0
Ovde i dobar dan košta bar deset evropskih novčanica.
Posetite Aroma markete i osetite duh Mundijala i u Srbiji.
Znate li koja je loša karakteristika novinara? Dobro, ima ih mnogo, ali jedna od većih? Što bi ponekad da se klonira, a ne može.
Još jedna loša je što i kad bi mogao da se klonira, opet ne bi bio zadovoljan koliko puta to može da uradi.
PROČITAJTE JOŠ
Tako je bar kad si na Mundijalu. Svašta se tu dešava, ovde trening, ovde utakmica, onde navijači pevaju u metrou, onde Patrik Klajvert zove neku lepu Srpkinju na piće, tamo Karles Pujol daje izjavu kao analitičar u emisiji…
Poznati kuvar Nusr Et boravi u Dohi i poznati ga jure da se slikaju sa njim, pa je tu i Ivan Zamorano.
A sve to, ako se ne potrefite u pravom trenutu u pravo vreme, ne možete da stignete i vidite. A sve biste hteli.
Zato se u sredu ujutru, dan pred utakmicu sa Brazilom u mojoj glavi javila dilema. Razmišljao sam da odem do hotela naših fudbalera i prosto vidim kako su i šta rade.
Narodski, da ih pitam za zdravlje, makar i neformalno i onako u prolazu. Istovremeno, jedan od poznanika javlja da je video Havijera Zanetija.
Au, Zaneti! Svi mi koji smo odrastali devedesetih i bili tinejdžeri u ranim dvehiljaditim pamtimo Zanetija. Konkretan, brz, uvek spreman kao puška, mogao je da šparta napred-nazad sa pozicije beka do besvesti.
To je bio Zaneti, jedan od junaka detinjstva dece koja pamte neki malo jači i tvrđi Kalčo. Da sam u tom trenutku mogao da se kloniram, uradio bih to bez razmišljanja.
Pošaljem jednog sebe da čeka na nekom drvetu oko hotela Srbije kao kobac, ovog drugog u luksuzni rizort na plaži i igranka!
Znajući da „orlovi“ popodne imaju trening, shvatio sam da je verovatno bolje da probam da nađem Zanetija.
Ranac od deset kila na leđa, zelena linija, pa onda malo crvena i tako do centra Dohe. Izlazim iz metroa, gledam u zgradu hotela, natpis kaže da je to taj, ali nešto je čudno.
Plaže nigde okolo na bar dva kilometra. Sve dok ne pogledam na mapi da ima još dva, ili tri koja nose ime istog lanca samo u Dohi. Izgoreo sam.
Za to vreme šaljem poruku Duletu iz „Džentlmena“: „Držite Zanetija, nemoj da pobegne“.
Dok sam stigao u onaj pravi hotel i prošao kroz surovo dobri, zlatni, ogromni hol, na čijem se ulazu nalazi fudbalska lopta i gde odzvanja džinovska fontana, već je bilo kasno.
Živa muzika klavira prolazila mi je kroz uši ubrzano kao da je slušam iz metroa, jer sam trčao na zadnji ulaz hotela koji vodi ka plaži.
Tamo sam video neke naše Srbe i kažu kratko „ode Zaneti“. A u p…. m…… Tad sam hteo celu svoju džigericu da pojedem.
Krenem napred, pozadi, pa se vratim ka plaži. Skrenem desno pored jednog bazena, momci iz Crne Gore u đakuziju pored kažu – evo sad prođe Zaneti, bio na bazenu!
Mislim da sam lik argentinske legende fudbala pokazao bar jedno desetini ljudi, uključujući i konobaricu u obližnjem restoranu.
Većina ih nema pojma ko je Zaneti, a grupa naših koji su tu me uporno ubeđuju da „samo što je bio tu“, a jedino ja ga ne vidim nigde.
Na ulazu u plažu zaustavi me devojka i kaže: „Ako hoćete da prođete, morate da platite“.
Pitam koliko, kaže sto rijala. To je identična cifra koju sam koji dan ranije platio za ulaz u muzej gde sam video dres Maradone.
Dakle, nešto manje od 30 evrića. Kažem joj da ću platiti i dvesta, samo da završim posao i dobijem ono po šta sam došao.
Povede me „za ruku“ devojka i kaže da zajedno odemo da proverimo gde je čovek kog tražim. I stvarno ga nema. Mislim se, ok, lud sam, to je to, samo ja ga nisam sreo.
Sačekao još sat, sat i po u holu hotela, u to su tamo radnici postavili i mini-teren pa se i tamo zaigrao fudbal.
Odlazim opet na plažu, ponavlja devojka – 100 rijala. Hoću, evo samo još jednom da pogledam, obećavam.
Uđem još jednom, pitam tu neke ljude, svi kao da su mutavi ili slepi, niko ništa ne zna, ne vidi… Kad eto ti sa mola ide neka figura u šortsu bez majice.
Svaki mišić na svom mestu, crte lica su malo ogrubele, ali dobro očuvane za čoveka od 49 godina. Zaneti!
Koliko je uzbuđenje bilo veliko u tom trenutku, splaslo je već minut, minut i po kasnije. Dobar dan gospodine Zaneti, ja sam taj i taj, hteo sam da vas pitam za minut vremena. Tri rečenice o Mundijalu, Srbija, Argentina, Deki Stanković.
„Deki Stanković?“, oči su mu se zacaklile, a usta razvukla u širok osmeh kad je čuo ime svog prijatelja iz Intera, danas trenera Sampdorije.
Putevi su im se razdvojili jer je Zaneti danas potpredsednik Intera, pa Dekija sreće kao sportskog protivnika.
Mimo Stankovićevog prezimena, na ostalo je ostao hladan. Nije bilo šanse ni kleštima da mu se izvuče nešto o neočekivanom porazu Argentinaca, šansama Srbije sa Brazilom i ostalima u grupi G, pa čak ni o Stankoviću.
Tad mi je bilo još više krivo što nisam mogao da se kloniram i budem i uz igrače Srbije u isto vreme, ali mi je bilo i drago što bar nisam platio 30 evra.
Ako ne Zanetiju na nekom stručnom uglu i komentaru dosadašnjeg toka prvenstva, onda bar hvala onoj devojci što je ispoštovala i nije naplatila ulaz na plažu, pa me čuveni kapiten Intera nije „prevario“ da puknem pare bezveze.
BONUS VIDEO Rusi došli da navijaju za Srbiju u Kataru
