Tramp gura Infantina u Ujedinjene nacije, a Čeferin dodatno začinio haos

Već mesecima traje popularno rečeno "bromanse" između Donalda Trampa i Đanija Infantina, koji je prve ozbiljne obrise dobio u julu 2025. godine, kada je predsednik SAD odlučio da pažnju sa fudbalera Čelsij, osvajača titule klupskog prvaka sveta, skrene na sebe tako što je ostao sa njima na pobedničkom postolju.

U decembru 2025. godine njihov odnos je podignut na viši nivo kada je Švajcarac Trampu dao nagradu po imenu "FIFA nagradu za mir – Fudbal ujedinjuje svet".

Interesantno, malo pre toga Tramp nije dobio Nobelovu nagradu za mir, pa je FIFA odlučila da "uskoči" i ispuni mu jednu od najvećih životnih želja.

Nove stranice ispisane su tokom Svetskog prvenstva 2026. godine, kada je u već čuvenom slučaju Folarina Baloguna POTUS pozvao Infantina.

Nije poznato kako je tok razgovora tekao - Infantino tvrdi da nije imao apsolutno nikakvog uticaja, Tramp je izneo nešto drugačije tvrdnje - tek, efekat je stigao u vidu volšebno preinačene kazne zbog isključenja iz suspenzije na uslovnu, pa nije teško zaključiti da je taj poziv urodio plodom.

Da cela priča o pritiscima nije bez osnova postalo je jasno nakon informacije da je odluka o istorijskom presedanu zapravo bila delo jednog čoveka, ne Disciplinske komisije, koji je delovao sam za sebe.

Epilog, bar kada je u pitanju fudbalski deo odnosa Trampa i Infantina, okončan je onim u najmanju ruku neprijatnim momentom sa dodele pehara Španiji po završetku finala, kada je Tramp ponovo odlučio da mu je mesto među šampionima sveta, pa je planetu obišla jedna krajnje bizarna slika na kojoj Španci u ludilu slave, dok Infantino Trampa, koji se očigledno veoma dobro zabavljao, poput malog deteta pokušava da odvede sa bine. I to dok Rodri, kapiten Španije, podiže pehar namenjen prvaku sveta.

Koliko je ovo bilo bizarno pokazao je i potez Španaca, koji su Trampa uklonili sa fotografija.

I dok su navijači ovo sve videli kao puku potrebu Donalda Trampa da bude u centru pažnje, stvar je zapravo dosta kompleksnija, dublja i ozbiljnija.

Predsednik SAD, naime, u Infantinu vidi nekoga ko bi bio odlična opcija za mesto generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.

Razlog je, naravno, nije u neverovatno dobrom načinu na koji Infantino vodi FIFA - štaviše, ovo samo bi trebalo da bude dovoljno da ga diskvalifikuje iz bilo kakve priče o tako odgovornoj poziciji - već želja samog Trampa da tu ima čoveka kojim bi dokazano mogao da upravlja i nad kojim ima apsolutnu kontrolu.

Ideju je prvi "progurao" Paolo Zampoli, Trampov izaslanik za globalna partnerstva inače blizak Infantinu, uz navode da je "Infantino već pokazao sposobnost upravljanja ogromnom međunarodnom organizacijom", te povlačenje paralele FIFA i Ujedinjenih nacija - FIFA ima 211 članica, UN 193.

Zampoli je ljubiteljima sporta u Srbiji poznat po poseti košarkaškom večitom derbiju, dok je ostatku sveta poznatiji po vezama sa Džefrijem Epstinom.

Tramp je inače prethodnih godina ozbiljno kritikovao način vođenja Ujedinjenih nacija, pa ne iznenađuje želja da svoj uticaj proširi i tamo gde dosad praktično nije postojao.

Ipak, put do te funkcije nije jednostavan. Kandidat mora da dobije preporuku Saveta bezbednosti UN, gde nijedna od pet stalnih članica - SAD, Kina, Rusija, Velika Britanija, Francuska) ne sme da uloži veto, a zatim i potvrdu Generalne skupštine.

Šta to znači za Infantina?

Na prvi pogled gubitak više od pet i po miliona dolara godišnje, pošto Infantino kao prvi čovek FIFA zarađuje oko šest miliona, dok bi u UN zarađivao nešto manje od pola miliona evra.

Koji bi onda Infantinov interes bio da napusti već razrađen sistem u FIFA i uhvati se u koštac UN?

Pre svega, dobio bi šansu da ozbiljno proširi sopstveni uticaj i van sveta fudbala, čime bi na duže staze sebi otvorio mogućnost da tu poziciju unovči kroz savedodavne uloge, učešće u fondacijama, preuzimanje uloga u upravnim odborima međunarodnih kompanija... Jednostavno, obezbedio bi lagodan život bez bojazni da bi slavina mogla da "presuši".

A kako se u ceo haos uklapa Aleksandar Čeferin?

Dok Tramp vidi Infantina kao čoveka za globalnu politiku, evropski fudbalski vrh sve glasnije kritikuje njegov način vođenja FIFA.

Poslednja velika eksplozija dogodila se tokom Svetskog prvenstva kada je napadaču SAD Folari Balogunu ukinuta automatska suspenzija posle crvenog kartona protiv Bosne i Hercegovine. Tramp je javno potvrdio da je razgovarao sa Infantinoom i tražio da FIFA razmotri slučaj, nakon čega je kazna suspendovana.

UEFA je reagovala žestoko, ocenjujući da je FIFA "prešla crvenu liniju" i da pravila ne smeju da se menjaju usred turnira zbog političkog pritiska.

Čeferin je zbog svega odlučio da ne prisustvuje finalu Svetskog prvenstva, što je bio jedan od najozbiljnijih znakova krize u odnosima dve najveće fudbalske organizacije.

Balogunov slučaj bio je samo poslednja kap. Odnos UEFA i FIFA već godinama opterećuju različiti pogledi na budućnost fudbala, a odličan primer dogodio se i pred sam početak Svetskog prvenstva, kada je UEFA sudiju iz Somalije Omara Artana uposlila da sudi meč između Pari Sen Žermena i Aston Vile u okviru Superkupa Evrope. Artan je treblao da sudi na Svetskom prvenstvu, ali su mu vlasti SAD zabranile ulazak na teritoriju ove zemlje, i to iz krajnje bizarnog razloga.

Čeferin i evropski klubovi takođe kritikuju Infantina zbog stalnog proširivanja takmičenja, većeg broja utakmica i sve većeg opterećenja igrača. FIFA, sa druge strane, tvrdi da nove reforme donose više prilika reprezentacijama i veće prihode koji se vraćaju u fudbal.

Sve to dovelo je do dva dijametralno suprotna stava - Infantina Tramp i američka administracija vide kao (zvanično) kao sjajnog rukovodioca, dok Čeferin i UEFA smatraju da je pod njegovim rukovodstvom FIFA napravila neke neoprostive grehe.

Paradoksalno, UEFA i Tramp su saglasni u jednom stavu - vreme je da Infantino napusti čelnu poziciju svetskog fudbala.