0
Prognozirali su mu da će biti novi "Oliver Kan" i da će čitav decenije biti prvi golman Nemačke. Umesto u Minhen, odlučio je da krene put Singapura...
Luc Farenstil je čovek koji je preživeo najmanje četiri života u jednom, pa bi mogao da napiše sijaset knjiga o tome šta je sve doživeo.
PROČITAJTE JOŠ
Zbog čega toliko insistiranja na reči život? Zbog toga što je čak tri puta bio proglašen klinički mrtvim…
Bio je omladinski reprezentativac Nemačke, tražio ga je Bajern, ali je on umesto toga odlučio da je najbolja opcija da ode u – Maleziju.
Tokom 2001. godine je nosio dres Bredforda kada je doživeo težak sudar sa saigračem Klejtonom Donaldsonom i u nekoliko minuta je tri puta prestao da diše.
Udaren je kolenom u grudi, a lekar je vikao: J***** je mrtav. J***** je mrtav.
„Nije baš kao u kaleidoskopu. Nije bilo boje. Sve je bilo crno i belo. Bilo je jako tiho. U pozadini sam mogao da nazirem neke siluete, ali nisam mogao da shvatim ko su bili ti ljudi. Nije mi bilo hladno, osetio sam toplinu. Osetio sam da lebdim i nije me bilo strah“, prepričao je Fanenstil taj momenat za CNN.
Dobro je zapamtio i šta je čuo šta se tada desilo.
„Devojka mi je bila trudna. Bukvalno su joj rekli: ‘Uđi da ga vidiš poslednji put'“, jasno je zapamtio.
Kada se probudio u bolnici vikao je na medicinske sestre i tvrdio da je paralizovan. Ipak, već sledeće nedelje je opet igrao fudbal.
„Kada sada pogledam na sve to, mogu da kažem da sam se ponašao neodgovorno. Taj incident je bio prelomni momenat u mojoj karijeri“, prisetio se tada.
Ipak, nije to bio poslednji put da je imao bliski susret sa smrću. U Južnoafričkoj Republici je doživeo da mu pištolj bude prislonjen na čelo.
„Uvek ponavljam – ne tražim probleme. Problemi mene traže. Poslednjih godina je bolje, jer ne ulazim u velike probleme. Zapravo, u tom trenutku je za mene bilo i normalno da mi prislone pištolj na glavu ili da me ubiju na terenu. Takve stvari se meni događaju“, ispričao je tada.
Od 2003. godine je igrao na Novom Zelandu, a onda se preselio u Norvešku. Ubrzo se 2004. godine našao u Kanadi, a onda se vratio na Novi Zeland 2006 godine.
Nakon što je nosio dres Vlaznija iz Skadra i jermenskog Bentonita odlučio je da ode u penziju, a 2011. godine je nastupao i u Norveškoj, Brazilu, Kanadi i Namibiji.
Od kada je završio sa igračkom karijerom počeo je da radi kao skaut Hofenhajma, objavio je knjige i opisao dane koje je proveo u zatvoru u Singapuru posle optužbi da je nemeštao mečeve. Proveo je 101 dana iza rešetaka. Samo malo pre toga je postao model Armanija.
„U zatvoru nije bilo kreveta, nije bilo toaleta, ni toalet papira, ni četkice za zube. Spavao sam na podu. Neki sa kojima sam provodio vreme bili su osuđeni i na doživotne kazne. Neki su se i obesili. Za doručak, nemaš kome da kažeš: ‘Dobro jutro’. Umesto toga, dobiješ udarac u lice. Morao sam da preživim u tom cirkusu. Bio sam u zatvoru 101 dan, a osećaj je kao da sam tamo proveo 25 godina“.
U Singapuru je čuvao majmuna kao kućnog ljubimca koji mu je očekivano napravio haos u stanu, a na Novom Zelandu je bio opsednut pingvinima. Do te mere da je čak jednog ukrao. Obukao je ronilačko odelo i odneo ga sa sobom.
„Video sam pingvine i bio toliko zainteresovan da sam jednog morao da ‘usvojim’ kao ljubimca. Rekli su mi da ne smem to da uradim, pa sam ga posle nekoliko dana vratio. Kod kuće sam ga stavio u hladnu kadu, ali nije bio srećan. Pored toga, zaista je smrdeo na ribu“, prisetio se Nemac zlostavljanja životinje.
„Predsednik kluba došao je na ručak i video je da imam pingvina. Rekao mi je da je to opasno i da bi mogli da me deportuju iz zemlje. Potom sam ga vratio“, rekao je „Lazarus“.
Proveo je u iglu sedam dana jer je posvećen borbi o širenju svesti o klimatskim promenama. Nekoliko puta je rekao da želi da organizuje fudbalski meč na Anstartniku.
„Ne želim da ugrozim tamošnju prirodu. Hoću da odemo tamo, odigramo meč i za sobom ostavimo prirodu kao da se ništa nije dogodilo. Teren ćemo očistiti posebnim vozilima. Žutim trakama ćemo iscrtati linije, a postavićemo i mreže. Za deset minuta sve ćemo to i skloniti“.
Svestan je toga da ga neki vide kao ludaka, ali to ga nije poljuljalo u njegovoj nameri.
„Neću da slušam ‘onaj idiot odlazi tamo i uništiće prirodno stanište. Povešćemo sa sobom naučnike, koji će nas savetovati i igraćemo tamo gde nam kažu“, objasnio je Fanenstil.
Na kraju je u nekoliko rečenica pojasnio kako gleda sopstveni život.
„Kada sam opet bio na slobodi, na sebi sam imao samo papuče, šorts, majicu i ‘kofer’ pun dugova. Čekala me je i čeka me velika borba. Ali, ne mogu da se žalim. Bar nisam mrtav“, rekao je Fanenstil.
BONUS VIDEO Glupost Morate i poništeni gol za vođstvo Španaca
