4
Italijani su ga voleli kao svog.
Otišao je. Zauvek. Veiki Siniša Mihajlović. Čovek koji je bio sinonim za borbu i koji je svaki izgovor da nešto ne možete činio besmislenim, položio je oružje pred opakom bolešću.
Dok se ceo svet sa nevericom i suzama oprašta od jednog od najposebnijih igrača koji je kročio na fudbalski teren ikad, jasno je da je nemoguće sagledati njegovu veličinu do kraja.
PROČITAJTE JOŠ
Čovek koji bi fenomen bio samo zboš šuta koji ga je proslavio, bio je neverovatan na toliko mnogo načina, reklo bi se ponekad čak i neobjašnjivo.
Kao nezadrživa sila je pokorio bivšu Jugoslaviju obarajući transfer rekord nezamisliv za tadašnji fudbal kada je stigao u Zvezdu iz Vojvodine kao velika fudbalska zvezda.
Priča o tome kako je sa Zvezdom pokorio Evropu i svet opevana je na toliko mnogo načina i toliko uglova, a čuveno „Mihajlović u sredinu… Nebo se otvorilo“ ostaće kao eho u večnosti, ali ništa manje nije uzbudljiva ni njegova „italijanska“ priča.
Mnogo je zvezda prodefilovalo italijanskim fudbalom koje su ostavile neizbrisiv trag, ali je malo biilo onih koji su postali deo italijanskog života i u drugim sferama na način na koji je to Miha uradio.
Pamtiće Italijani i Deja „Genija“ Savićevića i Zvonimira Bobana i Dejana Stankovića sa ovih prostora, kao i Gabrijela Batistutu, Kafua, Zlatana Ibrahimovića i druge legende, ali je malo ko od njih bio njihov kao što je to bio Siniša Mihajlović.
Siniša je na neki način postao Italijan, a za to je bilo potrebno mnogo više od projektila koje je slao u mrežu i iznova facniriao fudbalski svet.
Njegova ulaznica bila je njegova ljubav. Adrijana Rapaćoni bila je viditeljka i model zbog čije je lepote ludela čitava Italija, a koja je zbog ljubavi prema Siniši napustila karijeru u potpunosti.
„Sa Sinišom je to bila ljubav na prvi pogled. Napustila sam televiziju sredinom 1995. godine, jer je on bio u Sampdoriji, ja u Rimu i nismo se često viđali. Odabrala sam porodicu i rekla bih da sam dobro izabrala. Siniša me je osvojio svojom slatkoćom. Tačno je da je došao na večeru i zamolio mog oca za dozvolu da me zaprosi“, otkrila je tada Arijana.
Siniša je uvek pričao da je to bila ljubav na prvi pogled.
„Tog prvog dana kada sam je video, upoznali smo se preko jedne naše prijateljice, kojoj sam rekao, reci joj da sam spreman da je oženim i danas i sutra, kadgod“.
Mihajlovića su čini se zbog nje još više zavoleli i osim fudbalom postao je deo italijanskog džet-seta i van terena i ako suštinski nikada nije želeo da mu pripada.
Italija je ludela zbog njega čak i kada je pravio kontroverzne poteze na terenu.
Prgav, kakav je često znao da bude nikome nije ostajao dužan, a čak i kada bi prelazio granicu niko mu to nije previše zamerao.
Jednostavno, bio je iskrenu u svemu što je radio, temperamentan na način na koji je Italijanima legao, i ono što je na prvu loptu bilo vidljivo neiskvaren.
Ne računajući božansku levicu, prosčen čovek je mogao sa njim da se poistoveti. Nije bio isfoliran, nije krio emocije i nije bio dosadan kad priča za medije. Fraze i poštapalice nisu bile njegov fah pa su ga zato i sa pažnjom slušali. Izjava da je u svojoj karijeri promašio više penala nego slobodnjaka, iako nije tačna, uzima se kao primer za stvaranje empatije između sportskog junaka i publike.
Mihajlović je po dolasku u Italiju brzo naučio lekciju da ako želiš da se uklopiš moraš da govoriš dobro jezik domaćina, pogotovo ako nisi Maradona, Rumenige ili Šumaher, kao i da se družiš sa lokalnom, a ne zavičajnom ekipom.
Pored Adrijane, i Sinišin veliki prijatelj Roberto Mančini bio je važan u njegovom osvajanju Italije.
Posle neuspele epizode u Romi, Siniša je u isto vreme kad i Adrijanu upoznao i Mančinija.
Uzeo ga je pod svoje zaštitno krilo u Sampdoriji, zatim ga je doveo u Lacio, iz Lacija u Inter. Paralelno, srpski internacionalac je mogao da uči od najboljeg kako se obezbeđuje mesto pod suncem.
Ni prijateljstva sa kontorverznim figurama kao što je bio Arkan i njegov izražen nacionalistički naboj nisu mu bili prepreka u sredini koja je kao i veći deo sveta imama negativan stav o ljudima iz Srbije zbog ratova devedesetih.
To ga je učinilo samo egzotičnijim i slojevitijim, osobom koja je intrigirala, a takvu mu je bila i trenerska karijera.
Mihajlović je od starta uspeo da izgradi imidž trenera koji ne davi banalnostima i dosađuje opštim mestima.
Odgovarao je na sva pitanja, svađao se sagovrnicima ako bi osetio potrebu i nijedno pitanje mu nije bilo kontroverzno.
A kao trener je bio hrabar, iako ne uvek uspešan, ali su ga igrači voleli. Znao je da izbaci Adema Ljajića iz reprezentacije jer ne peva himnu, ali ga je želeo u svakoj ekipi koju je trenirao. Sarađivao, je sa Bljerimom Džemailom koji bi za njega i u vatru skočio iako je Albanac.
Iako rezultatski nije bio uspešan kao selektor Srbije, bio je vizionar koji je lansirao mnoge klince koji su postali stubovi reprezentacije Srbije.
Od Aleksandra Mitrovića kojeg je ubacio u vatru protiv Hrvatske, preko Dušana Taduića, Filipa Đuričića i još nekolicine igrača koji su bili zalog za budućnost i tako postavio temelje ove ekipe koja će otići na Mundijal u Kataru.
Imao je značajnu ulogu još kao igrač u debjiju Frančeska Totija, koji je postao istinska legenda italijanskog fudbala.
Mihu je bio ikona i u ialiji i u Jugoslaviji, a legenda u čitavom svetu. Retko se ražaju igrči tako jedinstveni kao što je Siniša Mihajlović. I kao igrači, i kao ljudi.
Zato, počivaj u miru legendo.
BONUS VIDEO Kako je pričao Siniša Mihajlović
