Jedna lasta ne čini proleće, pa tako ni Dragan Stojković Piksi ne može doveka biti hvaljen zbog one utakmice sa Portugalom, koja nas je odvela na Svetsko prvenstvo u Kataru.
Istina da pobeda protiv Portugala (2:1) u Lisabonu krajem 2021. godine nije jedini Piksijev uspeh od kada je postao selektor, ali se taj meč najviše pamti i to je najlepše sećanje koje nam ostaje od ove reprezentacije u poslednjih nekoliko godina.
Uspeo je Piksi kao selektor uz odlične individualce da odvede Srbiju na Svetsko prvenstvo, zatim i na EP, prvi put posle 24 godine, a prošli smo i u A diviziju Lige nacija, zbog pobeda nad Slovenijom, Švedskom i Norveškom, koje, uz svo dužno poštovanje, ipak treba da važe za rang ispod našeg.
Međutim, i na Mundijalu u Kataru i na Evru u Nemačkoj, naša reprezentacija nije izgledala kao tim dostojan prolaza u nokaut fazu i to jeste poražavajuće. S jedne strane, uspeh je što smo se pojavili na velikim takmičenjima, s druge strane, ne treba se zadovoljiti time. Mišljenja sam da je mnogo veći neuspeh što nije zabeležena pobeda ni na Mundijalu ni na Evru, nego što je uspeh pojaviti se tamo.
Ono što još više boli od ukupno tri remija i tri poraza na poslednja dva velika takmičenja jeste to što Srbija nije imala igru koja obećava. Na terenu kockice nisu bile posložene kako treba, prava taktika i ideje kao da nisu postojale, lutalo se sa formacijama i izmenama, nije bilo balansa između odbrane i napada… Sve problem do problema.
Samo na momente Srbija je pokazivala da ima kvalitet za najveću scenu, ali je za nju potreban kontinuitet, jasniji planovi i ciljevi, više pameti, srčanosti i onog trećeg, što bi rekao Novak Đoković.
Ako nam je fudbalska reprezentacija posle Portugala i plasmana u A diviziju Lige nacija dala nadu da može da napravi i neki veći uspeh, sve posle toga bio je korak ili dva unazad, kao da više ne možemo. Nekako imam utisak da maksimum ove reprezentacije nismo videli, iako nam sve ukazuje na to da je on viđen baš protiv Portugala.
Setite se samo koliko su tad Piksi i momci hvaljeni u javnosti (s pravom), koliko puta se samo vrtela selektorova izjava pre utakmice sa Portugalom, koliko je tu bilo samopouzdanja, optimizma, vere…
Nadali smo se da će Piksi i fudbaleri Srbije napraviti novi korak napred na Mundijalu, ali je usledio bolan šamar. Usledile su kvalifikacije za Evro, koje smo prošli pobedama protiv Crne Gore i Litvanije, ali smo dvaput remizirali sa Bugarima, te dvaput izgubili od Mađara. Već tu smo mogli da vidimo da u redovima „orlova“ nešto ne funkcioniše najbolje, ali su nas i oni i Piksi uveravali da će u Nemačkoj biti oni pravi.
I opet su nas razočarali. Protiv Engleske su se dobro držali, ali su izgubili, dok su protiv Slovenije i Danske izvukli po remi, ali nisu zaslužili pobede i tako su odmah posle grupne faze morali da spakuju kofere.
Ako je poverenje u Piksija i fudbalere bilo na veoma visokom nivou posle Portugala, sada je daleko ispod toga. Bolje rečeno, čini se da je selektor Stojković potpuno izgubio poverenje nacije, i ne samo nacije, dok fudbalere ipak nemamo bolje i moramo da verujemo u njih, baš takve kakvi su.
U svim anketama posle još jednog velikog neuspeha preovladava mišljenje da Piksi više ne treba da bude selektor. To možete da zaključite i ako pročitate komentare po portalima i na društvenim mrežama, ako porazgovarate sa porodicom, prijateljima, pa reklo bi se skoro svima koji prate fudbal, makar malo.
Čak bih rekao da i objektivni fudbalski stručnjaci u ovoj zemlji misle da je Piksi jedan od, ako ne i najveći krivac za ovaj loš rezultat reprezentacije.
Setićemo se i da je pred početak Evra ugledni engleski portal „FourFourTwo“ označio Piksija kao najgoreg selektora na Prvenstvu. Imao je Stojković šansu da začepi usta kritičarima, ali to opet nije uradio. Bio je optimista, „pretio je“ i Englezima i Slovencima i Dancima, ali se na delu nije najbolje pokazao i zato je sada veliko pitanje da li će ostati selektor u narednim godinama, iako je pre Evra potpisao novi ugovor do 2026. godine.
Sve u svemu, od jedne utakmice se ne živi, a ukoliko ostane selektor, Piksi će pred sobom imati ogroman posao – da pokaže da je dostojan tog mesta i plate koju ima, te da ponovo ujedini igrače i navijače.
BONUS VIDEO