"Želja mi je da postanem Srbin, prabaka je navijala za Đokovića": Materaci pojačao Srbiju, pa oduševio intervjuom VIDEO

Pred prvo okupljanje kadetske selekcije (U17) i prijateljsku utakmicu protiv Slovenije, mladi ofanzivni igrač Lacija govorio je o emocijama zbog dolaska u Srbiju, porodičnim korenima, ambicijama, uzorima i želji da što pre postane deo sistema i kulture nacionalnog tima.

Nakon što je prošao kroz ’hodnik rekordera’, upitan je kako se oseća kao deo srpske reprezentacije.

"Video sam hodnik i slike su ostavile snažan utisak na mene. Nadam se da ću jednog dana i ja da zaslužim da budem na tom mestu. Takođe se nadam da ću brzo naučiti jezik i da ćemo ove intervjue moći da radimo na srpskom", rekao je Materaci za Fudbalski savez Srbije.

Koja je bila prva emocija koju je osetio kada je saznao da će predstavljati Srbiju?

"Kada sam dobio poziv, sigurno da sam bio uzbuđen i mnogo srećan. Srbija spada u red velikih reprezentacija i sama pomisao da bih mogao da igram u srpskom dresu čini me izuzetno srećnim."

Koliki su uticaj na njegovu odluku da svoju budućnost veže za reprezentaciju Srbije imali tvoja majka, porodica i beogradski koreni?

"Uticali su mnogo. Moja mama, baka, prabaka… Svi su mi pričali najlepše o Srbiji, učile me jezik, pesme, tradiciju. Često smo dolazili u Beograd i sigurno da je to mnogo uticalo na moju odluku."

Kako je izgledao prvi kontakt kada je shvatio da zaista postoji mogućnost da igra za Srbiju?

"Ljudi iz Saveza su zvali mog oca, ja nisam ništa znao o tome. Oni su razgovarali sa tatom i rekli mu da postoji interesovanje Srbije. Kada mi je tata preneo detalje razgovora, bio sam presrećan. Obavestio sam svoje drugove i proslavili smo lepu vest."

Koliko je Srbija prisutna u njihovom porodičnom životu?

"U mojoj porodici se puno priča o Srbiji, o srpskoj tradiciji i istoriji. Mogućnost da predstavljam Srbiju izaziva posebnu emociju, mnogo lep zadatak. Želja mi je da postanem Srbin 100 odsto, tako da se neki ljudi koji su govorili da nisam Srbin, brzo predomisle."

Da li planira da unapredi znanje srpskog jezika i koliko mu je važno da se što pre uklopi u grupu i okruženje reprezentacije?

"Apsolutno. Spreman sam da krenem i na časove srpskog ako bude potrebe. Mnogo je važno da se što pre prilagodim novoj sredini, da se integrišem i budem deo grupe."

Zna već nekoliko srpskih reči.

"Naravno… Znam „kako si“, „ja pričam srpski“, „razumem“, „kuća“… I još mnogo drugih reči."

Koliko mu je pomoglo što je odrastao u sportskom okruženju.

"Potičem iz prave fudbalske porodice i svakako da je to uticalo na moj razvoj. Od malih nogu sam odredio čime ću se baviti. Tata je odigrao važnu ulogu jer je uvek bio prisutan i pratio moje treninge. Takođe i mama koja me podržava u svemu. Uostalom, kao i cela familija."

Da li njegov stariji brat Đeremija govori srpski bolje od njega?

"Tako je. On baš dobro govori srpski."

U Laciju najčešće igra kao ofanzivni krilni igrač po levoj strani.

"Kao ofanzivnom bočnom igraču odgovara mi da driblam. Tehnika mi je jača strana, volim situacije jedan na jedan. Naravno, prioritet mi je da budem u službi tima i zato volim da asistiram, a kada se ukaže prilika i da postignem gol.

Njegova majka je navela Sergeja Milinković-Savića kao jednog od Đanfilipovih uzora.

"Pored toga što je moj fudbalski uzor, Sergej je i veliki fudbaler. Dok je igrao u Laciju, bili smo komšije i imao sam zadovoljstvo da ga često viđam uživo. Dopada mi se njegova elegancija kada je u posedu lopte i sigurnost sa kojom kontroliše igru."

Pored Sergeja, koga još prepoznaje od srpskih igrača na fotografijama?

"Prepoznajem Grujića, Vanju Milinković-Savića, Nemanju Maksimovića… Zaista sjajna ekipa i nisu slučajno osvojili Svetsko prvenstvo (za mlade). Bili su veoma jaki."

Već se nalazi na radaru i seniorske reprezentacije, ali tek treba da se dokaže na velikoj sceni.

"Činjenica da i ljudi zaduženi za A tim prate razvoj igrača iz mlađih selekcija govori o tome da ovde postoji jedan ozbiljan projekat. Za mene je to odgovornost da na terenu pružim maksimum i opravdam ukazano poverenje."

Evo šta zna o selektoru seniorske reprezentacije Veljku Paunoviću.

"Znam da je sa omladinskom reprezentacijom osvojio Svetsko prvenstvo 2015. godine i da sada ima velike ambicije i sa A timom. Veliki trener i sjajna osoba. Saznanje da će pratiti naše nastupe za mene je veliki izazov i zadovoljstvo. Nadam se da ću ostaviti dobar utisak."

Gol koji je postigao u derbiju protiv Rome posvetio je ocu. Koliko mu znači podrška porodice i kome bi posvetio svoj prvi gol u dresu Srbije?

"Gol protiv Rome je za mene bio mnogo važan. I ne samo za mene, nego i za mog oca. Prvi gol u dresu Srbije želim da posvetim celoj mojoj porodici koja mi pruža podršku i koja zaslužuje da joj se odužim na adekvatan način."

Već razmišlja o debiju za Srbiju.

"Sigurno da ću osetiti mnogo lepih emocija. U tom momentu razmišljaću samo o tome kako da pružim maksimum i da uradim sve ono što selektor bude tražio od mene na terenu."

Da li se seća svoje prabake Biserke i kako bi se ona osećala da je doživela njegov debi za Srbiju?

"Moja prabaka je bila sjajna žena. Prava Srpkinja. Mnogo mi je pričala o Srbiji i Beogradu. Da može sada da me vidi u opremi Srbije, nema sumnje da bi bila presrećna."

Za koji srpski klub je navijala prabaka?

"Prabaka je, pre bilo kog srpskog kluba, navijala za Đokovića. A posle toga za Lacio, zbog mene."

Mladi Materaci u Staru Pazovu dolazi sa jasnim ciljem, da se što pre prilagodi, napreduje i opravda poverenje koje mu je ukazano. Emocija prema zemlji svojih predaka, snažna podrška porodice i profesionalni pristup obavezama predstavljaju dobar temelj za njegov razvoj u sistemu Fudbalskog saveza Srbije.

Đanfilipo je inače bliski rođak čuvenom fudbaleru Marku Materaciju koji se proslavio igrajući za selekciju Italije i Inter.