1
"Predugo živeti takođe je gubitak".
Ezekiel Emanuel poznati je američki onkolog, bio je arhitekta velike reforme tamošnjeg zdravstvenog sistema, poznatog kao Obamacare, i više je puta radio u Beloj kući za predsednike Baraka Obamu i Džoa Bajdena, a nedavno je bio angažovan i na suzbijanju kovida.
Zeke, kako ga zovu, uticajan je lekar, ali najviše prašine podigao je njegov esej pod naslovom “Zašto želim umreti u 75. godini”. Emanuel će, tvrdi, u 75. godini prestati da pokušava da prevari smrt. Tačnije, ponašaće se kao da istorija medicine od 19. veka nikada nije postojala pa zato neće tražiti lek ni za jednu od bolesti koje dolaze sa starošću, prenosi Telegram.
Dakle, nikakve hemoterapije ne dolaze u obzir. Ali ni antibiotici, operacije, stentovi, analize ili vakcine. Drugim rečima, izbegavanje kontakta s lekarima. Ovaj onkolog, kaže, želi da ode na staromodan način, popraćen brzom brutalnošću prirode – radije nego da trpi deceniju medicinski produženih višestrukih bolesti.
“Nedvosmisleno, smrt je gubitak”, Emanuel piše u eseju koji je postao viralan u SAD. “Ali evo jednostavne istine kojoj se mnogi od nas, čini se, opiru: predugo živeti takođe je gubitak. Mnoge od nas čini, ako ne onesposobljenima, onda posrnulima i propadajućima, stanje koje možda nije gore od smrti, ali svejedno oduzima. Više nas ne pamte kao živahne i angažovane, već kao slabašne, neučinkovite, čak i jadne”, piše nadalje.
Međutim, protivi se legalizovanju eutanazije. On zagovara drugi put, radikalni opstanak najsposobnijih. Sada Emanuel ima 65 godina, a pred njim je još deset kratkih godina pre nego što odbaci sve što medicina danas pruža. Braća ga sada zezaju i ispituju: “Koliko još dugo moramo da te trpimo?”, prenosi The Times.
Pročitajte još:
Inače, Emanuel je jedan od trojice braće. Odrasli su u Čikagu s ocem pedijatrom. Ram Emanuel je srednji brat, šef osoblja Bele kuće u vreme Obame i kasnije gradonačelnik Čikaga, a zbog eksplozivnog karaktera neretko su ga zvali državnim psovačem broj 1. Najmlađi brat, Ari, je multimilioner i izvršni direktor Endeavoura, jedne od najmoćnijih holivudskih agencija. Blizak je s Elonom Maskom.
Oba brata, kaže Zeke za Times, misle da je lud. Njegov zet čak preti da će prekršiti njegov zavet: kad Zeke navrši 75 godina, kaže, planira da ga napasdne vakcinama dok spava.
Emanuel je danas šef katedre za medicinsku etiku na Univerzitetu Pensilvanija. U razgovoru s Timesovom novinarkom otvorila se tema eutanazije. Lekar tvrdi da je taj postupak prožet moralnim i praktičnim problemima, a čak i tamo gde je legalizovana, o njoj razmišlja mali broj ljudi. Ističe da se previše fokusiramo na akutne mesece pre smrti, umesto na duge godine čovekove degradacije.
Objašnjava da, iako je medicina produžila životni vek, nije značajno produžila život u zdravlju. Studija britanskog statističkog zavoda pokazala je da ako ste 2018. bili živi u Engleskoj sa 65 godina, u proseku vam je preostalo 20 godina života. Međutim, drugu deceniju zahvatiće hronična “bolest ili invaliditet”.
Drugim rečima, od 75 godina počinje patnja. Svaki put kad progovori o svom planu, kaže Emanuel, gotovo svačija prva reakcija je argument da je 75 godina “premlado”, kao i uzimanje neke “super vitalne” osobe u toj dobi za primer. To varira od nečije 90-godišnje bake koja surfuje do američkog predsednika Džoa Bajdena (80).
Potajno svi verujemo da ćemo i mi biti ti izuzeci. “Ne možemo svi biti izvanredni”, govori poznati lekar. Na pitanje koje se bolesti najviše boji, odmah ispaljuje: demencije. Čak i ako nismo dementni, gubimo samostalnost, dodaje. “Predug život stavlja stvarni emocionalni teret na naše potomstvo”, napisao je u svom eseju, iako “oni to ne žele priznati”.
“Ne tražim da se svi slože sa mnom, nisam idiot. Samo želim da ljudi imaju promišljen stav o uticaju koji će njihovi progresivni nedostaci – fizički, mentalni i emocionalni – imati na ljude oko njih”, govori. Očekivano, on prezire novu vrstu “besmrtnika” koji puno energije i novca ulažu u san o večnom životu. Uglavnom su to, kaže, muškarci, poput, na primer, tehnoloških gurua.
“Ti ljudi misle da će se svet srušiti ako oni nisu ovde. Neće se srušiti”, kaže. I dok novinarka Timesa konstatuje da postoji vrednost i u jednostavnim užicima starosti, iznoseći primer studije cenjenog psihologa Daniela Kanemana prema kojoj “emocionalno blagostanje” dostiže vrhunac u 82. godini, Emanuel nije ubeđen.
S njim bi se danas verovatno složio Vilijam Osler, lekar i profesor s Oksforda, koji je 1892. napisao da je upala pluća “prirodni kraj jednog starca”.
Pročitajte još:
„Moj najmlađi brat je rekao da ‘želi da živi što je duže moguće’. On je tvrd orah. Verovatno ste videli neke od Arijevih slika s Elonom Maskom. Ali nedavno je rekao: ‘Ne pokušavam živeti što je duže moguće. Pokušavam da budem siguran da sve dok sam živ funkcionišem i da nemam invaliditeta.’ I to je moja filozofija”, kaže Emanuel.
Brza smrt njegovog oca 2019. dala mu je, kaže, pozitivnu uvertiru. Uz Zekeovu pomoć, njegov otac nije imao nikakav tretman nakon dijagnoze raka, osim za ublažavanje bola. „Rekao mi je: ‘Gotovo je, preboleo sam to.’ Bio je sasvim jasan. Umro je za deset dana”, kazao je Emanuel.
Njegova partnerka ne slaže se sa Zekeovim naumom. “Volela bih kad bi razmotrio makar preventivne mere poput vakcine protiv gripa”, kaže. U slučaju da se bude držao svoje namere, novinarka Timesa Helen Rumbelou mu je za kraj razgovora poželela brzu upalu pluća.
“Da, samo da me ne napadnu antibioticima pre nego stignem da ih odbijem. Toga se bojim”, odgovorio joj je.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
