2
Košarkaši Partizana pobedili su Olimpijakos rezultatom 78:70 u utakmici 12. kola Evrolige, odigranoj pod svodovima Beogradske arene. Druga uzastopna pobeda nad crveno-belima, ovaj put onim iz Pireja, potvrdila je formu ekipe koja je nagovestila da prethodno izgubljene utakmice su više posledica krize rezultata, a ne toliko igre.
Partizan je u ovom meču opet prošao kroz periode loše igre, samo ovaj put na početku, no najznačajnija promena je bilo prisustvo koncentracije u momentima kada se meč lomi. I konačno se nije pribegavalo individualnim rešenjima koja nisu deo utrenirane rutine.
PROČITAJTE JOŠ
Prvi detalj koji je ostavio utisak je baš ta koncentracija i sprovođenje plana u delo, naročito u momentima kada se utakmica lomi. Jasno je da ne postoji model savršene odbrane, odnosno da je isti definisan pametnim izborom od čega se želi „poginuti“.
Svedočili smo timskoj odluci da se sudbina ove utakmice stavi u ruke Tomasa Vokapa kad i koliko je to moguće. Ko prati Evroligu, zna da je pomenuti igrač maestralan defanzivac kome manjka kvalitet šuta sa distance. U momentima prevage, postavka igre crno-belih je bila takva da je lopta u završnici Olimpijakosovih napada dolazila baš do pomenutog igrača, a epilog je bio kao iz predviđanja. Posle pogođene dve trojke u prva dva napada susreta, u trenucima rezultatske klackalice, Vokap beleži tri promašaja iza linije 6,75 metara, Partizan pravi seriju 7-0 i lomi utakmicu.
Naravno da se ovaj detalj ne može uzeti kao jedini koji je odlučio utakmicu, naravno da je tu bilo i retko viđenog zonskog presinga po celom terenu koji je usporio napad grčke ekipe, kao i pametnog trošenja faulova u poslednjoj deonici meča. Uz kontrolu defanzivnog skoka dali su podlogu za miran napad koji je konačno ličio na onaj iz pripremnog perioda u kom je retkost bila videti šut upućen iz neizgrađene akcije i dobrog protoka lopte.
Drugi detalj od mnogih koji zaslužuju da se naglase, kao na primer rola Vanje Marinkovića sa “onom” trojkom i nekoliko ofanzivnih skokova u poslednja dva minuta, ipak pripada konačnom procvatu Balše Koprivice. Mladom centru Partizana desio se “efekat Alekse Avramovića”, sindrom nazvan tako iz razloga što je plejmejker sada moskovskog CSKA svoje najbolje role u crno-belom dresu pružao baš posle igara u reprezentativnom dresu.
Neke prve, a možda i jedine naznake da Balša može da igra vrlo kvalitetno u Evropi desile su se prošle sezone u prvoj utakmici protiv Barselone. U ovom duelu naš reprezentativac je utakmicu počeo u petorci, postigao šest poena za kratko vreme, podelio dve blokade i uhvatio ofanzivni skok. Daleko od toga da priliku da pokaže šta može nije bilo, no sad smo bili svedoci sazrevanja igrača, koji je na momente čak i nadigrao jednog Nikolu Milutinova i Mustafu Fala.
Kao što je trener Željko Obradović rekao posle pobede nad Zvezdom, kvalitet je definisan dobrim igrama u kontinuitetu, te da jedna pobeda ne pravi razliku ako za njom slede vraćanje na stare navike, gubitak koncentracije i pribegavanje akcijama koje nisu deo trenirane rutine.
Već u subotu od 19.00 Partizan će ugostiti vrlo neugodnu ekipu Splita koja je pokazala da ove sezone pod palicom Slavena Rimca ima sposobnost da iznenadi i najbolje ekipe, dok se evropska saga nastavlja u utorak, 3. decembra (20.30), kada će Andrea Trinkijeri gostovati u Beogradu sa svojom ekipom Žalgirisa, dok dva dana kasnije u istom terminu stiže Panatinaikos u sklopu duplog kola.
BONUS VIDEO Mića Berić: Mirotić bi u Partizanu bio na četiri puta višem nivou, sad deluje kao prosečan igrač
