Fudbaleri Juventusa pobedili su u sredu uveče Makabi iz Haife sa 3:1, a Dušan Vlahović je opet našao svoje mesto na listi strelaca.
Špic „stare dame“ stigao je u januaru kao veliko pojačanje, pogađa kada mu se ponudi šansa, ali nije čudotvorac.
To je valjda jasno svima, sem, kako se čini, Masimilijanu Alegriju. Vlahović je protiv Makabija dobio loptu od Anhela di Marije u 50. minutu, istrčao je pred nemoćnog Džoša Koena i pogodio mrežu za 2:0.
Ni 15 minuta nije prošlo, Vlahović je opet dobio upotrebljiv pas i još jednom je bio precizan. Ipak, ovog puta se našao u ofsajdu, a uz njega je još dvaput bio precizan Adrijen Rabio.
Di Marija je asistirao za sva tri gola, a Alegri je na konferenciji posle meča upro prstom u svog špica.
U šali ili u zbilji, on zna najbolje, ali iz nekog razloga to radi redovno, daleko od toga da mu je prvi put.
„Vlahović se dobro snašao, tehnički gledano odigrao je najbolji meč, ali morao je da postigne više golova. Ne može iz četiri gol-šanse da da samo jedan“, rekao je Alegri.
Dodao je pritom i da je njegov tim imao sreće, te da je tišina u svlačionici posle meča sugerisala da su igrači Juventusa bili svesni šta su rizikovali u poslednjih petnaestak minuta.
Vlahoviću je pomoglo okupljanje sa reprezentacijom Srbije kada je asistirao za gol protiv Švedske, a onda Norvežanima dao jedan.
Nakon toga, dva gola i asistencija u dve pobede Juventusa. Hladi vruću klupu Masimilijana Alegrija, a ovaj uzvraća tako što ga gađa kao pikado strelicama.
Tačno je da je Dušan imao sušni period od kraja avgusta do pred kraj septembra i četiri meča u kojima nije uradio praktično ništa.
Juve je u tom periodu imao tri poraza i remi, a već mesecima unazad se pobede torinskog kluba podudaraju sa dobrom formom njegovog napadača.
U takvim okolnostima, Alegri koji je pre osam, devet meseci pričao da je Vlahović jedan od najboljih igrača generacije uz Kilijana Mbapea i Erlinga Holana, dolazi dotle da sve češće kritikuje svog špica.
Bilo je situacija kada su se Alegriju i navijači rugali, podsmevajući mu se prilikom čitanja imena.
Jasno je da trenera vide kao krivca za trenutno stanje, iako ni neka zvučna fudbalska imena poput Masima Maura ili Klaudija Markizija nisu baš uvek imala reči hvale za Srbina.
„Problem nije u tome što Juve gubi, to je nešto što se dešava. Međutim, poraz od Monce bez udarca u okvir gola… Postoji totalni jaz između ekipe, trenera i kluba“, rekao je Markizio.
„Juve je znao da završava sezone u Seriji A i na sedmom mestu, ali niko to nije karatkerisao kao zabrinjavajuće – a baš tu reč je nedavno iskoristio Leonardo Bonuči. Kada pogledate Dušana Vlahovića, on nije uopšte napredovao od dolaska iz Fjorentine“, istakao je on.
Ipak, narodski rečeno, „riba smrdi od glave“, pa jedan igrač na terenu može da čini čuda, ali ona nekad nisu dovoljna.
Samo pitajte Erlinga Holana, koji je na osam utakmica Premijer lige imao tri het-trika, a protiv Srbije u Ligi nacija nije mogao ništa.
Da Alegri nekako slabo balansira između te uloge čoveka koji mora da izvuče najbolje iz svog skupog špica i pritiska javnosti, videlo se i posle meča sa Salernitanom.
„Tu odluku sam doneo jer je bio važan penal i u ovom slučaju je bolje da ga izvede Bonuči“, rekao je tada Alegri.
Bonuči je isprva promašio penal, pa se ispravio u nadoknadi, ali je Juventus uspeo da obezbedi tek remi 2:2.
Time je uz loše izdanje sa Moncom zaokružen očajan septembar za „staru damu“. Tačno je da je Vlahović plaćen skupo i da se od njega očekuju čuda, ali ako Alegri kao trener suviše zavisi od jednog igrača, bez alternative, onda treba i sam da se zapita da li samo traži alibi za sebe, ili traži više od svog prvog napadača.
Ako se istina nalazi u ovom prvom, onda će Juventus nastaviti da bude u problemu, u kakvoj god formi igrao Dušan Vlahović.
BONUS VIDEO: Da li je ovo gol godine? Kakva majstorija slovenačkog fudbalera