Foto: EPA-EFE/Friedemann Vogel

Haos u rodnom gradu Lea Mesija zbog kojeg verovatno neće biti ostvaren veliki san građana i legendarnog fudbalera.

Nazgled sasvim uobičajeni napad bandi u Rozariju i manja pucnjava prošli bi skoro nezapaženo u drugom najvećem gradu u Argentini zaokupljenog ratom narko kartela, da njime nije poslata posebna poruka.

Meta je bio tržni centar u vlasništvu Hoze Rokuza, oca Antolenele Rokuzo supruge Lea Mesija.

Američki portal „Atletik“ donosi pozadinu čitave priče koja je puno kompleksnija od puke pucnjave u gradu.

PROČITAJTE JOŠ

Napad u Rozariju nije bio nasumičan napad jer je nakon njega ostala beleška zajedno sa 14 rupa od metaka na prednjem delu prodavnice. Bilo je jednostavno i jezivo.

„Mesi, čekamo te“, pisalo je kratko na papiriću.

Mesi, koji je rođen u Rosariju i tamo je odrastao, dugo je tvrdio da želi da završi igračku karijeru u Njuels Old Bojsu gde je njegovo fudbalsko putovanje počelo kad je bio dete.

Foto: EPA-EFE/Franco Trovato Fuoco

Ali ta poruka – prenesena na tako brutalan način – sigurno je od te nade napravila puki san.

Istrage o napadu na Rokuzoovu radnju — u kome niko nije povređen — su u toku. Jedna hipoteza je da je to počinila banda trgovaca drogom, druga ukazuje na korumpiranu policiju.

U slučaju da se dokaže da pretnja dolazi od jedne od gradskih narko bandi, postavlja se pitanje šta je bio cilj?

Najjača hipoteza je da traže pažnju i da pre svega žele da uteraju strah. Ciljanje na Mesija govori svetu koliko su moćni u Rosariju – da niko nije van njihovog domašaja. Značajne su posledice pretnje, koliko i sama pretnja.

Rosario, glavna luka za transport žita u Argentini, postala je tranzit za kokain koji se uzgaja u Boliviji i pakuje u Paragvaju kao jedan od najbrže rastućih izvoznih proizvoda.

Polja izvan Rosarija redovno „bombarduju“ neregistrovani avioni, koji bacaju bale kokaina koje se zatim sakupljaju i skrivaju u kukuruznim poljima.

Foto: EPA-EFE/Franco Trovato Fuoco

Kako je broj dilera porastao, tako su porasle i bande i nasilje koje dolazi sa njima. Stopa ubistava u Rosariju od 22 osobe na 100 hiljada stanovnika je pet puta veća od nacionalnog proseka, a ubistva su postala sve brutalnija i naizgled nasumična.

Prošlog meseca, Lorenco Altamirano, 28-godišnji nastavnik muzike i žongler, išao je kući nakon probe sa svojim prijateljima u pank bendu „Bombas de Rabia“ kada se automobil zaustavio pored njega i odveo ga. Nekoliko minuta kasnije pronađen je mrtav na ulazu na Njuels stadion, nazvan po Marselu Bielsi, bivšem treneru Lids junajteda, Atletik Bilbaa i Argentine.

Altamirano – koji nije imao nikakve poznate veze sa drogom ili nasiljem – koristila je narko-banda kao „leš glasnika“, sa pismom stavljenim uz njegovo telo. Nakon ubistva, ministar nacionalne bezbednosti Anibal Fernandez je jednostavno izjavio:

„Narkosi su pobedili. Čak i u zemlji koja je postala prekaljena za nasilje bandi, to je bila fraza koja je šokirala mnoge do srži.

Pablo Javkin, gradonačelnik Rosarija otišao je u supermarket „Uniko“ posle napada da obnovi svoju molbu predsedniku Argentine Albertu Fernandezu za više federalnih resursa za borbu protiv narko-bandi, iako je i sam takođe bio meta pretnji. U istoj poruci koja je zapretila Mesiju, napadači su dodali:

„Javkin je takođe trgovac drogom, tako da neće brinuti o vama“.

Mesi nije komentarisao napad, ali ne bi bio čovek da ga nije potresao. Napustio je Rosario 2000. godine, sa samo 13 godina, ali mu je grad ostao pri srcu.

Josep Maria Minguela, trener i agent koji je omogućio Barseloni da potpiše Mesija i Dijega Maradonu pre njega, napominje da Mesijev naglasak nikada nije bio u skladu sa sa Španijom.

