Društvene mreže, posebno Instagram i Tiktok, poslednjih godina popularizovali su avokado predstavljajući ga kao superhranu. Da li je ovo voće zaista toliko zdravo, koje su njegove prednosti i mane i za koga je dobar, a kome se ne nikako ne preporučuje?
Društveni mediji, posebno Instagram i Tiktok, poslednjih godina popularizovali su avokado predstavljajući ga kao superhranu. Da li je ovo voće zaista toliko zdravo, koje su njegove prednosti i mane i za koga je dobar, a kome se ne nikako ne preporučuje?
Drvo avokada je zimzeleno drvo srednje veličine koje potiče iz Latinske Amerike. Uzgajan zbog svog velikog, mesnatog ploda, avokado je u osnovi velika bobica sa jednom velikom semenkom odnosno košticom. U zavisnosti od sorte voća, avokado može imati zelenu, braon, ljubičastu ili crnu koru, a oblik je kruškolik, jajolik ili sferičan.
Za komercijalnu upotrebu, avokado se bere dok je još poluzreo, a zatim sazreva nakon berbe. Visok sadržaj hranljivih materija i masti i tekstura avokada čine ga korisnim u različitim kuhinjama, uključujući vegetarijansku i vegansku ishranu.
Da li su koštice avokada jestive? Da, jesu i izuzetno su bogate hranljivim materijama.
Koštice avokada su pune antioksidansa, vitamina E, vlakana, monozasićenih masti i aminokiselina. Mogu da pomognu i u zaštiti kože od oštećenja od sunca, pomažu zdravlje kose i noktiju i poboljšaju zdravlje creva smanjenjem upale i količine loših bakterija u vašem gastrointestinalnom traktu. Takođe, mogu pomoći smanjenje lošeg holesterola.
Ako imate blender velike snage, možete ih ubaciti sa ostalim sastojcima za jutarnji smuti. Imate u vidu da su ove koštice gorke, pa pazite sa kojim voćšem i povrćem ih kombinujete.
Avokado je odličan izvor hranljivih materija, uključujući: folate, magnezijum, kalijum, riboflavin (vitamin B2), niacin (vitamin B3), pantotenska kiselina (vitamin B5), ‘piridoksin (vitamin B6), vitamin C, vitamin E, vitamin K.
Neki vitamini, poput vitamina E, posebno su korisni kada se dobijaju direktno iz hrane, jer se ne apsorbuju tako dobro kada ih uzimate kao suplemente.
Drugo, avokado pomaže vašem telu da bolje apsorbuje hranljive materije rastvorljive u mastima kao što su vitamini A, D, E i K. Kada birate hranu bogatu ovim hranljivim materijama, dodavanje malo avokada može pomoći vašem telu da ih zadrži.
Avokado je zdravo voće bogato hranljivim sastojcima, koje obezbeđuje značajne količine vitamina, minerala i drugih hranljivih materija telu. Najbolji način da jedete avokado jeste da ga jedete svež. Samo prepolovite zreo avokado, ogulite kožu i začinite ga po ukusu. Pulpu možete namazati i na parče tosta i koristiti kao namaz od avokada, ali možete i kao dodatak raznim jelima.
Avokado je jedan od glavnih sastojaka i sve popularnije gvakamole salate. Ovo jelo predstavlja namaz (pire ili gusti sos) od ispasirane unutrašnjosti avokada, kojoj se često dodaje sok od limuna i sitno iseckani paradajz, luk i paprike. Osim u rodnom Meksku, gvakamole je veoma poplaran u SAD, ali sve više i u Zapadnoj Evropi.
Gvakamole je zdrava, ukusna i dijetetska salata. Zbog visokog sadržaja korisnih omega-3 masnih kiselina, vitamina B grupe, kao i vitamina E i K, ljudi koji su na dijeti ili žive zdravim načinom života preferiraju gvakamole.
Postoji više različitih recepata, a ovaj je najpopularnji:
Potrebna su vam dva ploda zrelog avokada, jedan meki paradajz, dve kašike maslinovog ulja, sok od jednog limuna, so, jedna kašika sitno iseckanog luka, jedan istinjen čen belog luka. Ako želite da bude što sličnije originalnom meksičkom receptu, možete dodati i malo ljute paprike.
Avokado i paradajz ispasirajte viljuškom, dok ne dobijete gust pire. Zatim možete dodati ostale sastojke, a na kraju sve dobro promešajte. Ovaj tradicionalni recept poslužite sa čipsom.
Iako nikada ne bi trebalo da jedete truli avokado, postoji određena tačka kada on postaje previše kašast za rezanje, ali je u suštini u redu za jelo. Ovaj avokado će se malo udubiti kada se stisne i može imati malo tamnije meso sa nekoliko smeđih mrlja koje možete odrezati. Izbegavajte avokado sa veoma prugastim, vlaknastim mesom, lošim mirisom ili ukusom, ili buđi koja raste na njemu.
Iako prezreli avokado nije sjajan za rezanje, zapravo ga je lakše zgnječiti ili pasirati nego zreli avokado, što je zgodno ako pokušavate da napravite umake i namaze.
Tehnički, ne možemo se “predozirati” avokadom, pa ne postoji ograničenje kada je u pitanju dnevni unos. Ipak, vredi napomenuti da avokado nije niskokaloričan, jer ceo plod obično ima između 200 i 300 kalorija, u zavisnosti od veličine.
Kjučna stavka za zdravu ishranu je raznolikost, kako bi vaše telo moglo da dobije sve što mu je potrebno.
Možda se čini da je avokado dobar za svaku situaciju, ali istina je da trudnice i dojilje treba da ga izbegavaju. Avokado smanjuje proizvodnju mleka, čak je poznato da oštećuje mlečnu žlezdu.
Iako su to „zdrave“ masti, ako jedete previše avokada, mogli biste da nagomilate kilograme. Oni su zapravo veoma kalorični.
Avokado sadrži dve komponente koje se zovu estragol i anetol, koje mogu oštetiti vašu jetru.
Avokado može da izazove osećaj nelagodnosti u stomaku. Obično u obliku nadimanja, pa zato pazite da ga ne jedete pre nego što odete na neki sastanak.
Takođe, postoje i ljudi koji su alergični na avokado.
Verovatno niste znali, ali avokado može negativno da utiče na naše zdravlje.
Obzirom na to da se avokado reklamira kao jedno od najzdravijih voća, ovo bi moglo biti iznenađenje za mnoge.
Avokado je visokokalorična hrana i povećaće vašu težinu. Zato izbegavajte da ih jedete svakodnevno ako ste na dijeti. Visok sadržaj kalorija u avokadu može se pripisati njegovim zdravim mastima. Međutim, ne podiže nivo šećera jer sadrži vrlo malo ugljenih hidrata.
Ukoliko želite da posadite avokado, sačuvajte košticu. Operite je i probodite čačkalicama sa strana tako da čačklice vire iz koštice. To će omogućiti da stavite avokado u čašu sa vodom, ali tako da čačkalice drže avokado na rubu čaše, odnosno da koštica ne padne na dno čaše, već da jedan deo bude u vodi u čaši, a dugi iznad. Koštica bi trebalo da bude urođenja u vodu u čaši oko 2.5 cm.
Čašu držite na mestu gde ima dosta direktnog sunca i toplote. Proveravajte stalno da li u 2,5 cm u vodi, i ukoliko nije, dodajte vodu po potrebi. Za dve do šest nedelja trebalo bi da vidite rezultate vašeg rada tj. korenje ili klice. Uskoro će biljka narasti do 15 cm u dužini i tada je vreme da je skratite na 7 cm.
Ako primetite da mu je saksija mala, presadite ga. Biljku presadite u saksiju koja je viša i šira, ali zasadite ga tako da pola semena bude van zemlje, odnosno deo koji je bio u vodi sada je u zemlji.
Uverite se da biljka često dobija vodu, a povremeno joj sipajte dosta vode tako da cela zemlja upije. Zemljište treba da bude vlažno i nikada suvo. Ukoliko vidite žute listove to je znak prezalivanja. Kada vaš avokado dostigne približno 30 cm visine, vreme je da ga isečete na 15 cm kako bi podstakli rast novih izdanaka.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar