Šta da radiš kad naletiš na zmiju

Podeli:
Foto: shutterstock By Ihi

Poslednjih dana s toplijim, vlažnim i kišovitim danima, i gmizavci su izmileli napolje. Normalno, ima ih u prirodi, ali stižu nam vesti da su ih građani viđali i u najužem centru Beograda. Zato smo sa dr Ivanom Aleksićem iz Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju razgovarali o tome šta činiti ako vidimo zmiju.

Vest da je jedan gmizavac nedavno pronađen u haustoru zgrade u Kosovskoj ulici, a potom i na Trgu Slavija i Ulici Marka Oreškovića na Zvezdari, uznemirila je građane, najpre što se zmije u centralnim delovima grada veoma retko viđaju.

Iz Zoohigijene Veterine Beograd potvrdili su nedavno za naš portal da su u poslednje vreme imali više poziva za intervencije zbog zmija u Beogradu, ali i da je taj broj uobičajan za ovo doba godine.

Stručnjake iz Zoohigijene i treba zvati ako se desi taj neželjen susret, kaže dr Ivan Aleksić.

„U idealnim situacijama treba pozvati Zoohigijenu, odnosno nadležnu službu u vašem mestu, i ti obučeni ljudi će zmiju odneti na bezbedno, u prirodu jer su one zaštićene. Ipak, pošto se ljudi uglavnom višu brinu za sebe nego za zmiju, najbolji savet je – da je ne dirate“, kaže dr Ivan Aleksić iz Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju.

U Beogradu nema otrovnica

Dobra vest za sve koji nikako ne vole gmizavce je da na teritoriji Grada Beograda, u krugu od oko sto kilometara, nema otrovnica, uverava naš sagovornik.

„Na teritoriji Grada postoje tri kopnene i dve vodene vrste i nijedna nije opasna. Tačnije, korisne su jer jedu glodare. One se vrlo, vrlo retko, skoro nikad ne pojavljuju u stanovima. Davno, pre više godina je bilo slučajeva da se to desilo u prigradskim naseljima, ali generalno ljudi u Beogradu ne treba da brinu. Suština je da ako zmiju vide – sklone se.“

Pročitajte još:

U prirodu – sa štapom

S druge strane, ako smo negde dalje od prestonice, u prirodi, gde je teže spaziti zmiju i skloniti se od nje, šta u tim situacijama činiti?

„Dok šetate, dobro je da imate štap. Njim ćete polako lupkati o tlo dok idete, a te vibracije će upozoriti zmiju. Suština je da ona zna da vi dolazite da bi se sklonila na vreme jer zmije ne napadaju sem ako nisu ugrožene. Važno je i da u prriodi pazite gde sedate da ne biste slučajno prignječili zmiju, pa ona tada tako ugrožena može da reaguje. Takođe, oni koji, recimo, beru borovnice i drugo šumsko voće treba da paze gde zavlače ruke, da ih ne guraju, recimo, ispod kamenja, u grmlje, žbunje, a da prethodno ne vide ima li čega tu“, kaže dr Ivan Aleksić.

Naime, nije retkost da se u brdsko-planinskim predelima, pa i uokolini gradova, poput Valjeva, vidi poskok. Zato je najbolje biti vrlo oprezan.

„Zmija vas neće napasti bez razloga, pa čak ni otrovnica“, zaključuje naš sagovornik.

Šta ako vas zmija ipak ujede

U Srbiji postoje tri vrste otrovnica – šarka, poskok i šargan. Ujed otrovnica poznaje se po dve ubodne ranice na odstojanju od šest do 10 mm, koliki je razmak otrovnih zuba naših vrsta. Otrovne zmije ponekad nanesu i tzv. suvi ujed, pri kojem ne ubrizgaju otrov (tragovi zuba mogu postojati, ali su suvi). Takav ujed služi samo da zastraši napadača.

Ujed pri kojem zmija ubrizga otrov u ranu praćen je, najčešće, bolom i otokom. Znaci trovanja zavise od opšteg zdravstvenog stanja ujedene osobe i od dela tela na kojem je ujed: izraženiji su ako je ujedena starija osoba ili dete, te ako je ujed lociran na glavi ili vratu. Od simptoma se javlјaju: znojenje, opšta slabost, ubrzano disanje, dijareja, povraćanje i gubitak svesti, pišu na sajtu Srpskog herpetološkog društva Milutin Radovanović.

Tragovi ujeda obično krvare, brzo se javlјa oteklina, utrnulost i crvenilo. U nekim slučajevima mogući su i masovni otoci. Od prve pomoći treba primeniti samo istiskivanje mesta ujeda do pojave sukrvice: rana se nikako ne sme isisavati (postoji velika šansa da u usnoj duplji postoji mikroranica preko koje otrov može ući u krvotok). Jedino što se još može uraditi odmah nakon ujeda jeste spajanje ranica ujeda finim rezom (skalpelom ili nožem), čime se povećava površina za istiskivanje otrova. Otrov koji se zadržao na površini kože treba jednostavno obrisati suvim ubrusom.

Ujedeno mesto po mogućnosti treba tretirati hladnim oblogama. Ujedenome treba dati što više tečnosti (vode!). Uzimanje alkohola, kafe, čaja, energetskih pića ili bilo kojih lekova nije dozvolјeno: većina tih supstanci dovodi do širenja krvnih sudova i povećavanja propustlјivosti njihovih zidova (jednom rečju, pospešuje se cirkulacija krvi), čime se olakšava prodiranje otrova dalјe od mesta ujeda. Izuzetno je važno i da se ujedena osoba umiri: panika i nagli pokreti ili trčanje, između ostalog, ubrzavaju cirkulisanje krvi (i limfe) kroz organizam i samim time samo doprinose širenju toksina kroz organizam.

Važno je imobilisati ujedeni ekstremitet. U nekim slučajevima (kada ste znatno udalјeni od naselјenog mesta) može se primeniti i podvezivanje ako je osoba ujedena za ruku ili nogu. Kao podvesku ne treba koristiti pertle, užad i sl., nego trakaste komade tkanine (npr. zavoj). Podvesku povremeno treba otpuštati, pa nanovo umereno pritezati. Nakon ukazane prve pomoći ujedenu osobu treba transportovati do najbliže zdravstvene ustanove, gde će biti na odgovarajući način pregledana i zbrinuta. Serum protiv zmijskog otrova sme dati samo osoba ovlašćena za to (lekar)!

Smrtni ishodi u Srbiji izuzetno retki

Mora se imati na umu da klinička slika i opšte stanje ujedene osobe izgledaju veoma loše, ali je prognoza posle ukazane prve pomoći pozitivna. Smrtni ishodi su, u slučaju ujeda naših otrovnica, izuzetno retki. Na otrov su osetljiviji deca i stariji, kao i alergične, hronično obolele ili osobe slabijeg imuniteta. Zdrav odrastao čovek se od ujeda uglavnom potpuno oporavi i najčešće ne oseća nikakve posledice.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar