Luka Jović je ove zime, barem privremeno, napustio Real Madrid i deluje je od prvog meča u dresu Ajntrahta da mu je karijera krenula opet uzlaznom putanjom. Ipak, Real kao najveći klub na svetu (po bazi navijača i 13 trofeja Kupa/Lige šampiona) neretko je znao da "proguta" velike igrače, koji su status legendi potvrdili u drugim klubovima.
Srbin je od dolaska u Madrid na leto 2019. godine odigrao tek 32 meča u dresu „kraljevića“ i postigao dva pogotka. To posebno dobija na težini kada se zna da je u Frankfurtu za 28 minuta(!) dao isto toliko golova. Madrid mu nikako nije „legao“, ali on nije ni prvi, ni poslednji koji nije pronašao sreću u prestonici Španije.
Real se u ovim momentima nalazi na „staklenim nogama“, Zinedinu Zidanu se ozbiljno ljulja pozicija trenera, igrači su nezadovoljni, a Madriđani spas vide u oslobađanju budžeta slanjem igrača na pozajmice. I dok je pitanje da li će ova šok terapija uroditi plodom, nije to prvi put da je Real u istoriji uspevao da se ogreši o velike igrače.
PROČITAJTE JOŠ
Hames Rodrigez je projektovan kao jedan od novih „galaktikosa“, a nakon bljeska na Svetskom prvenstvu 2014. godine (postigao šest golova za Kolumbiju) Real je uradio sve da ga dovede u svoje redove. U Madridu je uz povremene dobre partije uglavnom bio rezerva ili igrač koji je igrao manje bitnije mečeve. Za igrača sjajne tehnike i odličnog šuta je to zaista premalo.
Od odlaska u Everton kod Karla Anćelotija igra u novoj brzini i deluje da se i o njega Real ogrešio. Na 14 mečeva do sada postigao je tri pogotka i namestio još pet, a deluje da bi mogao da bude još ubedljiviji.
Možda je najveća greška Florentina Pereza odluka da ne podrži Kloda Makelelea i dopusti mu da ode iz kluba u trenutku kada je mogao još nekoliko godina da bude na najvišem nivou. Stigao je iz Selte Vigo za 14 miliona evra, a samo tri godine kasnije sreću je pronašao u Čelsiju, a za tri sezone u klubu je osvojio dve titule La Lige, Ligu šampiona, Svetsko klupsko prvenstvo i Superkup Evrope. Za Real je odigrao 145 mečeva, ali deluje da su ga se „kraljevići“ prebrzo odrekli.
Florentino Perez mu je u oči rekao da mu neće ponuditi iste uslove kao Zinedinu Zidanu, a Francuz je mirno odgovorio da to nije nikakav problem i da želi da ostane na „Santjago Bernabeuu“.
U leto 2003. godine u klub dolazi Dejvid Bekam iz Mančester junajteda i sve se menja po Makelelea:
„Klub je potpisao ugovor sa Bekamom i još nekim ‘galatkikosima’. Kada sam se vratio poslao sam agenta da se vidi sa Perezom oko novog ugovora. Perez je rekao da im nije ostalo novca nakon potpisivanja Bekama.“
PROČITAJTE JOŠ
Visenste del Boske je želeo da zadnji vezni ostane, ali ne i tadašnji sportski direktor Horhe Valdano.
„Došao je do mene i bio agresivan. ‘Šta ti misliš ko si? Trebalo bi da igraš za Real besplatno. Ako hoćeš transfer nađi nam tim koji će platiti za tebe 15 miliona evra’. Pet timova je dalo ponude i nisam imao nikakvih problema. Real je odbio sve ponude, pa sam otišao do agenta. Rekao sam: Imam problem ovde. Ne želim da više igram ovde – klub me ne poštuje. Želeo sam da moji saigrači znaju priču jer sam ušao u sukob sa klubom“, ispričao je godinama kasnije Makelele.
Ne smemo zaboraviti i Arjena Robena koji je klub nakon samo dve godine napustio Real po dolasku Kristijana Ronalda 2009. godine. Postao je prekobrojan vrlo brzo, a onda je stigao u Bajern u transferu od oko 24 miliona evra. U Bavarskoj je postao legenda kluba i postigao 144 gola u 309 utakmica i pokazao da je bio još jedna mrlja u poslovanju Reala. Bajernu je doneo jedan trofej Lige šampiona, osam Bundesliga i pet pehara Kupa Nemačke što dovoljno govori o njegovom kvalitetu. Trenutno je osmi strelac u istoriji Bajerna, a u Realu je bio prekobrojan…
Imamo i još jednog nesnađenog Holanđanina, Veslija Snajdera, koji je nakon Reala ispisao istoriju sa Interom. Doneo je tripletu „neroazurima“ 2010. godine i odveo Holandiju do finala Svetskog prvenstva, bio motor tima i igrač kog je bilo uživanje gledati, dok je u Madridu bio jedan od onih koji je uglavnom popunjavao mesto na klupi za rezervne igrače.
Real je znao da se prilično hladno rastane i sa velikim legendama kluba koje su već videli kao istrošene igrače. Pognutih glava su prestonicu Španije napustili Raul Gonzales i Iker Kasiljas. Legendarni Raul je za Real odigrao 741 meč (rekorder kluba) i nije skrivao želju da karijeru završi karijeru upravo u klubu sa kojim je tri puta osvajao Ligu šampionu i čak šest La Liga. Ipak, morao je da se zadovolji transferom u Šalke gde je pokazao da još nije bio za staro gvožđe i danas deli treće mesto na listi najboljih strelaca elitnog evropskog takmičenja sa 71 golom.
Slična je bila sudbina i Ikera Kasiljasa koji je nasledio kapitensku traku po odlasku Raula. Španski golman je 16 godina proveo u Madridu, a onda je i on bukvalno oteran. Otišao je u Porto i tamo branio sve do prošle godine kada je doživeo srčani udar.
Na odlasku iz Madrida je Kasiljas plakao kao kiša na konferenciji za medije.
„Ovaj klub me oblikovao kao osobu i pomogao mi da rastem“.
Nakon svega je njegova majka Mari Karmen objasnila detalje koje je Iker prećutao.
„Iker je trpeo veliki psihološki pritisak i prema njemu su se ophodili drugačije od ostalih igrača. Gledala sam ga kako pati godinama. Florentino ga je izgurao iz kluba u kome je Iker želeo da završi karijeru.“
Ipak, Real je uvek ovako oštar odnos prema velikim zvezdama uspeo da maskira odličnim rezultatima. Miljenici navijača su lako odbacivani da bi se dovele nove zvezde, koje su takođe imale rok trajanja. U većini slučajeva su svi krivili predsednika Pereza, a tek godinama kasnije bi se saznala istina o svemu…
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare