Čudesan put Kevina Pantera.
Kratak je put od heroja do tragičara, ali mnogo više vremena treba da se on pređe u obrnutom smeru. Jedan promašaj neke zauvek obeleži i posle toga se nikada više ne oporave.
Samo oni najhrabriji mogu da prevale taj put i popnu se ponovo do vrha ostavljalujući iza sebe sve optužbe i kritike kojima su bili zasipani.
I kako to reče Nebojša Glogovac u filmu „Nebeska udica“:
„Je l’ znaš kako se postaje pravi šampion? Izađeš na teren kad je najteže i pobediš“.
Prošlo je nešto više od godinu dana kada se u „Beogradskoj areni“ slavljenička atmosfera uoči meča sa Bursom u osmini finala Evrokupa pretvorila u horor. Umesto borbe za trofej, navijači su u tišini nemo gledali kako autsajder slavi usred Beograda.
A sve je moglo da bude drugačije. Imao je Partizan napad za pobedu, a lopta je bila u rukama Kevina Pantera. Podigao se na šut preko igrača, a lopta je pogodila prvi obruč i umesto pobede su usledili produžeci u kojima je grogirani Partizan bio nokautiran.
Godinu dana kasnije, Panter je ponovo uzeo loptu u poslednjem napadu i posle serije driblinga pocepao mrežicu u „Vizink centru“. Ovoga puta je muk zavladao Madridom, a Partizan slavio najveću pobedu posle više od decenije i istorijskog trijumfa protiv Makabija u Tel Avivu na krilima Dušana Kecmana.
U sudbinskom sledu događaja dva igrača će zauvek biti povezana nestvarnim trojkama. Nakon Kecmanove u Zagrebu, usledila je Panterova u Madridu.
Pao je veliki Real Madrid, a na pleća ga je srušio upravo Kevin Panter.
Prvo trojkom uz faul za preokret, a onda na maestralan način za pobedu.
Ali, ništa se u životu ne dešava slučajno, a pogotovo ne u sportu. Sreća je veliki faktor neophodan u ovakvim trenucima, međutim i iza nje stoji ogroman rad.
Kada je Željko pozvao tajm-aut za poslednju akciju crno-belih nije imao nikavu dilemu kome će lopta ići za kraj.
„Tražio sam da Kevin odlučuje utakmicu, on to radi na treninzima. Radi na tom šutu beskonačno i nikada nije prestao da veruje. Lopta ide kod Pantera koji je mnogo puta do sada rešavao utakmice i ponovo je uspeo“.
Upravo se u ovim rečima krije veličina Željka Obradovića kao trenera i Kevina Pantera kao igrača.
Kada pričate sa ljudima iz stručnog štaba i oko kluba i pomenete kako je Kevin Panter nestvarno hladnokrvan u ovakvim situacijama, dobijate isti odgovor.
„Vidi, on dolazi prvi na treninge i odlazi poslednji i te šuteve besomučno mnogo ponavlja. On je ovo pogodio milion puta“, reći će vam svi uglas.
Iza ledenog pogleda Partizanovog beka stoje hiljade ovakvih ubačenih šuteva kojima gradi samopuzdanje i mentalitet hladnokrvnog ubice.
Majstorija protiv Monaka, slobodno bacanje protiv Budućnosti i dve trojke protiv Real Madrida kada nije bilo drugih opcija stali su u vremenski okvir od mesec dana.
Ali su pre tih šuteva prolivene tone znoja kako bi se u trenucima kada mnogi ne smeju ni da gledaju sa nestvarnom mirnoćom dotukao veliki Real.
„On je te šuteve beskonačno mnogo puta ponavljao na treninzima“ odzvanjaju reči popularnog Žoca posle meča.
Iz ove perspektive sada mnogo jasnije deluje odluka Željka Obradovića da na početku sezone kapitensku traku poveri Kevinu Panteru u koju su mnogi sumnjali.
Niko tada nije verovao da ekipu može da predvodi „privatnik“ kako su ga zvali i igrač koji je samo „klasičan nabijač statistike“.
„Nikada nije prestao da veruje u sebe. To je posvećenost. Možemo da se vraćamo na moju odluku da on bude kapiten. Biće da smo neke stvari sagledali“, rekao je Obradović.
Posvećenost, rad i vera u sebe – zbog toga je veliki igrač Kevin Panter, a deluje da još nije rekao sve.
BONUS VIDEO Drama iz hale u Madridu i luda završnica meča Real – Partizan