0
A dobro, ima i taj IMT sad za vikend - rekli bi sada neki navijači Crvene zvezde.
Jedan bi to rekao u šali, neki drugi s gorčinom u glasu jer je Zvezda u Ligi šampiona izgubila glatko od Lajpciga u gostima i po svoj prilici ostala bez mnogo realnih nada da može da se bori za drugo mesto u grupi koje bi je vodilo u nokaut fazu Lige šampiona.
Utakmica u Lajpcigu prosto je pokazala da je i pored svih ulaganja tim Zvezde još uvek nedovoljno dorastao i igri na ravnoj nozi, a ne nekom čudu i pobedi kakvu smo videli protiv Liverpula pre pet godina.
PROČITAJTE JOŠ:
Ta pobeda je sada, posle poraza od Lajpciga negde u izmaglici, i bila je kao ono kad se čovek napije pa u tom trenutku ne zna šta radi, ali se sutradan seti nekih stvari.
Niko ne zna kako je Zvezda tada pobedila Liverpul koji je kasnije postao prvak Evrope, ali se sad svi dobro sećaju da je Milan Pavkov tada dao dva komada na Marakani. Čovek koji je plaćen Radničkom iz Niša 300.000 evra je, što bi klinci rekli, „rešio“ moćnu ekipu Liverpula i pokazao nekoliko stvari. Prvo, da Van Dajk nije baš tolika aždaja je pobegao krupni špic iz Begeča. Pokazao je i da pare ne pobeđuju baš uvek i da neke epske pobede kreira i fortuna – sreća ili sudbina izaberite sami.
Da se ne biste oslanjali na sreću, morate da uložite više para u ekipu, recept zvuči prilično jednostavan, zar ne? I tu dolazimo do problema. Šta kad ni ulupane pare ne znače skoro ništa i ne donose rezultat? To je ono što se sada dešava Crvenoj zvezdi.
Da ne ulazimo sad pojedinačno koliko je ko bio plaćen tada, a koliko je ko plaćen sada, niti u to koliko je ekipa vredela te 2018, a koliko vredi sada, razlika je ogromna. Ali, razlika je i u tome što je tada sreća mogla da pogleda Zvezdu u početku kod zicera Danijela Staridža, ali je Liverpul svejedno imao više od sat vremena da izjednači, ili povede posle golova Pavkova i nije to uradio. Jirgen Klop je te večeri morao da pruži ruku srećnijem i ništa manje motivisanom klubu.
Baš ta reč sad žulja jer danas vidimo kako za napadača date nekoliko miliona evra, a on hoda kao da ide preko albanskih planina 1915, a ne na „Red Bul areni“ 2023. godine. Vidimo i kako neki klinci imaju više želje nego ljudi koji igraju kao da im je mesto u postavi zakucano u kamenu. A daleko od toga da bi trebalo da bude.
Stvarno je pitanje šta je to Šerif Endiaje pokazao u Nemačkoj osim jednog pokušaja trka za vreme koje je proveo na terenu. Evo ako neki stručni analitičar zna, neka otkrije tajnu, spreman sam da pružim ruku kad pogrešim. Istovremeno je na drugoj strani terena Naser Điga u poslednje vreme veća pretnja po gol Zvezde nego protivnički napadači, dok Srđan Mijailović i Marko Stamenić ređaju greške.
U gradu Johana Sebastijana Baha, Zvezda nije ubola nijednu notu kako treba, pa smo opet bili prinuđeni da gledamo revoltirano lice Omrija Glazera koji prima masu golova, a da mučenik nije ništa kriv.
PROČITAJTE JOŠ:
Vratimo se opet za trenutak na onu utakmicu protiv Liverpula od pre pet godina. Borjan tada nije morao da skida brdo zicera i strašnih šuteva jer je odbrana pošteno odradila svoj posao. Vujadin Savić i Dušan Jovančić su odigrali vrhunski, Marko Marin je na lopti bio neuporedivo sigurniji nego danas Hvang, a i ostali su igrali kao da su na misiji da spasu žive glave. Filip Stojković je odigrao jako dobro, baš kao i Miloš Degenek koji je sada bušnu odbranu svog tima gledao sa klupe. Svako je te 2018. na neki način doprineo. Zato se o tom meču i priča i pet godina kasnije kao i pravoj priči fudbalskih Davida i Golijata.
Tačno je da je Zvezda iste sezone primila šest golova u Parizu i četiri u Liverpulu, činjenica je i da je primila četiri u Beogradu od Pari Sen Žermena, ali je i pored toga uradila nešto za pamćenje.
Nešto za pamćenje su uradili i navijači kojih se skupilo više u Lajpcigu nego što za većinu domaćih utakmica bude na Marakani. Pun sektor za goste, plus oni ostali sa okolnih tribina bili su stvarno bučni u više perioda. Nisu mogli da oteraju kišu sa „Red Bul arene“, ali su prošli kroz grad u korteu, praćeni policijom i helikopterom bukvalno na svakom koraku.
Spoj srpskih gastarbajtera na radu u Nemačkoj, onih koji su došli iz Beograda i ostatka Srbije, registracije svih oznaka bili su skupa dokaz koliko im je bilo bitno da dođu u Lajpcig i pomognu klubu. Verovatno ne shvatajući, ili ne želeći da priznaju sebi da nema tog 12. igrača koji će pomoći kad ti sreća okrene leđa, a timu odbrana puna rupa. Dok god bude bila, uvek će neko i moći da se šali i ponavlja: „okrećemo se sad obavezama u domaćem prvenstvu“, jer bi se u suprotnom pričalo o nekoj novoj velikoj pobedi.
Šta god videli i koliko god nam međusobno mišljenja razlikovala, suština je ista. Semafor je pokazao 3:1 za Lajpcig i na tu i takvu pobedu će još morati da se čeka.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
