Miroslav ponovo uči da hoda i treba mu naša pomoć

"Na početku mi je bilo jako teško, nisam želeo da prihvatim to da neću hodati, to sam ostavio po strani. Tako teče oporavak, kako vidim da se neki napredak dešava, onda mi to daje snagu da nastavim. Imam podršku roditelja i drugara. Medicina napreduje, samim dolaskom tog robota već su mi se otvorile nove mogućnosti", govori za Nova.rs Miroslav iz Bajine Bašte, koji je konačno uspeo da napravi par koraka, šest godina nakon saobraćajne nesreće koja ga je ostavila paralisanog od grudi na dole.https://twitter.com/Mirosla80819043/status/1312463272747044864Doživeo je udes kada je išao na posao, u treću smenu koju je radio na jednoj pumpi. Automobil mu se prevrnuo na krov, a Miroslav je pretrpeo teške povrede: došlo je do preloma vratnih kičmenih pršljenova C6 i C7. Taj prelom doveo je do oštećenja kičmene moždine.Od tog trenutka počinje njegova borba za oporavak, koji je zbog ozbiljnosti povrede, tekao polako. A svaki korak na njegovom putu ka boljem životu dosta i košta."Kad sam se povredio, prebacili su me u Sokobanjsku u rehabilitacioni centar. Tamo rade podizanje iz kreveta, privikavanje na kolica, taj neki deo koji podrazumeva da se naviknete na kolica. Tu sam bio godinu i po dana, ne mogu reći da nisam uopšte napredovao, ali oporavak je dosta sporo išao, organizam je nejak... Skoro svaki dan sam imao temperaturu", opisuje nam Miroslav.https://www.facebook.com/photo.php?fbid=2473411832721051&set=t.100001567752901&type=3Onda se vratio kući u Bajinu Baštu, ali je postalo jasno da u takvim uslovima njegovo stanje ne može da se popravi - dok se nije pojavio tračak nade."Bio sam jedno vreme kući, tamo sam vežbao sa jednim terapeutom, ali za vežbanje kod kuće su potrebne sprave i svašta nešto. Onda se pojavilo lečenje u Novom Sadu, gde sam imao terapiju matičnim ćelijama tri puta, i sada sam skoro godinu dana tu. Mnogo sam napredovao, posebno nakon terapije matičnim ćelijama", objašnjava on.https://twitter.com/Mirosla80819043/status/1289617162026401792Jedna terapija matičnim ćelijama inače košta oko 5.000 evra, a skup je i boravak u privatnoj klinici u Novom Sadu gde se trenutno Miroslav nalazi. Upravo tu je i uspeo da "hoda" pomoću robotske mašine. Svaki minut proveden tamo mu je dragocen. Objasnio nam je da su vežbe i kadar koji tamo radi potpuno drugačiji nego u državnim institucijama - ne u smislu da se lekari u bolnicama ne trude, nego je jednostavno na toj klinici sve mnogo drugačije i posvećeno isključivo postizanju maksimalnih rezultata pacijenata."Dok nisam došao ovde nisam mogao ni da stojim, a sad već polako kakve-takve korake pravim. Moja povreda je malo veća, pa se ne može očekivati neki napredak u skorije vreme. Treba baš, baš dosta rada i vremena, ali i sredstava, jer dan na ovoj klinici košta mnogo", kaže Miroslav.https://twitter.com/Mirosla80819043/status/1302314880930906113"Napredovao sam dosta, s obzirom na to da prvo nisam mogao da pomeram ni ruke, samo sam ležao i malo sam samo vrat pomerao. Sad je već dosta drugačije, ali daleko od nekog mog cilja", dodaje.Intenzivne terapije koje mu pruža ova ustanova su njegova jedina nada, a mi mu u tome možemo pomoći. Pomoć za Miroslava prikuplja se posredstvom fondacije "Budi human" - tako što pošaljete poruku 729 na broj 3030. Cena poruke je 200 dinara.https://www.facebook.com/photo.php?fbid=2708878085841090&set=t.100001567752901&type=3"Kod mene nije problem samo što ne mogu da hodam, ja mogu da pomeram ruke, ali ne mogu recimo uhvatiti čašu sa obe ruke. Tako da ja treba da naučim i da ponovo koristim prste, da vratim tu funkciju bešike... Ima sto stvari da se radi, ali dobro, sve jedno za drugim", napominje Miroslav, koji će nastaviti da se svakog dana bori za svoje bolje sutra.***Bonus video:https://www.youtube.com/watch?v=bAcFigUUNt0Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram