0
Dragiša Gudelj se vratio na teren nakon što je krajem marta doživeo srčani zastoj na meču.
Gudelj je kao kapiten Kordobe igrao 14. jula na prijateljskoj utakmici protiv Sevilje na kom su gosti slavili sa 2:0.
PROČITAJTE JOŠ
Otkrio je Gudelj kako je uspeo psihički da se oporavi nakon svega kroz šta je prošao. Prisetio se i momenta kada mu se vratila svest na terenu posle zastoja srca, a nedavno je produžio ugovor sa klubom do 2025. godine.
„Kada sam saznao da smem da nastavim sa karijerom, razmišljao sam samo da ću morati da budem jači nego ikad. Zbog toga sam želeo da dam sve od sebe odmah na povratku. Zahvalan sam bogu što sam se vratio na teren i što sam u mogućnosti da se borim za ono što sam se borio ceo život. Osećao sam se dobro, samouvereno i veoma jako. Srećan sam što mogu da razmišljam samo o onome što je ispred mene“, poručio je Gudelj za „Marku„.
Zatim je pojasnio kako je izgledao period kroz koji je prošao.
„Bili su to teški meseci, fizički i posebno psihički. Bilo je dosta emocija i sumnji oko testova kroz koje sam morao da prođem. Odužio se proces. Srećom, sve je prošlo dobro, naučio sam puno“.
Gudelja je pozvao Kristijan Eriksen kom je stalo srce na Evropskom prvenstvu i dao je prave savete srpskom fudbaleru.
„Mislim da je on osam meseci pauzirao, ja sam igrao tačno 111 dana nakon onoga što se desilo. Veoma sam zahvalan Eriksenu jer mi je puno pomogao u procesu kroz koji sam prolazio. Već u prvoj nedelji u bolnici sam pričao sa njim puno preko mobilnog telefona. Razumeo me je savršeno i mogao sam da razmišljam sa njim o mojim osećanjima i emocijama. Nastavio je da mi pomaže i u narednim mesecima“.
Borio se da savlada sve prepreke koje je imao pred sobom.
„Najteži dani u mom životu sa puno svakodnevnih borbi u mojoj glavi. Pomisao da ću možda morati da prekinem karijeru… Oko 25 godina žrtvovanja i borbe za san, gledaš kako se sve raspada. Nemoguće je objasniti, ali takve borbe su mi na kraju i pomogle da porastem kao osoba, nadam se i kao fudbaler. Nema drugog načina nego da se razmišlja pozitivno.“
Prisetio se i trenutka kada se probudio dok su ga lekari na nosilima stavljali u vozilo hitne pomoći.
„Sećam se skoro svega, osim tih sedam, do 10 minuta. Kada sam se probudio na nosilima nakon što sam pao na zemlju, sećam se svake sekunde. Video sam ljude oko mene kako me stavljaju u kola hitne pomoći i pitao sam ‘šta se desilo?’. Rekao sam treneru da želim da nastavim utakmicu, nisam shvatio šta se dogodilo, mislio sam da sam dobio udarac“, prisetio se Gudelj.
Otkrio je i kako se osećao u tom momentu.
„Čudno je jer sam se osećao dobro, doduše sa dosta adrenalina naravno. Tada sam video oca. Rekao mi je ‘Dragi, smiri se, smiri se sada’. Po njegovom izrazu lica video sam da se nešto ozbiljno desilo. U kolima hitne pomoći doktor mi je objasnio. A, kada ti kažu da ti je srce stalo na tri i po minuta i svet ti stane na nekoliko sekundi. Ne mogu da objasnim osećanje kada su mi objasnili“.
Rekli su mu da to ne bi trebalo da gleda, ali je odgledao snimak trenutka kada se srušio.
„Samo jednom sam odgledao ceo video, da bih video šta se desilo. Otac i brat su mi rekli da ne gledam ništa, ali kada se tako nešto desi osećanja su prekaja. Video sam scene i zaplakao sam nekontrolisano. Videti sebe kako padaš na zemlju, ne pomeraš se i znaš da ti je srce stalo… Onda vidiš oca i njegovu reakciju, reakciju saigrača. To je video koji boli. Isključio sam ga i poželeo da zaboravim“, završio je Gudelj.
