Kajzerova zvezda gubi sjaj zbog sumnjivih miliona

Bila je to jedna od malobrojnih situacija proteklih sezona da se sjajni fudbaler pojavio javno, pred TV kamerama.U 75. godini života, reklo bi se da tako nešto i nije pod moranjem za jednu od ključnih figura u nemačkom fudbalu proteklih nekoliko decenija.Odavno je uradio sve što je imao da uradi kada je reč o poslovima u nemačkom fudbalu, bilo kao trener, zatim predsednik Bajerna punih 15 godina, a onda i potpredsednik Fudbalske federacije Nemačke. Pripala mu je i rola šefa Organizacionog komiteta Mundijala 2006. održanog upravo na nemačkom tlu.Reklo bi se, sve idealno, samo da 2014. ta idila o mirnim penzionerskim godinama Kajzer Franca nije počela naglo da se kruni pred očima nemačke i svetske javnosti.Neko ko je ceo svoj život posmatran kao idealna sportska figura, kao savršen primer mlađim naraštajima fudbalera, neko ko je fudbal igrao sa takvim dostojanstvom i elegancijom, da je mogao bilo koju poziciju u timu jednako dobro da odigra, našao se preko noći na optuženičnoj klupi. Kajzer Franc u moralnom ofsajdu!? Zar je to moguće?Moguće je. Jer koliko god da ste zvezda u Nemačkoj, bilo da ste Boris Beker, Lotar Mateus ili Franc Bekenbauer, ako "pređete crtu", tamošnji mediji neće vam oprostiti. Duga je lista onih koji su dosegli zvezde u Nemačkoj, da bi potom bili provučeni kroz blato, i najčešće su za to sami krivi.

BELEŠKE O SKANDALUKoliko je god bilo teško mnogima da se presaberu posle vesti iz juna 2014. godine, kada je Francu Bekenbaueru Etički komitet FIFA zabranio rad u trajanju od 90 zbog odbijanja da učestvuje u istrazi o korupciji vezanoj za glasanje o domaćinstvu šampionata sveta 2018. u Rusiji i 2022. u Kataru, njemu je bilo još teže.Tražio je da mu pitanja budu postavljena na nemačkom i u pisanoj formi, da bi u februaru 2016. bio kažnjen sa 7.000 čvajcarskih franaka i bio upozoren od strane Etičkog komiteta zbog odbijanja da sarađuje.Sve to bio je samo deo agonije, jer je Bekenbauer i u privatnom životu u poslednjih pet godina počeo da dobija udarac za udarcem.Morao je da se suoči sa smrću sina Stefana, koji je 2016. godine preminuo posle teške bolesti u 46. godini, a onda je krenula lavina korupcionaške afere vezana za to "srećno i idilično leto 2006." kada su Nemci bili domaćini Mundijala.Pokušaj da se raspetlja taj Gordijev čvor puteva novca sa jednog na drugi bankarski račun, u kojem su pored Bekenbauera bila upletena sve sama elitna imena iz vrhuške nemačkog i evropskog fudbala, nije završen očekivanim sudskim epilogom.Zvuči tragikomično, ali sudski spor, koji se od 2015. godine vodio protiv Tea Cvancigera, Horsta Šmita, Ursa Linsija i Volfganga Nirsbaha, završen je bez presude zbog "zastarevanja slučaja"!Ovog proleća je u Belinconi, 9. marta trebalo da bude suđenje četvorici funkcionera, ali je svetska pandemija koronavirusa umešala svoje prste u celu priču i do presude se nije došlo!Tako je 27. aprila, još u jeku pandemije, peščanik vezan za rešavanje ovog slučaja iscureo i švajcarski pravosudni sistem je izgubio veliku bitku. Mehanizam je zakazao, a funkcionerski kvartet je oslobođen daljeg gonjenja i sada im, moguće, sledi samo manja bitka na domaćem tlu zbog izvesnih optužbi za utaju poreza, što je u poređenju sa ovim slučajem, mačiji kašalj. Svi sem Franca, on u tom slučaju nije osumnjičen.Pitanje je, kako je moguće da se dozvoli da se potencijalno jedna od najvećih korupcionaških afera u svetskom fudbalu u poslednjih 20 godina, tako lako izmigolji iz ruku pravde?

SUMNJIVI MILIONI NA RAČUNU Kakve je veze Franc Bekenbauer imao u svoj toj gunguli? Sve je, praktično krenulo od toga da je 27. aprila 2005. primećena sumnjiva uplata od deset miliona švajcarskih franaka (6,7 miliona evra). Organizacioni komitet Mundijala 2006. godine, čiji je šef bio Bekenbauer, prebacila je novac na račun FIFA, u Švajcarskoj pod izgovorom da je to doprinos kulturnom događaju "World cup gala". Do događaja nikada nije ni došlo, a umesto toga, novac je istog dana završio na računu francuskog preduzetnika Roberta Luja Drejfusa (preminuo 2009.) i to kao bankarska pozajmica.Koreni svega leže u tome da je Bekenbauer još 2002. godine u ime komiteta za organizaciju, zatražio tih 6,7 miliona evra pozajmice od Drejfusa, koji je tada bio izvršni direktor Adidasa, brenda čiji je Bekenbauer bio ambasador i koji je opremao nemački fudbalski tim.I bivši predsednik Nemačke fudbalske federacije, Volfgang Nirsbah, kasnije je tvrdio da je novac bio potreban za organizacione troškove, ali su nemački mediji posumnjali da je reč o korupciji kada je slična novčana suma završila na računu Mohameda bin Hamama, biznismena iz Katara i tada šefa Azijske fudbalske federacije, kome je FIFA zbog korupcije 2011. doživotno zabranila rad u fudbalu.List "Špigl" je posumnjao da su tim novcem kupljena tri glasa članova Azijske fudbalske konfederacije, dok je jedan (predstavnik Novog Zelanda Čarls Dempsi) ostao uzdržan u glasanju. Jedan od tih iz 24-članog Itvšnog komiteta FIFA bio je i Bin Hamam.Kako i zašto je Bin Hamam primio novac iz Nemačke, ostaje nejasno i neobjašnjeno do danas. Sumnja se da je time možda plaćen glas da Nemačka dobije organizaciju Mondijala 2006. godine. Kada se glasalo 2000. godine, Nemci su tek posle trećeg kruga glasanja pobedili rivalskog kandidata, Južnu Afriku sa 12:11. Je li taj jedan "glas" prevagnuo?Mnogo trica i kučina, malo toga što je rasvetljeno, a u svemu tome nije pomogla ni FIFA, koja se čini se, svojski potrudila da stvar uspori i poprilično zataška i zamaskira iz ko zna kojih razloga. Tek, šuškalo se o navodnom martovskom sastanku Đanija Infantina sa Švajcarskim javnim tužiocem Mihaelom Lauberom. Pogađate, nema dokaza da je do toga došlo.Suština, da je Bekenbauer u procesu protiv "četvorke" trebalo da svedoči, a nije, još je jedna bitna stavka. Sudski proces Bekenbaueru je izuzet od ostalih u julu 2019. godine, ali kako je bio ozbiljno narušenog zdravlja, ročišta su otkazivana sve dok i njemu 27. aprila ove godine nije "iscurelo" vreme da proces bude završen.Prema švajcarskom zakonu slučaj zastareva posle 15 godina od datuma počinjenog krivičnog dela. I tako su se i Franc i njegovi prijatelji za mnoge neočekivano našli na izlasku iz dugog tunela.Da li je koronavirus pomogao Nemcima da se izvuku? Samo delimično, jer kako objasniti onda činjenicu da se po švajcarskim sudovima i dalje vuku 24 slučaja koja imaju dodirnih tačaka sa dodeljivanjem domaćinstva Mundijala Rusiji i Kataru 2018. i 2022. godine? Da li će svi biti rešeni je pod velikim, velikim upitnikom.

ODSUSTVO IZ JAVNOSTI I NARUŠENO ZDRAVLJEFranc Bekenbauer je malo bilo u javnosti u poslednjih pet godina. Živeo je u senci skandala u koji je bio upleten i njegovi prijatelji su ubeđeni da je svesno izabrao da se povuče.Nije davao intervjue, čak je 2016. prestao da piše i kolumne za list "Bild" koje su bile redovno nedeljno štivo ljubitelja fudbala.Uz sve to, imao je i mnogo zdravstvenih problema. Dve otvorene operacije na srcu, 2016. i 2017. su zabrinule mnoge, a prvog dana marta 2018. je morao da ode i na oparaciju kuka, ugrađen mu je veštački.I uz sve to, došlo je do pogoršanja vida na desnom oku. U julu 2019. godine je primećen na jednom lokalnom golf turniru u Bavarskoj i tada je lokalnim novinarima okrio o čemu se radi."Bio sam na specijalnoj klinici. Imao sam problem sa očnom cirkulacijom, ispostavilo se da se radi o očnom infarktu. Gotovo da ne vidim ništa na desno oko", priznao je Kajzer Franc.Kako god bilo, mnogi se nadaju da će mu, barem sa zdravstvene strane, biti uskoro bolje. Neke druge vizure su ostale nepovratno pomućene. Čuveni Kajzer Franc našao se u nedozvoljenoj poziciji. Što bi se reklo rečnikom Bundeslige, "Abseits, Franzi, abseits".Ofsajd, Franci, ofsajd…Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram