5
Hteo sam da vas pustim da odmorite od fudbala, ali ne vredi.
Evropsko prvenstvo se završilo, odjavili smo se iz Berlina, ali onda se oglasio selektor Dragan Stojković Piksi, koji je prisustvovao finalu. Pohvalio se da je otišao na poziv Aleksandra Čeferina, predsednika UEFA, kao da je to neka posebna čast.
Čoveče, pa ti si vodio reprezentaciju na tom Evru, veće si ime od Čeferina 20 puta, normalno je da budeš u svečanoj loži. Ali, ne, važno je da je naš selektor otišao na poziv predsednika UEFA, jer on/oni misle kad se to napiše, onda će cela Srbija da padne na nos koliko ga zapravo poštuju. Predsednik je predsednik.
No, dobro, nije to razlog zašto je napisan ovak tekst.
PROČITAJTE JOŠ
Razlog je taj što nas jedno veliko fudbalsko ime ubeđuje da verujemo njegovim rečima, a ne svojim očima!
Dakle, umesto da prestane da priča o Evru na kojem se obrukao, on nastavlja da ubeđuje ljude da je u Nemačkoj sve bilo ok, samo mi nismo dovoljno fudbalski pismeni da to i razumemo.
Jednom je Stojan Cerović, novinar i jedan od osnovača nedeljnika “Vreme”, rekao “da je u Srbiji prošlost mnogo neizvesnija od budućnosti”. I žao mi je što jednu ovakvu misao stavljam u sportski kontekst, ali prosto se sama napisala. Nisam hteo, ali Piksi je prvi počeo.
Jer Piksi i dalje želi da nam objasni da Srbija nije razočarala na Evru.
A, o čemu se radi?
Piksi se posle finala na sva usta hvali da ga je legendarni italijanski trener Fabio Kapelo “pohvalio” da nije bio tako loš na Evru. Čitam intervju, koji je urađen za sajt Fudbalskog saveza Srbije, i tačno da sam i neke druge vere ja bih se prekrstio, i levom i desnom rukom.
Priča naš selektor kako sada u fudbalu pobeđuje trčanje, timski duh, trt-mrt, sve ono što mi nismo imali u Nemačkoj. Ali, dobro, važno je da je selektor odlično analizirao kako najbolji igraju.
Ovako, kad nas ocenjuju i kažu da smo bili dobri, to bi bila neka trojka. Evo, neka bude i slaba četvorka. Kad si loš, to je valjda kec. A, kad “nisi tako loš”, to je, recimo, neka poklonjena dvojčica.
I naš selektor Piksi se hvali time što mu je Fabio Kapelo rekao “da i nije bio tako loš”. Pa, šta da ti kaže, čoveče?! (U ovoj rečenici je nemoguće persirati, izvinjavam se selektoru).
Selektore, da vam prevedemo, ekipa koja da jedan gol i osvoji dva boda i ispadne iz grupe od četiri tima od koja tri idu dalje, ne da je loša, nego je očajna.
Samo je Kapelo pristojan čovek, jer ste prijatelji, pa nije hteo da vam kaže ono što su svi videli. A, to je da je Srbija na Evru najviše razočarala.
I možete vi sad da nas ubeđujete da ste videli nešto što mi nismo, da mi ne razumemo fudbal jer “nismo šutnuli mačku s praga”, ali, selektore, imamo oči, hvala bogu. I ne treba nam tumač da vidimo ko ne trči, ko je izgubio loptu, ko ne može da uđe u gol šansu, a ko ne zna šta će s igračima koje ima. A, ima dobre igrače. Ali to što imamo dobre igrače ne znači baš mnogo, jer ih imaju i drugi. Ako nisu dobri, onda su bar borbeni. Ne mozeš da nemaš ni jedno, a došao si na Evro.
Krešendo intervjua je trenutak kada selektor Stojković, koji je stigao na klupu Srbije sa Dalekog istoka, kaže da je uspeh Španije u tome što je Luis de la Fuente vodio sve mlade selekcije Španije i zna u dušu sve igrače.
Pa, zemljo, otvori se.
Čovek pljune na sopstveni sistem u svom savezu, zbog kojeg su oterali Nemanju Vidića iz srpskog fudbala, jer ga je kritikovao.
Jednom prilikom, jedan moj bivši urednik rekao je “znam i ja sva slova kao Ivo Andrić, samo ne znam tako da ih složim”. Razumete. I Piksi zna sva fudbalska slova kao i Sautgejt, De la Furnte, ili recimo Kek, međutim, on i dalje “miče usnama dok sriče”, što bi rekao Đorđe Balašević.
I da se razumemo. Nemojte da mislite da smo očekivali da Srbija igra finale. I nije uopšte problem ni što smo ispali u grupi.
Problem je što nas selektor Dragan Stojković Piksi, predsednik Fudbalskog saveza Dragan Džajić i ceo Izvršni odbor sa jednoglasnim odlukama ubeđuju da smo u Nemačkoj bili super i da smo na nekom putu.
Jesmo, ali na pogrešnom. Teškom putu.
Čeka nas Liga nacija, u kojoj igramo sa Španijom, Danskom i Švajcarskom. Čekaju nas kvalifikacije za Mundijal 2026, koje će biti duplo zahtevnije od Katara 2022. i Evra 2024.
I da ne dužimo. Besmisleni su izgovori da Španci imaju velike igrače, a mi ne. Nismo očekivali da Srbija bude prvak Evrope, ali nabrojte tri imena s kojima je Oto Rehagel pokorio Evropu kad je bio selektor Grčke.
Neko će reći: “Pa, dobro, dešava se, jednom u 50 godina”. Ok, ali o tome i pišemo.
Evo, ne treba da budemo šampioni, možemo li bar da prođemo grupu?
A, da posle toga ne pričamo kako je uspeh što smo među 24 ekipe u Evropi.
Ne, to je uspeh u njihovom svetu.
U našem je to suvi prosek.
BONUS VIDEO
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
