Princ tame, heroj Astona, ponos Vile - kako je Ozi Ozborn uz suze postao apsolutni kralj Birmingema

No, vratićemo se za početak na 8. decembar i jedan događaj koji apsolutno nikakve veze nema sa Ozijem - bar ne direktne.

Grupa po imenu "Damageplan" svirala je u klubu Alrosa Vilja u gradu Kolumbus u Ohaju. Tek je započela svirka, kada je 25-godišnji Nejtan Gejl, inače zbog paranoidne šizofrenije otpušten iz američkih marinaca, ušao u klub i počeo da puca.

Glavna meta bio je Darel Dajmbeg Abot, koji je slavu stekao kao glavni gitarista benda "Pantera". Dajmbegu nije bilo spasa - pogođen je četiri puta - kao ni Džefriju Tompsonu, zaduženom za obezbeđenje, zatim Erinu Halku, koji je bio zaposlen u ovom klubu, te Nejtanu Breju, fanu grupe.

I pitanje je koliko bi još bilo žrtava (nekoliko ljudi je povređeno), da policajac Džejms Nigemejer nije tri minuta nakon poziva ušao u klub na stražnja vrata i prekinuo masakr ubivši Gejla.

Motivi za tragediju ni danas nisu poznati - neki tvrde da je Gejl bio besan na Dajmbega zbog raspada Pantere, drugi, pak, da je bio uveren da je Dajmbeg od njega ukrao tekstove za brojne Panterine pesme - iako je istraga pokazala da se njih dvojica nikada nisu upoznali, te da je "Pantera pokušavala da mu ukrade identitet".

Darelova smrt označila je i kraj benda - pogotovo nakon brojnih incidenata i međusobnih prozivki Dajmbegovog brata, Vinija Pola, inače bubnjara Pantere, sa jedne strane, odnosno Fila Anselma, pevača, sa druge, iako je bilo priča da bi Darela u bendu mogao da zameni Zek Vajld, inače u tom trenutku gitarista koji je dugo svirao sa Ozijem.

No, Vini Pol je preminuo 2018. godine, i izgledalo je kao da je to definitivan kraj Pantere, sve do 2022. godine, kada su Anselmo i basista Reks Braun ponovo pokrenuli priču, gitaru je uzeo Vajld, dok je za bubnjeve seo bubnjar Antraksa, Čarli Benante.

Ljudi su, očekivano, bili oduševljeni, ali je posebna čast stigla u vidu poziva Ozijeve supruge Šeron da zasviraju na oproštajnom koncertu jednog od pionira hevi metala.

Pantera je svirala, Džejson Momoa, jedan od najpopularnijih holivudskih glumaca današnjice, je učestvovao u šutkama...

Emotivni aspekt je bio na vrhuncu. A kako i ne bi? Jer, veza Pantere i Sabata bila je neraskidiva, najviše zbog Dajmbega. Čuveni Dajm je Tonija Ajomija, čoveka čija nesreća u fabrici za proizvodnju metalnih ploča je i dovela do kreiranja hevi metala kao žanra, svrstavao kao idola u rangu Edija van Hejlena. I to idolopoklonstvo je išlo do granica preko ludila - jednom prilikom kada su ga upitali šta bi uradio ako bi znao da bi mu van Hejlen stavio gitaru na sanduk, Dajmbeg je odgovorio:

"Upucajte me odmah."

Rečeno, učinjeno, Dajm je stvarno sahranjen sa čuvenom "Bumblebee" gitarom koju je Edi proslavio, uz komentar "Original zaslužuje original."

I bilo je emotivno, i ljudi su plakali kada je Vajld raspalio po žicama uvodni rif iz vanvremenske "Cowboys from hell"... A onda - ekstaza, "Walk" i totalna ludnica. Savršena svirka, bukvalno "oduvan krov" (figurativno, naravno), ali...

Sve to je zaboravljeno onog trenutka kada je na svoj tron sa likom slepog miša - za ovo je "zaslužan" incident iz 1982. godine sa slepim mišem, koji je previše... pa, jeziv za prepričavanje - seo "princ tame", Džon Majkl, mnogo poznatiji po svom nadimku Ozi.

I dobro, kakve veze sve to - Pantera, Dajmbeg, Momoa... Ima zapravo veze sa Ozijem i Aston Vilom?

Rođen u selu Marston Grin u oblasti Varvikšajr, Ozi je detinjstvo proveo u znatno većem, obližnjem Birmingemu, i to u naselju - Aston.

Logično, iako nikada nije, poput recimo svog druga iz benda Tonija Ajomija, bio apsolutni zaluđenik, Ozi je postao - i do kraja života ostao - navijač Aston Vile.

O tome svedoči i fotografija iz osme decenije 20. veka, kada je tada mladi Ozi nosio majicu sa grbom Aston Vile dok je pozirao sa Gizerom Batlerom.

Sa druge strane, Vila je u sezoni 2024/2025 imala posebnu garnituru dresova posvećenu Oziju i bendu "Black Sabbath", dok je sam Ozi učestvovao u promociji opreme:

i dok je ljubav samog Ozija prema Vili bila nešto što je zapravo došlo kao posledica ljubavlju prema samom Birmingemu, navijači, ali i klub, su to znali da cene.

Tako je u januaru 2025. godine na tribini objavljena koreografija "Up The Villa" sa Ozijevom likom, golman Emilijano Martinez je nosio kopačke sa natpisom "Ozi"...

A onda je 2025. godine, nakon 57 godina karijere, dobio šansu da konačno izađe i kao domaćin, pod svetlima najsvetlije pozornice u gradu koji je toliko voleo, kaže "zbogom" svima koji su njegov lik, delo i pre svega glas tokom decenija doživljavali kao nešto revolucionarno.

I ređale su se sve one pesme koje su definisale ne samo Ozija i Sabat, već i metal kao muzički žanr. Rokali su Toni, Gizer i ekipa, Ozi uspevao da ostane u ritmu i da sve od sebe, "isprašivši" "Crazy Train", "War Pigs", "N.I.B.", "Iron Man", "Paranoid"...

Ipak, pravi "krešendo" dogodio se kada je, nakon "Mr. Crowley" i "Suicide Solution" zapevao prve taktove jedne od ultimativnih metal balada, "Mama, I'm coming home".

Došao je Ozi kući - posle 57 godina, konačno je stiglo najveće priznanje koje je mogao da dobije. Oziju se poklonio i drugi simbol grada, dopustivši da, tog 5. jula 2025. godine, stadion "Villa park" ne bude više dom Aston Vile.

Petog jula 2025. godine, Villa Park više nije bio samo dom Aston Vile. Tog dana, to je bila kuća Ozija Ozborna.

Došao je kući Ozi, "pokidao" po poslednji put. Sedamnaest dana kasnije, sišao je sa životne scene "princ tame".

I otišao kao kralj.

Ozi Ozborn - Princ tame, heroj Astona, ponos Vile, preminuo je 22. jula u 77. godini.