Piksi otkrio o čemu je razgovarao sa Mijatovićem u Parizu, onda pojasnio i šta toliko boli Hrista Stoičkova

Na svečanoj ceremoniji u pariskom Teatru Šatele, Zlatna lopta pripala je Usmanu Dembeleu.

Njegov glavni konkurent Lamin Jamal morao je da se zadovolji nagradom za najboljeg mladog igrača, dok je treće mesto pripalo Vitinji. Za najboljeg trenera proglašen je Luis Enrike, a najviše priznanja prikupili su fudbaleri Pari Sen Žermena, koji je istovremeno proglašen za najbolji klub na svetu.

„Kao i uvek, fantastično organizovana ceremonija — krem-dela-krem evropskog fudbala. Od bivših igrača i legendi, do aktuelnih zvezda i dobitnika prestižnih priznanja. Lepo je biti deo tog društva i sresti stare prijatelje sa fudbalskog terena", pun je utisaka Stojković, koga odluka žirija nije iznenadila:

„Očekivano. I mnogo mi je drago zbog Dembelea, jer je na početku karijere imao mnogo problema sa povredama. Prelaskom iz Barselone u PSŽ, pronašao je sebe i ove sezone bio ključni igrač u pohodu na trofej Lige šampiona. Dao je gol koji je bio uvertira u veliki preokret protiv Mančester Sitija, kada je njegov tim bio na pragu eliminacije, posle tri gola Štutgartu, pa dva Brestu… Pogodak na Enfildu koji je omogućio Donarumi da se proslavi u seriji penala… gol protiv Arsenala u polufinalu i nikako ne treba zaboraviti dve asistencije u velikoj pobedi protiv Intera u Minhenu. Zasluženo je poneo laskavo priznanje.“

Mnogi su na tronu očekivali da vide Lamina Jamala.

„Svakako da i mladi Španac pripada kategoriji vanserijskih igrača. Njegovo vreme tek dolazi i pitanje je trenutka kada će osvojiti Zlatnu loptu. Naravno, za takav podvig, pored uspeha sa reprezentacijom, neophodno je da i Barselona osvoji Ligu šampiona.“

Pari Sen Žermen je sasvim logično imao najviše lauerata na 69. izboru za najbolje fudbalere sveta.

„Dopala mi se izjava Luisa Enrikea odmah nakon proglašenja za najboljeg trenera. Potencirao je na kolektivnom duhu, koji je u fubdalu mnogo važniji od individualnog kvaliteta. Oni su uspeli da naprave simbiozu ta dva faktora i zasluženo su postali prvaci Evrope. Igrali su fantastičan fudbal, a dominacija u finalu protiv Intera najbolje govori o snazi njihovog kolektiva. Ujedno i potvrda da u fudbalu rad i ulaganja na duže staze daju rezultat. Investitori iz Katara su 15 godina čekali na trofej Lige šampiona i kada je delovalo kao nemoguća misija, uspeli su da ostvare cilj.“

Ceremonija u Parizu poklopila se sa prvenstvenom utakmicom između Pari Sen Žermena i Marseja.

„Marsel Desaji je sedeo pored mene i stalno mi pokazivao telefon. Kaže: ‘Vodimo 1:0’. Gol je pao na početku utakmice i mislio sam da će se Pariz vratiti, ali nije. Završilo se 1:0. Predsednik PSŽ-a je sedeo dva reda ispred mene, u jednom trenutku je ustao i otišao iz sale. Eto, posle 14 godina, Marsej je slavio protiv ljutog rivala. Iz ličnog iskustva znam koliko to znači navijačima Olimpika. Doduše, Pariz je bio oslabljen. Dovoljno je reći da nisu mogli da računaju na dobitnika Zlatne lopte.“

Još veći kuriozitet desio se u trenutku kada je Donaruma primao nagradu za najboljeg golmana – njegov naslednik na golu PSŽ-a, Ševalije, napravio je kiks iz kojeg je Marsej postigao pobedonosni gol.

„Ironija sudbine. Podudarnost koju samo fudbal može da režira. Donaruma je bio veoma korektan na podijumu, zahvalio se klubu i saigračima. Generalno, svi dobitnici su imali lepe govore i niko nije zaboravio da se zahvali onima koji su najzaslužniji za njihov uspeh. Fudbal je jedna velika mašinerija u kojoj su igrači u centru pažnje, publika na terenu gleda gotov proizvod, a često zaboravljamo na ljude iz drugog plana. Uvek treba podsetiti da iza svakog igrača stoji masa ljudi koji imaju važne uloge i koji se trude da ekipa igra na najvišem mogućem nivou.“

Veliku pažnju javnosti, privukla je fotografija Dragana Stojkovića sa nekadašnjim vedetama evropskog fudbala Predragom Mijatovićem i Hristom Stoičkovom.

„Hristo je osvojio Zlatnu loptu, Peđa i ja smo svako u svoje vreme bili u krugu kandidata. Druga su vremena, fudbal se mnogo promenio. Igrači danas imaju daleko bolje uslove za trening, bolju infrastrukturu, igraju na kvalitetnijim podlogama. Svaki taj susret prija i evocira uspomene. Sa Peđom su uvek razgovori o fudbalu, reprezentaciji, narednim izazovima… Pričali smo o mečevima protiv Albanije i Andore, za nas je taj oktobarski prozor ključan po pitanju plasmana na Svetsko prvenstvo. Moramo da budemo spremni i da pokažemo pravo lice. Hristo je veliki prijatelj. Nije mu lako, Bugarska je poslednja u grupi, nisu još postigli gol. Jednostavno, nemaju kvalitet i to ga najviše boli. Rekao nam je da ima veliku želju da dođe u Leskovac na meč Srbija – Albanija, ali će morati da uskladi obaveze", zaključio je Stojković u razgovoru za sajt Fudbalskog saveza Srbije.

BONUS VIDEO Nova.rs u muzeju Intera i Milana