Dok se svet delio između zapadnih vakcina s jedne, a ruske i kineske s druge strane, početkom godine odjeknula je vest da je Kuba razvila čak četiri vakcine za koronavirus i ponovo skrenula pažnju na "čuda" kubanske medicine.
Kuba je prošlog meseca započela imunizaciju svojih građana, a zasad su zeleno svetlo dobile dve vakcine – Soberana 2 i Abdala. Inače, u trenutku kad je pandemija buknula, ova zemlja je već uveliko imala spreman antivirusni lek Interferon, koji se pokazao uspešnim i u lečenju kovida 19 u Vuhanu 2020, a biofarmaceutska industrija na Kubi proizvodi još više od 10 lekova koji se koriste u lečenju zaraženih osoba.
Pročitajte još:
Ti podaci ne čude ako imamo na umu to da su kubanski lekari i naučnici razvili veliki broj inovativnih medicinskih tretmana lečenja najopasnijih bolesti današnjice, kojima ostatak sveta nije ni blizu.
„Malo je zemalja koji mogu da se porede sa rekordom Kube od 98 procenata pune imunizacije do navršene druge godine, vakcinisanjem dece protiv 13 bolesti; antenatalne nega za 95 procenata trudnica do kraja njihovog prvog tromesečja sa stopom smrtnosti novorođenčadi manjom od 5 na 1.000 rođenih i kontrolu hroničnih bolesti, uključujući najmanje jednom godišnje merenje krvnog pritiska za gotovo celu populaciju“, napisali su autori studije iz 2012. godine objavljene u Američkom časopisu za javno zdravlje.
Na Kubi je razvijen i takozvani „medicinski turizam“ – strani pacijenti putuju na Kubu na široki spektar tretmana, uključujući operacije očiju, lečenje neuroloških poremećaja poput multiple skleroze i Parkinsonove bolesti, kozmetičku hirurgiju, lečenje zavisnosti, ortopediju, a ABC News izdvaja tri najznačajnija uspeha kubanske medicine.
Inovativnu vakcinu protiv raka pluća pod nazivom „Cimavax EGF“ je razvio kubanski Centar za molekularnu imunologiju. Deluje tako što blokira tip proteina epidermalnog faktora rasta (EGF), koji je ćeliji raka potreban za rast, a pokazalo se da zaustavlja rak pluća i u poodmakloj fazi.
Vakcina CimaVax EGF sprečava širenje metastaza i karcinom pluća pretvara u hroničnu bolest, objasnio je svojevremeno kubanski imunolog iz Centra za molekularnu imunologiju u Havani Kamilo Rodrigez. On je dodao je da se najbolji rezultati postižu kod pacijenata sa mikrocelularnim karcinomom pluća, gde može da se očekuje da pacijent živi i do pet godina.
Svetska zdravstvena organizacija je 2015. godine prepoznala Kubu kao prvu zemlju koja je eliminisala prenos HIV-a sa majke na dete.
„Eliminisanje prenosa virusa jedno je od najvećih mogućih dostignuća u javnom zdravstvu. Ovo je glavna pobeda u našoj dugoj borbi protiv HIV-a i polno prenosivih infekcija i važan korak ka stvaranju generacije bez AIDS-a“, rekla je tada dr Margaret Čan, generalna direktorka SZO.
SZO i Panamerička zdravstvena organizacija sarađuju sa Kubom od 2010. godine na poboljšanju „pristupa prenatalnoj nezi, testiranju na HIV i sifilis kako za trudnice, tako i za njihove partnere, lečenje žena koje imaju pozitivan test i njihove bebe, porođaje carskim rezom i zamenu dojenje, “
Prema studiji iz 2012. godine, stopa smrtnosti novorođenčadi na Kubi drastično se spustila na manje od 5 na 1.000 rođenih, što se povezuje sa radom na prevenciji bolesti, u šta Kuba mnogo ulaže.
Sredinom osamdesetih kubanska vlada odlučila je da se usredsredi na preventivnu negu kako bi stanovnici bili zdravi i pokrenula program za dobijanje zdravstvene zaštite za sve građane.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare