Koji su sve uzroci glavobolje?
Srećnici su oni retki koje glava nikad ne boli jer taj bol ume da zagorča život, bilo da je oštar, pulsirajući ili tup. Glavobolja je, naime, uobičajen zdravstveni problem koji većina iskusi u nekom trenutku. Faktori koji dovode do glavobolje mogu biti emocionalne prirode, kao što su stres, depresija ili anksioznost, zatim medicinski, kao što su migrena ili visok krvni pritisak, fizički, kao što je povreda, a uzrok mogu biti i vremenski uslovi. Česte ili jake glavobolje mogu uticati na kvalitet života, pa je važno prepoznati vrstu glavobolje i njen uzrok jer to može pomoći u rešavanju problema.
Tenziona glavobolja
Ovo je najčešći oblik glavobolje, koji pogađa tri četvrtine opšte populacije. Povezana je sa mišićima vrata, lica i vilice, a studije pokazuju da je usko povezana sa stresom. Osoba sa tenzionom glavoboljom može osećati kao da ima čvrstu traku oko glave, zatim konstantan, tup bol na obe strane glave, bol koji se širi na vrat ili iz njega.
Tenziona glavobolja može biti epizodična ili hronična. Epizodni napadi obično traju nekoliko sati, ali mogu trajati i nekoliko dana. Kada se ova glavobolja javlja 15 ili više dana mesečno tokom najmanje tri meseca, smatra se hroničnom.
Migrena
Migrena je među najčešćim zdravstvenim problemima na svetu i onima koje najviše onesposobljavaju. Migrenska glavobolja obično znači snažan pulsirajući bol, često na jednoj strani glave, ali može promeniti stranu. Migrenu mogu pratiti i vrtoglavica, promene u vidu, poznate kao aura, osetljivost na svetlost ili zvuk, mučnina. Migrena može da značajno utiče na kvalitet života, a epizoda može trajati od četiri do 72 sata kada se ne leči. Učestalost epizoda može značajno da varira, ali mnogi ljudi imaju dve do četiri epizode u toku jednog meseca.
Glavobolja zbog prekomerne upotrebe lekova
Glavobolja zbog zloupotrebe lekova se javlja kod ljudi koji prečesto uzimaju lekove za lečenje glavobolje. Ljudi sa, recimo, migrenom često razvijaju glavobolju zbog prekomerne upotrebe lekova. A zbog toga se migrena može javljati češće i postati teža. U tom slučaju, umesto da ublažavaju simptome, lekovi izazivaju glavobolju i povećavaju joj intenzitet i učestalost.
Osim glavobolje, mogući su i bol u vratu, nemir, začepljen nos, loš san.
Ovakve glavobolje se često javljaju svakodnevno, obično nakon buđenja, a bol je različitog intenziteta.
Klaster glavobolja
Ove glavobolje obično traju između 15 minuta i tri sata, a mogu se javiti jednom do osam puta dnevno. Klaster glavobolje se često javljaju tokom četiri do 12 nedelja, a zatim nestaju. Obično se dešavaju u otprilike isto vreme svakog dana. Između dva klastera moguće je da nema nikakvih simptoma. Ovi periodi remisije mogu trajati mesecima ili godinama. Klaster glavobolje često znače kratak, ali jak bol oko ili iza oka na jednoj strani lica. Ovaj bol se može širiti na druge delove lica.
Osim toga, simptomi uz klaster glavobolju mogu biti crvene oči, spušteni ili otečeni kapci, zapušen nos ili curenje iz nosa, sužena zenica na jednom oku, znojenje na čelu.
Grom glavobolja
Ovo su iznenadne, teške glavobolje koje ljudi često opisuju kao najgoru glavobolju u svom životu. Najjači udari traju oko 30 sekundi do jednog minuta i polako nestaju u roku od nekoliko sati. Grom glavobolja je sekundarna glavobolja koja može ukazivati na stanje opasno po život, kao što su aneurizma, meningitis, šlog. Ljudi koji imaju ove iznenadne, jake glavobolje treba da dobiju hitnu medicinsku pomoć.
Pročitajte još:
Glavobolja može zahvatiti bilo koji deo glave, a bol može biti prisutan na jednom delu glave ili na više njih. Glavobolje takođe izazivaju različite vrste bolova. Klasifikacija bola može pomoći doktoru da dođe do dijagnoze. Lekari takođe kategorišu glavobolje na osnovu toga da li je osnovno zdravstveno stanje uzrok bola. Drugim rečima, glavobolja može biti primarna ili sekundarna – kada je ona prvobitna bolest ili kada je posledica druge bolesti, piše MedicalNewsToday.
Primarne glavobolje
Primarna glavobolja nije simptom osnovne bolesti, nego je rezultat problema glave i vrata. Primarna glavobolja može biti posledica problema sa mozgom, krvnim sudovima, mišićima, nervima. Uobičajene primarne glavobolje su migrena, klaster i tenziona glavobolja, kao i ona od prekomerne upotrebe lekova.
Sekundarne glavobolje
Ovaj oblik glavobolje je simptom, tj. posledica nekog drugog primarnog zdravstvenog stanja. Uzrok sekundarne glavobolje mogu biti trudnoća, sistemska stanja, kao što je infekcija, hipotiroidizam, tumor na mozgu, šlog…
Pritom, sekundarne glavobolje koje se javljaju tokom trudnoće često su uzrokovane osnovnim stanjima poput eklampsije. Sekundarne glavobolje mogu biti posledica ozbiljnih zdravstvenih problema. Znakovi koji zahtevaju hitnu pažnju su neurološki simptomi kao što su napadi, gubitak svesti i konfuzija, zatim groznica, glavobolja koja se pogoršava kašljanjem, kijanjem ili vežbanjem, glavobolja koja se javlja kod onih sa istorijom tumora, a stariji su od 50 godina.
Takođe je važno da osoba zatraži savet lekara ako ima glavobolju koja je ozbiljna ili ometajuća, uporna, javlja se redovno, ne prolazi uz lekove, javlja se zajedno sa drugim simptomima, kao što su konfuzija, groznica, iznenadna ukočenost vrata.
Lekovi za ublažavanje bolova su glavni tretman za glavobolju. To mogu da budu lekovi za ublažavanje bolova na recept i bez njega, zatim preventivni lekovi za specifična stanja kao što je migrena, lekovi za primarnu bolest čija je jedna od posledica glavobolja.
S druge strane, lečenje glavobolje zbog prekomerne upotrebe lekova znači – smanjenje ili ostavljanje dotičnog leka.
Alternativni tretmani
Postoji nekoliko alternativnih oblika lečenja glavobolje, sada poznatih kao integrativni tretmani. To su, recimo, akupunktura, biljni proizvodi, hipnoza, meditacija. Međutim, važno je da se konsultujete sa lekarom pre nego što primenite bilo šta od toga.
Osim toga, kod glavobolje mogu da pomognu stavljanje leda na bolno mesto (ali ne direktno na kožu), zatim izbegavanje uzročnika stresa ili bolje vladanje stresom, redovni obroci. Od pomoći mogu da budu i održavanje stabilnog nivoa šećera u krvi, dovoljno sna, redovno vežbanje, ograničen unos alkohola, dovoljan unos vode, pravljenje pauza pri radu.
BONUS VIDEO: Dr Bajec: Posle odvikavanja od kapi za nos ostaju posledice
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar