Nevinost izgubio sa kozom, a u Brazilu postao ikona fudbala: Igrao sa deformitetom, pričao se da je mentalno zaostao

Nekada je najbolje priče krenuti sa kraja. Kada je odlazio u legendu, na oproštaj je stigla 131 hiljada navijača. Stadion je bio krcat do krajnjih granica, a umesto u uživanju sledećih 10 godina je proveo u danonoćnom ispijanju alkohola. Osam puta je bio hospitalizovan u godinu dana, a onda je preminuo 20. januara 1983. godine od ciroze jetre. Ostavio je iza sebe najmanje 14 dece, a početak je daleko šokantniji.

„Ovde počiva onaj koji je bio radost naroda – Mane Garinča“, pisalo je nekada na njegovom spomeniku.

Ukoliko niste pogodili do sada u pitanju je jedna od najvećih brazilskih fudbalskih legendi – Garinča. Brazilski superstar znao je da zaseni i Pelea kada je bio u naponu snage. Driblao je, imao je čuvenu fintu telom koja će vremenom postati način na koji će brazilci „sambu“ pretvoriti u jedan od najlepših stilova fudbala na svetu.

Smatraju ga jednim od najboljih driblera ikada, iako je imao ozbiljan deformitet koji ga je umalo sputao da postane fudbaler. Kasnije će u legendama pričati da je upravo zbog toga bio nepredvidiv. U njegovoj biografiji stoji da je navodno i sam priznao da je sa 12 godina izgubio nevinost sa kozom.

Sa 14 godina je počeo da radi u lokalnoj fabrici, trpeo je nasilje oca koji je bio alkoholičar. Kasnije je bežao od mafije, pa čak i skrivio saobraćajnu nesreću u kojoj mu je poginula tašta. Jednostavno sve što dodirne je ranije ili kasnije postajalo tragedija.

Manuel Francisko dos Santos kako je puno ime Garinče postao je deda sa samo 39 godina, a tokom godina raskalašnog života je imao pet žena i najmanje 14 dece.

Odrastao je u teškom siromaštvu, a medicina nije bila dovoljna razvijena da mu pomogne kod deformiteta sa šest centimetara kraćom nogom. To bi danas bilo rešivo, a ovako je dobio nadimak „Anđeo savijenih nogu“.

Nije planirao da postane profesionalac, smatrali su da je najveći amater među profesionalcima, a naterao ga je da fudbal zaigra na najvišem nivou njegov saigrač iz Botafoga. Kada su rađeni mentalni testovi pred Mundijal 1958. godine, Garinča je dobio neočekivan rezultat – infantilan. Oprošteno mu je jer je u tom trenutku imao tek 17 godina.

Italijani su dobro zapamtili kako ih je Garinča ponižavao. Predriblao je četiri odbrambena igrača, zatim i golmana Italije Enca Robotija. To mu nije bilo dovoljno, stao je na gol liniji, vratio se, još jednom predriblao golmana, a onda se uhvatio za stativu i postigao gol.

„Kada biste se suočili s njim, njegovim nogama koje gledaju na jednu, a telo na drugu stranu, bez problema ste mogli da ga smatrate invalidom. Ali, moj Bože, kako je igrao. Napadao je neverovatnom brzinom. Verujem da je bio opasniji od Pelea, fenomen sposoban za čistu magiju“, rekao je Mel Hopkins, krilni igrač Velsa kog je Brazil eliminisao u četvrtfinalu golom Pelea.

„Niste mogli da znate u koju će stranu krenuti zbog njegovih nogu. Na jednak je način igrao levom i desnom, probijao je uz liniju i zabijao se u sredinu. Imao je i strašan udarac. Neupitno, Garinča bi danas bio superzvezda“, dodao je Hopkins.

Ostaće upamćeno da je finale Mundijala igrao pod temperaturom protiv Čehoslovačke i da je uspeo da stigne do titule šampiona sveta, da postane najbolji igrač Mundijala, te je sa četiri pogotka bio na vrhu liste strelaca Mundijala. Niko pre, ni posle toga u tome nije uspeo.