Tražilo ga je nekoliko fudbalskih velikana jer ga vide kao igrača koji bi sledečih 15 godina mogao da bude oslonac kluba. Na kraju je izabrao drugi najtrofejniji klub Evrope.
Jan-Karlo Simić, sedamnaestogodišnji fudbalski biser Srbije, potpisao je trogodišnji ugovor sa Milanom (uz mogućnost produženja saradnje na još godinu dana), a nedugo nakon parafa odlučio je da za Nova.rs govori o svom fudbalskom putu.
Ima samo 17 godina, ali je pravi lider na terenu što svedoči i to što je u mlađim kategorijama Štutgarta bio kapiten. Nekoliko evropskih klubova poput Juventusa, Bajera iz Leverkuzena, Borusije iz Dortmunda i Ajaksa je poslalo konkretne ponude (interesovanje su pokazali i drugi), a mladi štoper je odlučio da nastavio karijeru u Milanu.
Ove sezone će uglavnom igrati u Primaveri, ali ima pravo nastupa i za prvi tim, pa ne bi bilo nikakvo iznenađenje da upiše minute u sedmostrukom šampionu Evrope.
Pojasnio je Simić kako je došlo do transfera u Milan.
„Posle interesovanja više evropskih klubova došlo je do kontakta sa Milanom i mog fudbalskog savetnika pre izvesnog vremena. Prvi utisci su impresivni. Potpisati profesionalni ugovor sa Milanom, jednim od najvećih klubova evropskog fudbala, za mene je ostvarenje mojih dečačkih snova i velika mi je čast biti deo Milanove porodice“, objasnio je Simić.
Sudbina je uplela prste i odredila da završi upravo u klubu svog idola.
„Možda mi nećete verovati, ali moj fudbalski idol je Paolo Maldini i sudbina je tako htela da me je on lično skautirao i dao zeleno svetlo za transfer u Milan. Za mene je Maldini najbolji defanzivac svih vremena i zbog toga samo posebno motivisan da se dokažem u Milanovoj porodici“, poručio je Simić za Nova.rs.
Imao je pravo Simić da nastupa za Srbiju, Nemačku i Bosnu i Hercegovinu, ali je odlučio da obuče dres „orlića“. Pojasnio je i zbog čega i samo potvrdio da se ljubav prema otadžbini za njega nikada nije dovodio u pitanje.
„Odrastao sam u Nemačkoj i tu napravio svoje prve fudbalske, iako sam mogao da biram odlučio sam da igram za Srbiju jer je ona u mom srcu i ponosan sam zbog toga. Daću sve od sebe da u budućnosti još više doprinosim našoj srpskoj reprezentaciji jer za mene je to najveća čast.“
Sa kadetskom reprezentacijom je stigao do polufinala Evropskog prvenstva (Holandija bila bolja posle penala sa 5:3), a upravo je Simić postigao pogodak za „orliće“ u 3. minutu protiv Danske u četvrtfinalu (2:1).
„Igranje za kadetsku reprezentaciju je za mene najveća čast postigao sam lep pogodak protiv Danske. Srećan sam zbog toga, ali za mene je uvek najvažniji tim i sebe i svoju igru uvek podredjujem prvenstveno timu. Igranje u polufinalu me nije iznenadilo jer sam bio jako uveren od prvog momenta da imamo dobar tim i da možemo daleko da idemo što se i pokazalo samo nam je falilo malo sreće i finale je bilo tu, na dohvat ruke, ali biće još prilika.“
Sebe kao fudbalera opisuje kroz reči „red, rad, disciplina i istrajnost do konačnog cilja“ što pokazuje njegovu profesionalnost i posvećenost fudbalu. Upravo zbog toga nije nikakvo iznenađenje što su u njemu Nemci prepoznali rođenog lidera, te su mu dali kapitensku traku u mlađim kategorijama.
Skromno je poručio o svojim kvalitetima.
„O meni i mom talentu pričaće vreme, neka na to pitanje odgovore ljudi od struke, vi novinari i ljudi koji dolaze na stadion.“
Pojasnio je i koja je glavna razlika između srpske i nemačke škole fudbala, reprezentativac Srbije je prošao mlađe kategorije Štutgarta i dobro poznaje sistem.
„Nemačka škola fudbala je jako cenjena u svetu. Pristup je jako profesionalan svakom treningu i ništa se ne prepušta slučaju, što se tiče srpskog fudbala samo pogledajte koliko nam je jaka reprezentacija i da naši igrači igraju u najačim klubovima Evrope. Svi ih cene što samo po sebi govori da smo mi Srbi ozbiljna fudbalska nacija i nema reprezentacije u svetu koja ne bi poželela igrače takve klase u svojim redovima.“
BONUS VIDEO Top 10 najskupljih reprezentacija na Mundijalu
Pratite nas i na društvenim mrežama: