Ujutru sam otišao da izvadim krv, uveče je po mene došla policija - i spasila mi život

Šta je bilo toliko hitno? Rezultati analize krvi Endrua Mojensa (52) koji su pokazali - katastrofu!

Nedeljama pre toga je Endru bio iscrpljen. To ga je čudilo, jer je vodio zdrav život – nije pušio i bio je u kondiciji, ali se tokom božićnih praznika te godine razboleo.

"Imao sam jaku infekciju pluća, nisam mogao ni da udahnem. Bio mi je problem da prepešačim čak i samo nekoliko stotina metara, morao sam da stajem nekoliko puta da bih došao do daha", priča Endru. Lekar mu je prepisao antibiotike i druge lekove, ali je Endrua bolest "pregazila".

"Obično sam prilično aktivan, redovno igram golf, a sad sam tri dana samo spavao i jedva izlazio iz kreveta. Na Božić mi nije bilo dobro, nisam mogao da slavim. Jedva da sam liznuo piće. Mojoj ženi nije bilo jasno šta se dešava. Bio sam konstantno iscrpljen", priča Endru.

Opet je otišao kod lekara, koji je odmah uradio analize krvi. Kad se vratio kući, nije bio u stanju da pomogne ženi da skinu ukrase sa jelke. Nije mogao ni da odveze ćerku na ples te večeri.

"Oko 21:20, neko je pokucao na vrata. Mislio sam da je ćerka stigla iz plesa, ali kada sam otvorio vrata, ugledao sam dva policajca. Rekli su mi da je lekar pokušavao da me kontaktira ceo dan, ali pošto nisam odgovorio na poruke, poslali su ih da provere da li sam dobro."

"Rekli su mi da rezultati analize pokazuju da mi je život u opasnosti i da odmah spakujem torbu – otpratili su me do bolnice", priča Endru.

U hitnoj pomoći su mu rekli da su mu leukociti "skočili do neba" i da "napadaju jedni druge". Odmah je dobio transfuziju krvi, a sledećeg jutra urađena je biopsija koštane srži.

"Sutradan mi je lekar saopštio da imam akutnu mijeloidnu leukemiju (AML)", seća se. "Nisam mnogo znao o leukemiji. Jedino što sam znao, kao navijač Aston Vile, jeste da ju je imao i Stilijan Petrov. Naravno, dijagnoza je bila zastrašujuća. Kada vam kažu da imate rak, kroz glavu prolazi milion misli", prenosi Lepa i srećna.

Endru je saznao da mu je potrebna transplantacija koštane srži. Na sreću, i njegov brat i sestra bili su 100 odsto kompatibilni, a brat je odlučio da bude donor. Da bi se smanjili zdravstveni rizici, Endru je tokom oporavka mogao da viđa samo suprugu, a ćerku nije video mesec dana.

"Zahvalan sam na medicinskoj nezi koja mi je pružena, ali bez ljubavi i podrške moje žene i ćerke ne bih uspeo da prođem kroz sve ovo. Podrška mog zeta takođe mi je mnogo značila. U najtežim danima u bolnici, oni su bili moja jedina veza sa spoljnim svetom."

"Oduvek sam bio pozitivan i znao sam da ću se boriti i izboriti za svoju porodicu. Mentalno se sada osećam jačim nego ikada. Ovo iskustvo me je potpuno promenilo. Moj pogled na život je sada drugačiji – mnogo sam smireniji i ne dozvoljavam sebi da se nerviram. Kakva je poenta kad ne možemo promeniti ono što ne možemo promeniti?"