"Marka": Radomir, te quiero, gospodin fudbal iz malog Žitišta

Antić koji je punih 16 godina trenirao španske klubovi i jedini je stručnjak koji je bio trener Barselone, Reala i Atletika, izuzetno je bio cenjen na Iberijskom poluostrvu.Izdanje "Marke" za 7. april daje na naslovnici Antića iz perioda rada u Atletiku, a sve pod naslovom: "Radomire, volimo te".Koliko je njegova fudbalska veličina bila snažna, govori i komentar jednog od kolumnista "Marke", Hozea Luisa Urtada, koji je biranim rečima govorio o sjajnom stručnjaku.U tekstu pod naslovom "Radomir Antić: po zanimanju fudbal", Urtado je istakao značaj srpskog trenera za razvoj fudbalskog sporta."Postoje ljudi koji su rođeni u Žitištu, mestu u ravnici u Srbiji, a koje nam je postalo blisko da nam se čini da je on bio iz obližnjeg Arahueza. To je slučaj sa Radomirom Antićem, čovekom zvanom fudbal u svemu što je radio i značio. Bio je igrač, trener, selektor i komentator. Nije uspeo da bude jedino predsednik, zato što to nije ni želeo", počeo je tekst Urtado.Osvrnuo se i na njegove igračke početke u Španiji, kada je od 1978. do 1980. igrao za Saragosu."U svojim prvim koracima u Španiji, nosio je dres Saragose, kao igrač koji je istovremeno bio i elegantan i snažan u odbrani. Nosio je dres na poseban način, što ga je izdvajalo od mora onih koji su kasapili protivnike bez anestezije. Znao je kako da zaustavi igru i napadne, imao je jak udarac", priseća se novinar španskog dnevnika.

On je podsetio i na to šta je Antić uradio za španski i svetski fudbal."Iako sa Balkana, brzo je ovladao kastiljanskim, mada kao trener sa osobenim stilom između Johana Krojfa i Majkla Robinsona. Njihov akcenat bi jednog dana bio na 4-4-2, a drugog na 4-3-3. Španski-Antić ili Antić-španski mogao bi da postane dodatak u kraljevskoj akademiji fudbala. Razumeo je sve, u svojoj fudbalskoj trenerci, dostigao je najveće vrhove slave. Jedini je trener u istoriji koji je sastavljao timove Reala, Atletika i Barselone. Svetog trojstva u kojem su Ramon Mendoza, Hezus Hil i Đoan Gaspar bili gospodari, gde su bili predsednici. Ta trajektorija, puna zaseda kao na ratištu u Vijatnamu, načinila ga je kapetanom strpljenja i lopte. Mendoza, Hil i Gaspar su u svojim napadima originalnosti učinili da ode kada je bio lider", podsetio je Urtado.Potom je nastavio u sličnom tonu."U muzeju Atletika uvek će biti u toj glavnoj sobi kao osvajač duple krune sa tim istorijskim timom koji je mogao da pomeša jednog Simeonea sa Kikom, vatru sa hladovinom. Tamo su mu otvorili vrata dva puta, ali u fudbalu srećni završaci su ti koji zatvaraju radnju. Stigao je u Barselonu kada je Kamp Nou naterao Gaspara na suze. Kada je prestao da bude trener, ušao je u Ol-star među komentatorima, jer je u verbalne mečeve ulazio bez kostobrana. Diplomatija je gubila bitku sa istinom. Gledao je fudbal i iznosio svoje mišljenje bez želje da dobije priznanje za prijateljstvo. Bio je autentičan, posebna vrednost koja nije popuštala ni prema prijateljima. Uvek bi sledio završni udarac. Rado, Radomir ili Antić, ne ulazi na bilo kakve zbirne liste. To ime je jedinstveno. Njegovo ime je uvek ispisano na tabli. Dao bi naslov, komentar i sve složio daleko bolje. U svom stilu. Gospodin fudbal", zaključio je novinar "Marke".Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram