Kad im daju još 48 sati života, a oni su rođeni pobednici

Zvezda je prošla dalje u Ligi Evrope, igraće nokaut-fazu opet posle 2018. godine u istom takmičenju, ali slavlje kao da nije moglo da bude potpuno na "Marakani"."Magiko" je i dalje van stroja, a na probleme s povredama nadovezao se - umor koji traje, pa ne igra već skoro mesec dana.Poslednju utakmicu odigrao je za reprezentaciju Srbije protiv Škotske u baražu Lige nacija za odlazak Evro, zamenivši Sergeja Sergeja Milinković-Savića u 70. minutu, dok je za crveno-bele poslednji put nastupio 8. novembra protiv Inđije kod kuće.Od tada traje borba lekara da ustanove šta to Zvezdinoj "desetki" stvara konstantan umor.Verujemo da će Katai, kao mnogo puta, i sada napraviti "lažnjak" i driblingom u svom stilu vratiti se na teren.Nešto slično su uradili i njegovi prethodnici u crveno-belom dresu, Siniša Mihajlović i Nenad Krstičić, samo u nekim drugim, težim utakmicama van terena, za koje se nadamo da se neće više ponavljati ni sportistima, niti bilo kome drugom.Kao grom iz vedra neba sredinom jula prošle godine pogodila je fudbalski svet informacija da je Miha oboleo od leukemije."Nije me strah. Pobediću i ovaj izazov, nema sumnje u to", rekao je tada srpski trener koji vodi Bolonju.

Ako je nešto bilo sigurno, onda je to da je Mihajlović rođeni pobednik. I da će učiniti sve da savlada opaku bolest, kao što je matirao golmane u igračkim danima."Kada sam čuo vest, to je bio šok. Proveo sam noći plačući, život mi je prolazio pred očima. To nisu bile suze straha. Poštujem bolest, suočiću se s tim, podignute glave, pogledati pravo oči kao i uvek. Jedva čekam da počnem da se borim da ozdravim. Agresivno je, ali nije nepobedivo, moram da iskoristim svoju taktiku u ovoj borbi. Pobediću, ne sumnjam u to, za svoju porodicu, za svoju decu, za sve koji mi vole", poručio je bio Miha.I pobedio je! Podrška mu je stizala sa svih strana sveta, kad god je mogao, vodio je treninge Bolonje pa čak i iz bolnice, i vratio se na klupu. Proletos, usred pandemije korone, Mihajlović je uz snažnu volju izašao kao pobednik iz najvažnije utakmice."Jedan poznati novinar u Italiji prokomentarisao je, kada sam oboleo, kako je leukemija u problemu, jer je došla kod Siniše, i ja sam tako gledao na to. Kad mi se sve to desilo, samo sam hteo da što pre krenem na lečenje, a nijednog trenutka nisam sumnjao da to neću prebroditi", u svom stilu će srpski stručnjak.Smrti u oči gledao je i Nenad Krstičić, bivši vezista Crvene zvezde, sada član AEK-a. Leukemiju je pobedio još 2008. godine, iako su mu predviđali još svega 48 sati života!

Sreća ili nešto drugo, tek tada je igrao za Sampdoriju i nije najbolje razumeo italijanske lekare šta su mu rekli."Dobro je da mi nisu to rekli na početku, ne znam kako bih reagovao. Razmišljao sam tada 'ma, ovo je samo neki stomačni virus, proći će'. Imao sam strahovite bolove u stomaku, mučnine, mislio sam da sam nešto loše pojeo. Kad sam počeo da primam hemoterapije, postajalo mi je jasnije. Na kraju, pet meseci sam bio u bolnici i hvala Bogu sve se završilo kako treba", rekao je Krstičić svojevremeno za "Novosti".Od tada je njegovo ime simbol da nada uvek postoji i kada je najteže."Znam tog protivnika, teško je boriti se protiv njega! Međutim, znam i tebe i to je za mene dovoljno da znam kako ćeš ga pobediti", napisao je Krstičić na Instagramu kada je saznao da je Mihajlović krenuo u borbu sa leukemijom.

Kroz težak period prošao je i nekada velika nada Crvene zvezde, Stefan Čikić, momak rođen 1994. godine.Nikada se nije predavao, nije imao nameru da odustane i opaku bolest pobedio je početkom 2019.Ključna je bila podrška porodice, a i Zvezda je pomagala na svoj način, uz humanitarnu utakmicu protiv Dinama u Čikićevom rodnom Pančevu."Hiljade poruka koje sam dobio su me gurale napred u onim najtežim danima. O 'njoj' ne bih previše da pričam, bilo je uspona i padova, poručio bih samo svim ljudima koji se nalaze u situaciji u kojoj sam ja bio, da budu strpljivi, pozitivni i da postoji svetlo na kraju tunela. Posebno bih se zahvalio mojim roditeljima i sestri koji su bili svaki sekund tu za mene. Siguran sam da ću iz ovoga izaći jači i da će ceo ovaj period biti ružna prošlost", napisao je Čikić u pobedonosnoj poruci.

Mnogo je još primera onih koji su se na ovaj ili onaj način izborili sa nedaćama koji nisu u direktnoj vezi sa fudbalom. Bivši reprezentativac Ivan Ergić imao je problema sa mononukleozom, a kasnije i depresijom.Najveći deo karijere proveo je u Bazelu, a nosio je i dres Juventusa, ali... Nikada nije bio samo fudbaler, već je i pesnik, u neku ruku i buntovnik koji razbija stereotipe."Depresija je bila povezana s anksioznošću i nekim mojim iracionalnim strahovima. Javili su se panični napadi, ubrzano lupanje srca, otežano disanje nad kojim nisam imao kontrolu, tako da više nisam bio sposoban da normalno funkcionišem. Tri meseca proveo sam na klinici, a uz medikamente i razgovor sa stručnim osobljem, polako sam počeo da prevazilazim depresiju", objašnjava Ergić i ističe da mu je pomoglo i to što mediji u Švajcarskoj nisu agresivno komentarisali njegovo stanje, što mu je dalo dodatno vreme za oporavak."Vremenom sam počeo da srećem ajkule u fudbalskom svetu koje su gledale da me zloupotrebe i iskoriste. Tako je počela da mi se ruši iluzija o fudbalu koju sam imao kao klinac. Gledao sam sve te ljude koji su mi bili uzor, a onda shvatio kako taj svet zapravo izgleda. Uz sve to doživeo sam povredu i otišao na operaciju prepona, a dobio sam i mononukleozu, tako da je opravak trajao više od godinu dana. A onda su krenuli psihički problemi... Jednostavno, bio sam istrošen", iskreno je ispričao Ergić sa svime se sve susretao.Ali, ako je neko rođen da pobedi, onda su to sportisti, što su uz ogromno srce koje imaju nebrojano puta i dokazali.

Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagramhttps://youtu.be/AzqZncqbZDs