba Savo Milošević dao znak za početak duela, „rivali“ su zaboravili da su zapravo saigrači, a dodatan štimung atmosferi dao je i pomoćni trener Milan Đuričić koji je iz lože komentarisao dešavanja, pratio ponašanje fudbalera i ukazivao na greške.
Takmičarski ritam – u najkraćem to je opis načina na koji su igrači Partizana pristupili trening utakmici. Želja da se uradi sve što nije smelo u protekla dva meseca je bila tolika da su neki od njih krenuli u akciju nesvesni ograničenja koja su neophodna zbog nedovoljne fizičke spreme.
Prva žrtva toga je bio Aleksandar Lutovac, igrač koji je letos stigao iz Rada je tokom sezone prekomandovan na poziciju desnog beka i bio je veoma odlučan u nameri da dokaže da je konačno spreman posle povrede koja ga je zadesila na zimskim pripremama.
Već posle nekoliko minuta koleno je ponovo popustilo… Lutovac je izgoreo u želji, morao je van igre, a u nedostatku igrača koji pokrivaju tu poziciju Milošević je Milanu Smiljaniću dodelio ulogu pokraj desne aut-linije.
Na tom delu terena je u prvom „poluvremenu“ pucalo na sve strane. Crni su napadali pretežno preko Rajka Brežančića, a velike duele su vodili Takuma Asano i Lazar Marković, manje-više u direktnoj borbi za mesto u prvoj postavi.
Beli su bili opušteniji, smireniji, napadali su kroz sredinu terena, ton igri je davao Bibras Natho šaljući pasove ka krilima, a Uroš Vitas je u tandemu sa Bojanom Ostojićem dirigovao poslednjom linijom.
Defanzivac koji je zimus stigao u Partizan bio je veoma glasan i konstantno je upozoravao saigrače na moguća ubacivanja „iza leđa“ ofanzivaca sa druge strane terena, među kojima se veoma istakao mladi Nikola Lakčević.
Njegov još mlađi saigrač, Filip Stevanović, prvi je postigao gol, Beli su izveli briljantnu akciju, a jedan od najtalentovanijih fudbalera sveta je rutinski savladao prezimenjaka na golu Crnih – Nemanju.
Nervoza se još više videla u pokretima i ponašanju Crnih, Brežančić je i dalje bio najagilniji u kreiranju napada zbog čega je njegov kolega sa suprotnog boka Nemanja Miletić više vremena proveo na svojoj polovini terena.
„Rajko, i ti i Takuma i Matke ste krenuli na isto mesto“, ukazivao je Milošević svom iskusnom beku, koji se jako nervirao zbog svakog lošeg poteza.
Crni su stigli i na korak od izjednačenja, Đorđe Ivanović je ušao u kazneni prostor, driblao, driblao, imao je veliku želju da sam završi akciju, a kako nije bilo mesta za šut probao je da doda Bojanu Matiću, koji je već podigao ruke jer je očekivao raniji pas od svog saigrača.
„Pa, pusti je…“, otelo se Matiću posle propuštene prilike, da bi potom usledio dug razgovor dvojice saigrača u kom se preispitivalo „ko je kriv“.
Nije se to svidelo treneru…
„Nemojte dva prijatelja da se posvađaju zbog lopte. Ovo je trening utakmica, ne zanima me rezultat, zanima me trening i da se niko ne povredi“, ukazao je Milošević na poluvremenu.
Smirili su se Crni, spustili tenziju i zaigrali fudbal. Saša Zdjelar se oslobodio grča, krenuo je da deli lopte, ali su Beli ponovo stigli do gola – Umar Sadik je u svom stilu morao da promaši nekoliko šansi da bi konačno postigao pogodak.
Bilo je očigledno da je mladom napadaču pao kamen sa srca i da poslatom loptom iza Stevanovićevih leđa začini svoju, takođe već standardnu, veoma agilnu partiju u kojoj je uspevao da bude prisutan na svakom kraju ofanzivnog dela terena.
Milošević je u nekoliko navrata upozoravao svoje pulene na faulove. Govorio je šta je za žuti, šta je čak i za drugi žuti karton. Nisu prezali od oštrih startova ni jedni ni drugi, toliko da je Filip Stevanović u jednom trenutku čak ostao bez vazduha.
Prekršaj na ivici kaznenog prostora je bio prilika i da se Natho podseti kako izgleda izvesti slobodan udarac. Divno je zavrnuo loptu preko živog zida, sa sebi svojstvenim osećajem, ali je ona otišla tik iznad prečke gola golmana Aleksandra Popovića, kome je u „poluvremenu“ mesto prepustio Vladimir Stojković.
Crni su napadali, Beli su postajali umorni, gol je konačno pao pošto je Matić iz udarca glavom pogodio stativu i omogućio Asanu da još jednom potvrdi da je brzina njegova najveća vrlina.
Japanac je ćušnuo loptu u mrežu, što je dalo novi elan Crnima koji su brzo stigli i do izjednačenja. Milošević je dosudio penal, Matić je bio siguran egzekutor, a kako je vreme odmicalo ekipe su svim silama želele da stignu do pobede.
U pokušaju da to spreči, Strahinja Pavlović je napravio faul nad mladim napadačem Nikolom Štulićem, koji je prethodno zamenio Sadika. Oštar prekršaj nije naišao na odobravanje Miloševića…
„Izađi, napolje… Svi ćete na istrčavanje posle ovoga“, zapretio je trener.
Budući fudbaler Monaka je bez reči napustio teren, svestan činjenice da je bio preoštar u duelu i da je mogao da povredi mladića tek priključenog prvom timu.
Natho je ponovo bio izvođač prekida. Ovoga puta je postigao gol, posle čega je usledio trk Ostojića sa svog dela terena.
Iskusni štoper je „bacio kosku“ kapitenu reprezentacije Izraela koji se i u pripremnoj utakmici mnogo nervirao, pa čak i bio nezadovoljan nekim odlukama koje je doneo „sudija“ Milošević.
Uz međusobne aplauze, svest o umoru, ali i činjenici da im sleti „istrčavanje“, fudbaleri Partizana su završili svoj trening meč, što bi se reklo, pravu prvenstvenu utakmicu u kojoj je viđeno koliko im je nedostajalo da istrče terenom, uklizaju, nadmudre protivnika, šutnu na gol…
Predstavnici medija su imali priliku da na delu vide i mladog Denisa Stojkovića. Izmamio im je uzdahe fenomenalnim udarcem sa gotovo dvadeset metara, ali nije imao sreće – „upucao“ je stativu, ali i dokazao da bi u narednom periodu mogao da postane još jedan od Partizanovih „bisera“.
„Ajmo…“, glasio je predlog jednog od kolega onima koji su i dalje ostali da sede u loži stadiona Partizana, želeći da još koji minut provedu u fudbalskoj atmosferi koja je toliko nedostajala proteklih nedelja.
Srpski timovi bi u narednom periodu trebalo da nastave sa odigravanjem prijateljskih mečeva, ali i dalje bez prisustva publike.
Zato – pratite nas, bićemo vaše oči i uši, sve dok ne dobijete šansu da se sami vratite uživanju u najvažnijoj sporednoj stvari na svetu.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare