Nakon što su Miloš Vazura i Milorad Vučelić zajedno sa svojim poslušnicima tokom dugogodišnje vladavine uspeli da srozaju klub na niske grane, kako finansijski i rezultatski, tako i u skoro svakom drugom aspektu, navijači su prestali da dolaze na stadion i konačno je došlo vreme za neke ozbiljne promene, ne samo one kozmetičke.

Nova uprava je polako, ali sigurno dobijala poverenje navijača, iako se Predrag Mijatović "opekao" braneći predsednika Aleksandra Vučića. Navijači su se vratili na stadion, prvenstveno zbog mladih momaka koji su dobili šansu u prvom timu i veoma brzo vratili veru u bolje dane.

Iako je Srđan Blagojević kao trener bio kritikovan po dolasku na klupu Partizana, čak se početkom leta spekulisalo da li će uopšte ostati na toj poziciji, deluje da je dobro znao šta radi, veruje u sebe, svoje momke i zajednički rad i to se oseća na terenu. Za neke je možda bio anonimus, ali bi ako ovako nastavi na duže staze mogao da ostane dobro zapamćen u Partizanu i među "grobarima".

U trenucima kada ste saterani uza zid, kada ne vidite izlaz iz problema ili svetlo na kraju tunela, okrenite se deci - ona će vam pokazati put. Tako je sada u Partizanu, a vala i u državi Srbiji - verujem da dobro znate o čemu govorim.

Partizan je odlučio da ove sezone u prvom timu promoviše veliki broj mladih igrača, onih koji su kroz mlađe kategorije pokazali koliko im znači igranje za crno-bele boje, pa im nije trebalo mnogo vremena da pokažu da imaju "lavlje srce" i kvalitet da odgovore na mnoge izazove u seniorskom fudbalu.

Da li je sve bajno i sjajno? Nije. Da li deca greše? Da, na svakoj utakmici. Da li se uvek maksimalno bore i daju sve od sebe čak i kad ne ide? Da, i navijači to cene.

Od početka sezone "grobari" su zajedno sa igračima i stručnim štabom prošli kroz pravi rolerkoster emocija - i sigurno će toga biti još.

Setimo se samo kako je Partizan posle penal drame eliminisan od AEK-a iz Larnake u Beogradu, a posle meča dobro se i pamte suze pojedinih igrača crno-belih.

Potom dvomeč sa Oleksandrijom, iz čijih su redova dolazile "otrovne strelice" zbog bliskosti Srbije i Rusije, ali crno-beli se na to nisu obazirali, pa su u dvomeču slavili sa 6:0.

Konačno, došao je na red dvomeč sa Hibernijanom, koji se nije slavno završio, ali dugo će se pamtiti. Škotski tim je u Beogradu slavio sa 0:2, pre svega zbog crvenog kartona Vukašina Đurđevića, kome pozicija štopera ipak ne prija, pa se verovatno najslabije pokazao u dosadašnjem delu sezone.

Međutim, Partizanovi klinci uz nekoliko iskusnih igrača nisu se predali, otšli su u Edinburg sa namerom da se "pobiju" i preokretom prođu dalje. Stali su na korak do podviga. Usporio ih je crveni karton Nikole Simića (opet to neiskustvo), poništen im je gol u produžetku, pogođena je stativa pred kraj utakmice, primljen je gol iz odbitka...

Jednostavno, nije se dalo, uprkos golu Andreja Kostića u 96. minutu sa igračem manje, kojim je zapravo izboren produžetak.

Uprkos ispadanju iz Evrope, navijači su ponosni, baš kao i Blagojević na svoje izabranike, pred kojima je svakako još mnogo posla, kako bi pre svega ispunili individualni potencijal, a onda pomogli Partizanu da se vrati na staze stare slave. Jer, ko će ako neće deca?

Između ovih evropskih putešestvija, setićemo se da je Partizan dao sedam golova Napretku u gostima (2:7), i dalje je bez poraza u Superligi Srbije, a naredni meč igra u nedelju u Humskoj protiv IMT-a. Verujem da će stadion ponovo biti pun - ovaj tim je to zaslužio, a pre svega deci je potrebna podrška kako bi dobila krila za neke veće uspehe.

Kroz Partizan su u prethodnih 10-ak godina prošli raznorazni igrači, kako domaći tako i stranci, ali malo ko je zaslužio ovoliko poštovanja i pažnje kao trenutni tim. Uprkos ispadanju iz Evrope, ova ekipa je zaslužila pažnju, vredna je gledanja i nadanja da će i rezultati ispratiti ono što rade Blagojević i njegovi izabranici.

Čak i da ne navijate za Partizan, pošteno je reći da je uvek lepo videti da se pre svega srpska deca ovako trude na terenu i iskreno vole to što rade. Vidi se da uživaju u zajedničkom radu, greše, ali i uče, ovo je za njih sve velika škola, a sada će moći u potpunosti da se posvete obavezama u Superligi i Kupu do kraja sezone.

Nećemo reći da je to dobro, jer Evropa je Evropa, ali realnost je nekada surova i sa njom se treba suočiti oči u oči. Uspeh niko ne može unapred da garantuje, ali se dobra energija oseća, Partizan je dobio ono što godinama nije imao i vreme je za neke bolje dane u Humskoj.

Ko se to do sada pokazao u dobrom svetlu?

Jovan Milošević je u evropskim kvalifikacijama postigao čak pet golova i mnogi se nadaju da će ostati u Humskoj na duge staze, pošto je trenutno na pozajmici iz Štutgarta (do decembra ove godine).

Milan Vukotić igra sve bolje, razigrava saigrače sve češće, a svoje dobre partije krunisao je i "bombom" protiv Hibernijana u revanšu.

Ognjen Ugrešić i Vanja Dragojević (kapiten) sada već standardno blistaju na sredini terena, Milan Roganović je odličan kao desni bek, dok Nemanja Trifunović, Andrej i Bogdan Kostić igraju veoma dobro u napadu i po krilima.

Čekamo da se i odbrana Partizana "dotera", na tom delu treba najviše raditi, a Blagojević će do kraja sezone dobiti prostora da isproba razne kombinacije i proceni ko ima najveći potencijal.

Rad, rad, rad...