Foto: EPA-EFE/Mads Claus Rasmussen

Kolo pre kraja Mundijala samo dve reprezentacije su se direktno plasirale na najveću fudbalsku smotru na planeti. Dok se mi u Srbiji usred hladne jeseni još preznojavamo pred Portugal, Dancima je 'ladovina.

Samo oni su se uz Nemce plasirali na Mundijal u Kataru i već mogu da razmišljaju kako će im izgledati tim za godinu dana, od 21. novembra do 18. decembra.

Zanimljivo je da čak ni evropski prvaci Italijani nisu u „čistoj“ poziciji, kao ni šampioni Lige nacija, ekipa Francuske.

PROČITAJTE JOŠ:

Italija ima 14 bodova, koliko ima i Švajcarska u grupi C, dok je Francuska samo tri boda ispred Ukrajine (istina, ima meč manje). Holandija je dva boda ispred Norveške, dok su vicešampioni sveta, Hrvati, sa 17 bodova drugi u grupi iza Rusije, Englezi su tri boda ispred Poljske, a Španci kaskaju za Šveđanima.

Dakle, Danci i Nemci su se po nečemu jednostavno izdvojili i ako je to od Nemačke bilo očekivano, od danske ekipe koja je do sada nadmašila Srbiju i Crnu Goru iz 2006. godine – to svakako nije bio slučaj.

Danska posle osam odigranih utakmica ima isto toliko pobeda, čak 27 postignutih golova i nijedan primljen!

Startovali su fantastično u kvalifikacijama u martu, pobedili su Izrael sa skromnih 2:0, razbili su Austriju sa 4:0 i onda duplirali i to, zgromivši Moldaviju sa 8:0.

Pozornica je delovala kao savršeno postavljena i za Evropsko prvenstvo, koje je počelo šokantnom, horor scenom. Kristijan Eriksen, jedan od najboljih igrača i „mozgova“ ekipe srušio se na terenu tokom meča sa Finskom i na nekoliko sati i dana svi su prestali da razmišljaju o fudbalu.

Foto: EPA-EFE/Liselotte Sabroe

Danska je u tom meču poražena 2:0, ali je njen sistem ostao. I uspeh nije ni tu mogao da izostane. Da nije bilo pojedinih spornih momenata u meču sa Engleskom, možda bismo baš Dance gledali u finalu Evra sa Italijanima.

Ovako, selektor Kasper Hjumland je svoju igru zasnovanu na kontroli lopte i posedu morao da nastavi u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo.

Munjevito brze kontre odlikuju igru njegovog tima, u raznim varijantama i formacijama od 4-3-3, preko česte u moderno vreme 4-2-3-1 do 3-4-3.

Sve u zavisnosti od protivnika sa kojim igraju. Akcenat je uvek na što bržem vraćanju lopte, vezisti jako dobro kontrolišu loptu, dok odbrana može da izađe na kraj sa većinom protivničkih napada.

Suština čitave priče je kolektiv, jer kod njih nećete videti imena i zvezde od kojih vlasnicima klubova baš „polazi voda na usta“.

Hjumland je na klupu Danske stigao nekako tiho. Kratko je boravio u Majncu i bio relativno nepoznat Evropi.

Pozvao je poznate ličnosti u Danskoj da podrže tim, stvorio je hemiju i „primorao“ igrače da ga podrže. Kapitenu Simonu Kjeru je predao „ključeve“ ekipe, a ovaj je to na najbolji način uzvratio reakcijom na meču sa Finskom.

Poneo se kao pravi lider u užasnom trenutku i kada se kasnije Eriksen javio iz bolnice, a svi su videli da je preživeo, jedinstvo ekipe je bilo samo jače.

Da ne bude samo simbolično, Kjer formira zid ispred Kaspera Šmajhela i malo toga može da mu promakne. Tu su i Tomas Dilejni i Pjer-Emil Hojbjerg, napred je pouzdani Jusuf Poulsen, a tokom Evropskog su Kaspera Dolberga stranci toliko nazivali Kasper Golberg da je to iritiralo.

Tu je i svestrani Danijel Vas, dok su se važnim pokazali i Joakim Mele i Andreas Kristensen, posebno tokom Evropskog prvenstva.

Mikel Damsgard je već standardan iako je 2000. godište, a Danska kad se pogleda na terenu, zaista ima veoma respektabilan tim, koji se klimavo dogegao do Evra, ali sada redom gazi.

Srčani udar Eriksena, nesreća koja je Dance ujedinila i ojačala, Foto: EPA-EFE/Wolfgang Rattay

Od njega su redom „stradali“ i Škotska (2:0), Farska Ostrva (1:0), Izrael (5:0), pa opet Moldavija (4:0) i u utorak uveče Austrija (1:0).

Dancima je do kraja kvalifikacija ostalo još da odigraju mečeve sa Farskim Ostrvima i Škotskom u novembru, ali su do sada nadmašili čak i onu čuvenu generaciju u čijoj je odbrani bio i mladi Nemanja Vidić.

Srbija i Crna Gora su tada skupa nastupale u kvalifikacijama za Mundijal u Nemačkoj 2006. godine. Naš tim je primio samo jedan gol i dao 16.

Jedini gol SCG je primila 7. septembra 2005. godine od Španije u remiju 1:1, ostale utakmice je dobila ili imala nerešene mečeve bez golova, poput onih sa Bosnom, Belgijom i Španijom.

Ipak, taj tim je na kraju bez Vidića žestoko podbacio na Mundijalu u Nemačkoj i završio ga bez ijedne pobede, nanizavši tri poraza od Holandije, Argentine i Obale Slonovače.

Defanzivna četvorka ispred Dragoslava Jevrića je narušena povredom Vidića, pa su Gavrančić, Dragutinović i Krstajić „izbušeni“ sa deset golova na tri meča.

Sve što se do sada moglo videti od Danaca, ukazuje da to sa njima neće biti slučaj u Kataru, jer su dovoljno fanatični i borbeni, sada već i sigurni u sebe, da već sada misle kako da će proći grupu i otići što dalje u Kataru.

BONUS VIDEO – Vlahović i Piksi: Baraž nas ne zanima, idemo na prvo mesto

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar