Zdrava ishrana je ključna za naš sveukupni kvalitet života, ali često se čini kao nedostižan cilj u današnjem užurbanom svetu. Sa toliko kontradiktornih informacija i saveta koji nas okružuju, lako je izgubiti se u moru nutricionističkih mitova i zabluda. Međutim, istina je da zdrava ishrana ne mora biti komplikovana. Uz nekoliko jednostavnih smernica, moguće je negovati svoje telo i uživati u hrani koju volite.
Pre svega, hrana je gorivo koje našem telu daje energiju i hranljive materije neophodne za funkcionisanje. Nedostatak kalorija ili ključnih nutrijenata može negativno uticati na naše zdravlje. S druge strane, preveliki unos kalorija vodi ka povećanju telesne težine, što povećava rizik od brojnih zdravstvenih problema, uključujući dijabetes tipa 2, sleep apneu i bolesti srca, jetre i bubrega.
Osim toga, kvalitet ishrane utiče na rizik od bolesti, dugovečnost i mentalno zdravlje. Dok su dijete bogate ultra-procesiranom hranom povezane sa povećanom smrtnošću i većim rizikom od raka i srčanih bolesti, ishrana zasnovana na celim, nutritivno bogatim namirnicama povezana je sa dužim životnim vekom i zaštitom od bolesti.
Kada razmišljamo o zdravoj ishrani, kalorije su često prva stvar koja nam padne na pamet. Međutim, naš primarni fokus treba da budu hranljive materije. „Gustina nutrijenata“ se odnosi na količinu hranljivih sastojaka u namirnici u odnosu na kalorije koje ona pruža.
Sve namirnice sadrže kalorije, ali nisu sve bogate nutrijentima. Na primer, čokoladica ili pakovanje makarona sa sirom mogu biti veoma kalorični, ali im nedostaju vitamini, minerali, proteini i vlakna. Slično tome, hrana reklamirana kao „dijetalna“ ili „niskokalorijsna“ može biti siromašna kalorijama, ali i hranljivim materijama.
Kao opšte pravilo, pokušajte da jedete hranu bogatu proteinima, vlaknima, zdravim mastima, vitaminima i mineralima. Ove namirnice uključuju povrće, voće, orašaste plodove, semenke, mahunarke, masnu ribu i jaja.
Još jedna komponenta zdrave ishrane je raznovrsnost, odnosno konzumiranje različitih vrsta namirnica. Ishrana bogata raznovrsnom hranom podržava zdravlje creva, promoviše zdravu telesnu težinu i štiti od hroničnih bolesti.
Ako ste izbirljivi u jelu, pokušajte da uvodite nove namirnice jednu po jednu. Ako ne jedete mnogo povrća, počnite dodavanjem omiljenog povrća u jedan ili dva obroka dnevno i postepeno gradite odatle.
U zdravoj ishrani, najbolje je ograničiti određene vrste hrane. Decenije naučnih istraživanja povezuju ultra-procesiranu hranu sa negativnim zdravstvenim ishodima, uključujući povećan rizik od bolesti i prerane smrti.
Smanjenje unosa gaziranih pića, procesiranog mesa, slatkiša, sladoleda, pržene hrane, brze hrane i visoko-procesiranih pakovanih grickalica je pametan način da poboljšate svoje zdravlje i smanjite rizik od određenih bolesti.
Međutim, ne morate potpuno izbegavati ovu hranu sve vreme. Umesto toga, pokušajte da date prioritet celim, hranljivim namirnicama poput povrća, voća, orašastih plodova, semenki, mahunarki i ribe, ostavljajući visoko-procesiranu hranu i pića za posebne prilike.
Hrana je samo jedan deo slagalice našeg svakodnevnog života. Između posla, porodičnih i društvenih obaveza i mnogih drugih faktora, hrana je često poslednja na listi naših briga. Prvi korak ka zdravijoj ishrani je da hrana postane jedan od vaših prioriteta.
To ne znači da morate provoditi sate u planiranju obroka ili kuvanju komplikovanih jela, ali zahteva malo razmišljanja i truda, posebno ako imate veoma užurban životni stil. Na primer, odlazak u prodavnicu jednom ili dvaput nedeljno će pomoći da osigurate da imate zdrave opcije u frižideru i ostavi.
Kada pravite planove, fokusirajte se na jednostavnost. Obrok može biti jednostavan kao španać sa jajima i avokadom za doručak, batat punjen povrćem i piletinom za ručak, ili losos sa dinstanim brokolijem i integralnim pirinčem za večeru.
Evo nekoliko realnih saveta za početak:
Dajte prioritet namirnicama biljnog porekla. Povrće, voće, mahunarke i orašasti plodovi treba da čine većinu vaše ishrane.
Kuvajte kod kuće. Kuvanje obroka kod kuće pomaže da unesete raznovrsnost u ishranu.
Redovno kupujte namirnice. Ako je vaša kuhinja snabdevena zdravom hranom, veća je verovatnoća da ćete praviti zdrave obroke i užine.
Shvatite da vaša ishrana neće biti savršena. Napredak – ne savršenstvo – je ključ.
Hidratirajte se na pametan način. Voda je najbolji način da ostanete hidrirani.
Poštujte svoje netrpeljivosti. Ako ste probali određenu namirnicu nekoliko puta i ne sviđa vam se, ne morate da je jedete.
Pratite ove savete i krenite ka zdravijem načinu života. Budite strpljivi sa sobom i slavite male pobede na putu ka uravnoteženoj ishrani. Zapamtite, cilj je napredak, ne savršenstvo. Uz malo truda i posvećenosti, zdrava ishrana može postati prirodan deo vašeg života, omogućavajući vam da se osećate najbolje što možete.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare