Vučić litijumom plaća podršku Zapada: Rio Tinto truje, al‘ nam ne pravi zaradu

Jasno je bilo ljudima da se taj projekat neće tako lako završiti, jer je kompanija i dalje bila prisutna, njeni zaposleni nisu pauzirali, samo su ubacili u nižu brzinu. Posle onolikog posipanja pepelom i jalovinom, čime je predsednik Vučić izražavao žal za propuštenom šansom, bilo je jasno da projekat može da se odmrzne kad god. A kad je najbolje vreme za odmrzavanje? Posle izbora, naravno.

I ono ukidanje dogodilo se u izbornoj kampanji nakon izliva na ulice narodne volje koja je blokirala auto-put. Eto, tada su oni pokazali dotad neviđenu brigu za građane Srbije, poslušali ih, i rešili da (privremeno) obustave projekat.

Izbori su prelomna tačka, a posle izbora sledi realizacija interesa stranih kompanija i država čije vladajuće elite nas uče vladavini prava, borbi protiv korupcije, zaštiti životne sredine, uspostavljaju standarde koje treba da prihvatimo da bismo ušli u društvo uspešnih i naprednih demokratija. Istovremeno iste te države žmure na izborne manipulacije i nedemokratske manire vlasti u Srbiji, koju nedvosmisleno podržavaju, jer očekuju donošenje odluka u skladu sa interesima svojih vlada – mastan profit koji bi proistekao iz angažovanja svojih kompanija na kopanju litijuma i proizvodnji baterija, ali i još nekih političkih koristi, poput sve nezavisnijeg Kosova.

Litijumom i Kosovom Vučić plaća međunarodnu podršku i zaštitu.

Takva podrška za vlastodršca je najvažnija. Važnija od uticaja procesa prerade rude na životnu sredinu i zdravlje. Negativnu ocenu ovom projektu dali su Odbor za zaštitu životne sredine Univerziteta u Beogradu, SANU, brojni profesori i istraživači. Svi oni isticali su teške posledice prerade ove rude na zagađenje.

#blockquote_0

Odbor za zaštitu životne sredine Univerziteta u Beogradu navodi da Srbija ima jednu od najvećih stopa smrtnosti od raka pluća i dojke, a svake godine ovde umre oko 10.000 ljudi usled bolesti povezanih sa zagađenjem vazduha, te da su rudarenje i procesi prerade ruda jedan od najvažnijih faktora zagađenja zemljišta na Balkanu.

Nepobitna je činjenica da bi prerada rude ostavila milione tona opasnog otpada. Tamo gde se sada eksploatiše uglavnom je reč o nenaseljenim područjima površinski velikih država, a u Srbiji bi rudnike smestili u gusto naseljena područja oko Loznice i Valjeva.

A šta bi za to trovanje dobila Srbija. Osim radnih mesta i naplate rudne rente koja je mizerna – ništa.

Bajke o razvojnoj šansi i enormnoj zaradi i dalje se pričaju iako bi profit ostajao u kasi strane kompanije. Čak i u slučaju da se u Srbiji proizvode litijumske baterije, proizvodila bi ih strana kompanija, čini mi se američka.

Rudna renta je pet odsto od prihoda preduzeća. Taj prihod obračunava sama kompanija. Dosad je u taj posao uloženo oko pola milijarde evra, a planirano je ulaganje još oko dve milijarde ili 2,5 milijardi evra.

„Imate kompaniju ’Rio Sava’, koja počinje da rudari sa tri milijarde evra duga prema matičnoj kompaniji ’Rio Tinto’, onda će oni biti u poziciji da narednih 20-30 godina iskazuju gubitke i Srbija po osnovu rudne rente neće imati jedan jedini evro“, objasnio je advokat Sreten Đorđević.

Sad pošto je Vučić rasturio opoziciju može da radi šta god hoće. Još mu podizanje priče oko litijuma odgovara da bi stavio tačku na optužbe o izbornoj krađi i skrenuo pogled sa napredovanja Kosova prema punoj nezavisnosti. Videli smo da kad zatreba uvek nađe opozicionare koji će mu pomoći. Sad može da se bavi vraćanjem dugova svojim zapadnim partnerima.

Ali, ako narod bude organizovao ulični referendum znamo kako to može da se završi. Još ako tada vožd narodni ne bi dao reč Vučiću da će zaustaviti proteste, onda bi to mogao da bude kraj ne samo kopanju litijuma u dolini Jadra. Bio bi to kraj i za vlast koja bi radi osiguranja međunarodne podrške spržila zemlju u dolini Jadra sumpornom kiselinom.