Foto: EPA-EFE/Franco Trovato Fuoco

„On čak i ne govori kao Argentinac: on i dalje govori u Rosarinu“, kaže Minguela.

Mesi se vraća svake godine — ne, doduše, u La Bahadu, radničko naselje u kojem je odrastao i koje je sada zavladalo nasiljem, već u Kantri klub Kentakija u Funesu, na periferiji Rosarija. Tamnema potrebe za telohraniteljima. Ali ideja da se Mesi ikada vraća u Rosario izgleda sve udaljenija nakon prošlonedeljnih događaja. Pobednik Svetskog prvenstva većinu svojih poslednjih godina proveo je ili u Gavi, mirnom gradu na obali Sredozemnog mora oko pola sata od Barselone, ili u najluksuznijim delovima Pariza.

Pošto je napustio Argentinu kao 13-godišnjak, Mesi je u suštini Evropljanin, čak i ako njegova veza sa matičnom državom ostane jaka, posebno nakon trijumfalne kampanje na Svetskom prvenstvu u Kataru u decembru. A on je, pre svega, otac troje dece. Da li zaista želi da ih podvrgne stresu i opasnosti života u gradu zaključanom u ratu protiv trgovaca drogom, samo da bi ispunio romantičnu predstavu o tome da će njegova karijera imati puni krug?

„Nasilje sa drogom u Rosariju i mafijaška pretnja Mesiju nesumnjivo su pogodili i „brend“ Rosario i argentinski „brend““, rekao je za Atletik Endi Stalman, argentinski marketinški stručnjak i vlasnik agencije Totem.

„Mesi je jedna od pet najpriznatijih i najvoljenijih ličnosti na planeti, ne zaboravimo to. Ovo će negativno uticati na oba brenda i može izazvati mnogo posledica, zabrinutosti i straha među potencijalnim posetiocima i turistima.”

Mesi zna da njegove odluke — zaista, samo njegovo prisustvo, posebno nakon Katara — imaju političke implikacije. Ako su nedelje nakon Svetskog prvenstva i same bile fudbalska utakmica, moglo bi se reći da je prvo poluvreme posvetio peronističkoj vladi, a drugo poluvreme opoziciji bivšeg predsednika Maurisija Makrija.

U decembru, vraćajući se iz Katara na Svetsko prvenstvo, Mesi i njegovi saigrači odlučili su da neće posetiti „Casa Rosada“, predsedničku palatu u Buenos Ajresu, da bi predsedniku Fernandezu dali fotografiju sa trofejem. Dva meseca kasnije, na dodeli FIFA nagrada za najbolje, Mesi je odlučio da se pojavi na fotografiji sa Maurisijem Makrijem, bivšim argentinskim predsednikom desnog centra koji sada vodi zvaničnu fondaciju svetskog vladajućeg tela.

Makri, koji je 12 godina bio i predsednik Boke Juniors, postao je jedini poznati argentinski političar koji je imao fotografiju sa Mesijem. Postojao je čak i onaj moderni ekvivalent papskog blagoslova: Mesi je odlučio da prati Makrija na njegovom Instagram nalogu.

Foto: EPA-EFE/Tolga Bozoglu

Ovi manevri, u godini u kojoj opozicija ima veoma dobre šanse da izbaci peroniste iz vlasti, nije mala stvar. Posle godina u kojima je deo argentinskog društva na njega gledao sa izvesnom podozrenjem zahvaljujući, delom, njegovom odlukom da napusti zemlju u tako mladoj dobi, Mesi je sada figura od ogromnog uticaja. Svaki političar bi ga želeo na svojoj strani.

Malo je verovatno da će Mesi otići dalje od fotografije. Politika ga, u krajnjoj liniji, ne zanima posebno, a svakako ne kada njegova fudbalska karijera još uvek donosi toliku slavu.

To je podsetilo na priče Amadora Bernabeua, dede Žerara Pikea i moćnog igrača FK Barselone, koji je prišao tinejdžeru Mesiju i ponovio ponudu koja mu je već nekoliko puta data: da svoju međunarodnu budućnost založi Španiji.

Mesijev odgovor tada i u svakoj drugoj prilici bio je nedvosmislen:

„Ne, moj san je da igram za Argentinu.

Taj san se brzo ispunio. Osvajanje Svetskog prvenstva je trajalo malo duže, ali sada je i to ozavršeno.

Međutim, ideja o povratku u Rosario, grad koji je nekada nazvao domom, sigurno je nestala nakon 14 metaka ispaljenih u neupadljiv supermarket pre 10 dana.

BONUS VIDEO Izjava Lea Mesija posle velikog finala

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar