Kejn napustio društvo prokletih - ko od velikana nema nijedan trofej?

Ipak, Kejn nije samo po prvi put došao do ovog velikog priznanja, već je konačno uspeo da izađe iz društva "ukletih" - igrača koji su pisali istoriju fudbala, ali u karijeri nisu mogli da se pohvale osvojenim trofejom.

Ovde, naravno, podrazumevamo one trofeje koji imaju zapravo težinu, poput titule, osvojenog domaćeg Kupa ili nekog evropskog takmičenja (Liga šampiona, Liga Evrope, Liga konferencije).

Ko je među njima?

Legenda Premijer lige i strelac jednog od najlepših golova ikada, dva puta najbolji golgeter Premijer lige, jedan od najboljih igrača u istoriji Brazila...

Društvo za (ne) poželeti.

Krenimo redom:

Met le Tisije

Da igra danas, le Tisije bi bio neizostavni član maltene svake postave u fantaziju, a od priča o njegovom transferu bi vas iz prelaznog roka u prelazni rok bolela glava. Jednostavno, le Tisije je bio - spektakularan.

Nažalost, u karijeri nije uspeo da osvoji trofej ni sa reprezentacijom Engleske, ali ni sa Sautemptonom, u kom je proveo gotovo čitavu karijeru (od 1986. do 2002. godine).

A kakav je majstor to bio najbolje pokazuju snimci njegovih najlepših golova:

Bernd Šnajder

Blistao je Šnajder u dresu Bajera iz Leverkuzena, ali je njegovu karijeru najbolje opisati kroz reč "zamalo".

Dva puta je bio drugi u Bundesligi i u Kupu Nemačke, jednom u Ligi šampiona, jednom na Svetskom prvenstvu, dok je na FIFA kupu konfederacija zauzeo treće mesto.

Antonio Di Natale

Kada se kaže "Udineze", nemoguće je ne pomisltii na Di Natalea. Čovek je jednostavno sinonim za tim iz Udina - za 12 godina u klubu dva puta je bio najbolji strelac, jednom igrač godine u Italiji...

I nikada šampion.

Celu karijeru posvetio je Udinezeu, ostao bez titula ali je zato zacementirao ime kao jednog od najomiljenijih igrača ikada i legende bez koju je nemoguće zamisliti Seriju A.

Đuzepe Sinjori

Sinjori je bio jedan od najubojitijih napadača u Italiji tokom devedesetih godina. Tri puta je bio najbolji strelac Serije A, a najviše se proslavio u dresu Lacija. Bio je poznat po neverovatno preciznim udarcima, posebno sa penala, koje gotovo nikad nije promašivao. I pored ogromnog talenta i uticaja, nikada nije uspeo da osvoji nijedan veliki trofej, ni sa klubovima, ni sa reprezentacijom Italije.

Sten Kolimor

Engleski napadač koji je ostavio dubok trag u Notingem Forestu i Liverpulu. Poznat po snazi, prodornosti i snažnom šutu, ali i po nestalnoj formi i vanterenskim problemima. Uprkos velikom potencijalu, karijera mu nije išla uzlaznom putanjom kako se očekivalo, i na kraju je završio bez ijedne osvojene titule.

Hatem Ben Arfa

Francuz marokanskog porekla, igrač koji je mogao da uradi čuda s loptom. Njegove driblerske sposobnosti i individualni golovi često su ostavljali publiku bez daha. Ipak, zbog nesuglasica sa trenerima, povreda i problema s disciplinom, nikada nije dostigao vrhunac karijere. Iako je bio deo Pari Sen Žermena, nije učestvovao u osvajanju trofeja na terenu i ostao je bez značajnih priznanja.

Stiv Bul

Legenda Vulverhemptona, Stiv Bul je oličenje klupske lojalnosti. Za "Vulvse" je postigao više od 300 golova i bio čak i član reprezentacije Engleske dok je igrao u trećoj ligi – što je gotovo nezamislivo danas. Ipak, ceo život je proveo daleko od borbe za trofeje i završio karijeru bez ijedne titule.

Benoa Asu-Ekoto

Kamerunski levi bek koji je ostao upamćen po nastupima za Totenhem i direktnim izjavama – često je govorio da fudbal igra zbog novca, a ne iz ljubavi. Bio je korektan defanzivac, ali nikada nije igrao u šampionskim timovima, pa ni sa reprezentacijom nije osvojio ništa.

Džoni Hejns

Jedan od najboljih engleskih vezista svoje generacije i dugogodišnji kapiten Fulama. Njegova preciznost u pasovima i pregled igre bili su ispred svog vremena. Ipak, ceo život je proveo u Fulamu, daleko od velikih klubova i trofeja. Nije osvojio nijedan klupski ni reprezentativni trofej, iako je bio kapiten Engleske.

Sokrat

Brazilski doktor fudbala, legendarni vezista i intelektualac. Igrao je u epohi zlatne, ali neuspešne brazilske generacije sa Mundijala 1982. godine. Poznat po stavu, harizmi i političkom aktivizmu, ali i po ležernom stilu igre. Igrao je za Korintijans, Fiorentinu i Flamengo, ali nikada nije osvojio nijedan veliki trofej, ni klupski ni reprezentativni.

Od strane magazina "World Soccer" uvršten je među 100 najboljih igrača svih vremena, dok je 2008. godine uvršten u fudbalsku Kuću slavnih u Brazilu.