0
Zbog čega smo malaksali?
Malaksalost je čest pratilac u svakodnevnom funkcionisanju ljudskih bića. Javlja se kao normalna reakcija organizma na svakodnevne radnje i procese u životu, ali može da predstavlja i simptom raznih bolesti i stanja.
Doktori Ivana i Ivan Đurić na svom sajtu Saveti lekara objašnjavaju kada se najčešće javlja i šta bi trebalo da uradite ako ste malaksali.
Pod malaksalošću se podrazumeva stanje organizma koje prate manjak energije, umor, pospanost, zamaranje prilikom obavljanja i najosnovnijih poslova.
Pacijenti ga vrlo često opisuju i kao gubitak daha, otežano penjanje uz stepenice i obavljanje svakodnevnih životnih funkcija, manjak volje i dr.
Malaksalost može da bude praćena i telesnim simptomima bledilom, ubrzanim radom srca, niskim pritiskom, osećajem kao da su teške noge i ruke i dr.
Izdvaja se malaksalost koja zavisi od našeg načina života i ponašanja tokom svakodnevnog funkcionisanja.
Ona se razvija posle nekog težeg fizičkog ili psihičkog posla, izloženosti velikoj vrućini, konzumiranju pojedinih lekova ili supstanci, obilnom menstrualnom ciklusu, konzumiranju obilnog obroka, gojaznosti, manjka sna, konzumiranju alkohola idr.
Važno je napomenuti da ovaj tip malaksalosti prolazi sam od sebe onog trenutka kada se životne navike promene, a organizam oporavi i nadoknadi izgubljenu energiju.
Patološki tip malaksalosti koji predstavlja znak neke bolesti ili težeg poremećaja u organizmu.
Najčešće nastaje kao posledica:
Neke novonastale bolesti ili stanja
Pogoršanja prethodne bolesti
Posledica nekog psihičkog poremećaja
Kombinacije psihičkog i fizičkog stanja organizma.
Pročitajte još:
Bolesti koje dovode do malaksalosti su različite ali najčešće su to:
Anemija
Slabost srca
Aritmije
Infarkt srca ili angina
Različiti poremećaji hormona
Poremećaji menstruacije koji dovode do obilnih krvarenja
Bolesti pluća ili bilo koja situacija gde dolazi do smanjene koncentracije kiseonika u krvi
Postojanje tumora ili neke druge bolesti tog tipa
Ukoliko je došlo do pucanja nekog od unutrašnjih organa i posledičnog gubitka krvi, što je stanje opasno po život
Depresije ili nekog drugog poremećaja psihe
Hroničnog poremećaja spavanja
Poremećaj nivoa šećera u krvi bilo da je to pad ili skok
Razne blesti jetre ili bubrega
Različite infekcije ili skok temperature uopšte…
Dakle, malaksalost je simptom različitih bolesti i stanja, mada je je obično u pitanju bezopasno stanje.
Naravno, postavlja se pitanje kako razlikovati tzv.normalnu malaksalost od patološke malaksalosti koja je znak nekog pogoršanja stanja organizma.
Razliku biste mogli da postavite na osnovu nekoliko pitanja:
Kako je nastala malaksalost, naglo ili postepeno i da li imate neke prateće tegobe recimo bol u stomaku? Naglo nastala malaksalost znači da je nešto trenutno delovalo na organizam. Ukoliko nema nekih tegoba u vidu glavobolje, bola u stomaku ili nekog drugog bola, uglavnom je to znak prolaznog stanja koje traži odmor, uzimanje hrane ili vode. Ukoliko je malaksalost praćena nekom tegobom ili ne prolazi posle odmora, onda to već treba da vam bude znak za uzbunu i javljanje lekaru.
Da li malaksalost traje duže ili prolazi sama od sebe? Malaksalost koja traje duže i ne prolazi sama od sebe može da bude znak nekog oboljenja.
Da li malaksalot prolazi na neke specifične životne radnje kao što je recimo spavanje, odmor, konzumiranje vode ili hrane? Ukoliko ste primetili da malaksalost prolazi kada se odmorite, popijete vodu ili izbegavate vrućinu, onda je ona verovatno vezana za vaše životne navike, posao koji m se bavite odnosno kako se odnosite prema vašem telu i zdravlju.
Koliko je malaksalost izražena u smislu da li vezuje za krevet ili sa njom možete da funkcionišete? Bilo koja tegoba koja ograničava normalno funkcionisanje predstavlja razlog za detaljno ispitivanje i javljanje lekaru.
Da li odranije imate neku bolest čije pogoršanje može da dovede do malaksalosti? Jedan od primera malaksalosti je malaksalost kao posledica kovid infekcije kada se pojavi zbog upale srčane maramice.
Kakvo je vaše psihičko stanj? Depresija, bezvoljnost ili neki psihički poremećaj ili stres mogu i te kako da dovedu do malaksalosti. U tom slučaju, pored pregleda i ispitivanja, važno je javiti se i psihijatru na pregled.
U najvećem broju slučajeva do malaksalosti dovodi anemija, smanjena funkcija štitne žlezde, ali i poremećaji na novu srca i krvotoka.
Ukoliko sumnjate da je došlo do razvoja neke bolesti jer ste konstantno malaksali, obavite pregled kod lekara.
Lekar će vas poslušati, pregledati uraditi EKG i najverovatnije za početak uraditi laboratoriju sa hormonima štitne žlezde.
Ukoliko se budu našla odstupanja u funkcionisanju organizma, ispitivanja se mogu dopuniti i ultrazvukom stomaka, rendgenom srca i pluća, ultrazvukom srca i dr.
BONUS VIDEO: Dr Katarina Bajec: Lek za jetru kafa, zeleni čaj…
