"Difikult tu translejt maj frend": Partizanova blamaža za večnost i "gde ću sad moja ružo"

SOCCERBET - jedino mesto gde ti biraš – i teren i najbolji bonus dobrodošlice.

Partizan je odigrao najgori meč sezone i najgori meč od povratka Željka Obradovića na klupu crno-belih, a najveći problem je što je takav meč došao u najgorem trenutku za crno-bele.

Da se razumemo, bilo je i gorih poraza ove sezone kao na primer debakl Armanija u Istanbulu ili još gori debakl Bajerna u Atini i obe ekipe su i dalje u trci za plej-in i plej-of.

U sezoni kakva je iza nas, gde se u dva kola sve izvrne naopako i drastično promeni situacija na tabeli, sve brzo može da se promeni i sa te strane Partizan nije izgubio svoje šanse, ali žal za prošuštenom prilikom d ase sudbina drži u sopstvenim rukama i da se možda napadne i direktan plasman u plej-of dugo će boleti.

Ako se doda na sve da je Partizan oborio niz negativnih rekorda i to u spektakularnom ambijentu "Beogradske arene", optimizam će morati malo da pričeka.

"Veri difikult tu translejt maj frend"

A sam osvrt na meč ni posle prespavane noći ne donosi preko potrebne odgovore šta se desilo i kako je moguće da je Partizan odigrao onakav meč.

Teško je ovo nekome objasniti i prepričati, a da se uhvati esencija svega što se dešavalo.

Čuvena rečenica Željka Obradovića nakon debakla reprezentacije 2005. godine možda je i najbolji opis ovog duela.

"Veri difikult tu translejt maj frend (Teško je to prevesti moj prijatelju), kao odgovor na jedno pitanje novinara.

Bilo je vidljivo da posle pauze za Kup crno-beli nisu u idealnoj formi čak i u pobedi protiv Baskonije, ali ni na jednom meču kao na ovom nisu bili loši svih 40 minuta. Protiv Barselone je problem bilo u loših 12 minuta, dok je u ostatku meča viđeno mnogo dobrih stvari. Olimpijakos i Dubaiji su imali drugačiju specifičnu težinu, ali je čak i na tim susretima bilo kvalitetnih minuta.

Protiv Efesa je Partizan 40 minuta bio lošiji rival.

Čak i na početku kad je odvio nalet i prednost Efesa od osam poena i čak propustio priliku da na 16:16 povede nije delovao dobro na terenu.

Borbenost i ofanzivni skokovi Tajrika Džonsa i Isaka Bonge kao i Sterlinga Brauna koji je oba šuta iz igre pogodio nakon uhvaćenih lopti u napadu dali su Partizanu veštačko disanje, ali to nije u tom odnosu snaga moglo da traje večno.

Simbol Partizanovog fijaska možda je bio Karlik Džons i njegovi potezi u tim momentima. Iako bez dileme najbolji igrač Partizan ove sezone i čovek kojem u široj slici ne može mnogo toga da se zameri, Džons je na ovom meču bio najslabija karika crno-belih. Iako je imao i statistički slabijih partija ove godine, nikad njegova loša igra nije imala ovoliki uticaj na ekipu.

Obično je to dolazilo kao posledica tog što bi bio dobro čuvan i odsečen, ali je ovo veče u "Areni" Karlik Džons sam sebe čuvao pošto je imao zaista mnogo prostora u većem delu meča pored tek osrednje odbrane rivala. Promaši je u tom trenutku jedan od brojnih zicera koje je imao kao i otvorenih šuteva. Na kraju je meč završio sa 3/10 iz igre, 1/5 sa linije slobodnih bacanja i jednom izgubljenom loptom.

A ta izgubljena lopta u drugoj četvrtini možda je i najbolji pokazatelj koliko je bio loš uprkos velikoj želji i borbenosti. Ukrao je loptu nakon sjajne odbrane pod svojim obručom i povukao kontru pet na četiri u trenutku kada je Efes imao +9.

Svi u dvorani mogli su da vide da je u levom uglu sam kao duh ostao Lundberg kojeg je odbrana rivala zaboravila, ali ne i Karlik koji inače vidi i ono što ne vide drugi. Dao je sjajni plej crno-belih amaterski pas ka Vanji Marinkoviću koji je presekao najniži igrač na terenu Šejn Larkin i umesto otvorenog šut i prilike da se smanji na šest ili sedam poena minusa u retkoj sekvenci kada je Partizan izgledao agresivno i borbeno, usledila je rekontra i laki poeni Pi Džej Doužera na obruču. U tom trenutku je uprkos tajm-autu krenuo potpuni sunovrat koji se nije zaustavio do kraja meča.

Problem u čitavoj priči je što uprkos prvobitnom utisku Partizana jeste bio izuzetno borben što pokazuje podatak od 24 ofanzivna skoka. Iako je Partizan šutirao užasnih 24/72 i na tih 48 promašaja je morao da dođe i veliki broj ofanzivnih skokova, trebalo se za njih i izboriti.

Problem je mnogo veći ležao u činjenici da su igrači delovali nesigurno, neodlučno, bez ideje šta i kako da rade. Kao da je loša igra Karlika Džonsa sve ostavila u šoku što ne bi smelo da se dešava jer Partizan na raspolaganju ima veliki broj raznovrsnih bekova.

Bilo je mučno gledati kao Partizan promašuje otvorene šuteve za tri koji su u većem delu meča bili iz izglednih pozicija. Efes se u drugom poluvremenu čak i nije trudio da ih brani pa smo gledali na momente i smešne promašaje crno-belih koji su na kraju za tri imali nerealnih 5/30.

Ako je napad bio užasan, odbrana je bila još gora.

Partizan je primio ove sezone rekordnih 97 poena, a moglo je da bude i mnogo gore da Efes četvrtu četvrtinu nije odigrao "peške" i tako propustio da možda nanese ne samo najteži poraz Partizanu na domaćem terenu, već možda i u istoriji.

A da nešto ne valja, viđeno je u prvih nekoliko poseda. Već u prvom napadu je ispadanjem Alekseja Pokuševskog nakon prodora Osmanija pukla odbrana iz koje je Darijus Tompson ostao sam na šutu za tri poena za koji je imao godišnji odmor da se pripremi, pa je od tek prosečnog šutera za tri ovo veče bio Stef Kari.

I naredna dva pogotka bila su plod neverovatnih grešaka. Nakon što je izgubio dribling u pokušaju da odigra pikenrol koji je Partizan zatvorio, odluka Tajrika Džonsa da se povuče nazad i otvori mu priliku da pogodi dugu dvojku samo ga je uvela u ritam, a taj ritam je zacementirao Pokuševski. U pokušaju da ukrade loptu je ispao u aut, a Tompson reklo bi se i pomalo zbunjen tolikim prostorom na početku meča koji je najavljivan kao bitka na krv i nož, spakovao još jednu trojku.

I tako uglavnom sve do kraja meča.

Izuzev retkih dobrih defanzivnih poteza, videli smo gomilu lakih poena iz kratkih otvaranja i utrčavanja iza leđa, a u takvom ritmu su se pogađali i šutevi preko ruke jer na velikoj razlici i protiv lošeg rivala nema razloga za pritisak i tenziju.

Efes je na kraju meča imao nestvarnih 73 odsto za dva (25/33) i 11/24 za tri poena. Ako treba bolji dokaz koliko je loša odbrana bila, onda su to procenti šuta.

Ako bi se i tražila neka tačka koja nije bila crna, jer svetlih teško da je bilo, to je bio nastup Isaka Bonge posle pauze koji je sjajno otvorio meč, a bi se nakon toga i on utopio u raspad ekipe.

"Gde ću sad moja ružo"

Tužna balada Džeja Ramadanovkog i čuveni stihovi "gde ću sad moja ružo, kad na duši leži trn, napolju mrak ko đavo, ja u duši više crn", možda i najbolje oslikavaju osećaj koji je ovakav ishod meča ostavio meu navijačima. Iako su igrači dobili veliku podršku na kraju meča, ostala je praznina i razočarenje.

Partizanu ipak nije sve tako crno, ove sezone je u više navrata pokazao da kad je otpisan igra najbolje.

Kad je imao 2/8 pričalo se da igra za čast. Kada je trebalo da ode na seriju teških gostovanja, od pet ih je dobio četiri i izgubio samo od Panatinaikosa.

Do kraja ima još četiri meča i sva četiri može da dobije, a verovatno će i morati kako bi realno sam odlučivao, dok bi sa tri pobede ušao u krug u kojem ni digitroni u ovom trenutku ne mogu da da daju tačnu računicu.

Nema puno vremena za tugovanje i dobra stvar je što Partizan ostaje u Beogradu. Prvo dolazi najgori tim ABA lige koji je odavno u potpunom raspadu. Ekipa Mornara u ovom trenutku ne deluje ni kao jači trening, a potom u Evroligi sledi i duel sa Albom.

Iako na dnu tabele, popularni "albatrsoi" igraju solidno u poslednje vreme. Dobili su Baksoniju, dugo mučili Barselonu i naročito Panatinaikos u Atini i nemaju nameru da dođu sa belom zastavom.

Partizan će morati da odigra na maksimumu ako želi da izbegne dramu i da pobedom ostane u životu pred ključni meč koji sledi.

Dva dana kasnije u duplom kolu Partizan gostuje Bajernu koji je u definitivnom padu, a uz to pre toa ide i zahuktaloj Barseloni i eventualnom pobedom u Minhenu bi se crno-beli opet vratili u priču.

Time bi se postavila scena za rat sa Žalgirisom i spektakl sa Real Madridom u poslednjem kolu, ali do tada prvo mora da se reši nemački izazov inače sledi kraj svih nada u Evorligi.

BONUS VIDEO