Tegobe koje se manifestuju nadimanjem stomaka, čestim grčevima, gasovima i bolovima, a uz to praćene su i dijarejom ili zatvorom, nazivaju su sindrom “nervoznih creva” ili još stručnije, sindom iritabilnog kolona (SIC).
Osobe koje pate od sindroma nervoznih creva imaju neprijatne simptome, koji im često remete svakodnevno funkcionisanje. Studije su pokazale da je stres jedan od glavnih okidača za nervozu creva i da uzrok simptoma koje ispoljava ovaj sindrom leži u “poremećenoj komunkaciji mozak – digestivni trakt”.
Sindrom iritabilnog kolona ili nervoza creva spada u najčešće funkcionalne tegobe digestivnog sistema. Karakteristično za nervozna creva je da uzrok tegoba nije fiziološke priorode, odnosno da na crevima nema nikakvih patoloških promena, a pacijenti svakako imaju tegobe u vidu bolova u stomaku, nadutosti, neredovnoj ili pak učestaloj stolici. Zbog toga se ovo stanje u medicini opisuje kao funkcionalni poremećaj.
Najčešći simptomi nervoznih creva su bol i neprijatnost u stomaku. Osobe koje pate od ovog poremećaja imaju simptome koji često mogu da variraju, kod nekih na izvesno vreme prestanu pa se ponovo pojave, a kod pojedinih su s druge strane konstantni.
– bol i neprijatnost u stomaku koji se smanjuje posle pražnjenja creva
– gasovi i nadimanje
– dijareja
– opstipacija (zatvor)
– smenjivanje perioda zatvora i čestih stolica
– promena konzistencije stolice (grudvasta, tvrda, tečna, tanka, u obliku kuglica..)
– u stolici se može javiti sluz
– žene češće imaju zatvor, a muškaci dijareju
Tačan uzrok za pojavu ovog sindroma do sada nije otkriven, ali su istraživanja pokazala da su među glavnim uzročnicima način ishrane, stres i infekcije.
Na pojavu sindroma utiči i razni drugi faktori, pa se tako, recimo, češće javlja kod žena nego kod muškaraca. Sindrom može biti i posledica hormonske promene, genetskog nasleđa, alergija, ranijih infekcija digestivog trakta (heliko bakterija), kao i pojedinih lekova.
Kao uzrok za pojavu sindroma nervoznih creva najčešće se vezuju stres i napetost.
Pročitajte još:
Prva adresa na koju se javljaju osobe sa simptomima sindroma iritabilnog kolona je lekar specijalista gastroentereolog. Ne postoji specifičan test za dokazivanje sindroma, pa se dijagnoza postavlja isključivanjem ostalih bolesti koje mogu izazvati slične simptome. Tada se obično rade laboratorijske analize, pregled stolice, ultrzvuk abdomena i kolonoskopija.
Tek kada se isključe sve moguće bolesti, uključujući kolitise, čir na želucu, kamen u žučnoj kesi, presavijena žučna kesa, gastritis, postavlja se dijagnoza iritabilnog kolona.
U sindromu nervoznog creva ne postoji nikakva upala, niti je posledica neke organske bolesti, već je reč o organski zdravom crevu, pa se bolest definiše kao funkcionalni poremećaj.
Dijagnoza iritabilnog creva postavlja se kada simptomi traju najmanje šest meseci, a da su pre toga isključene sve druge bolesti koje imaju sličnu manifestaciju.
Za lečenje ovog sindroma ne postoji konkretan lek. Terapija je uglavnom usmerena na ublažavanje i eliminaciju simptoma. Bolest se leči sa manje ili više uspeha i zavisi od saradnje pacijenta sa svojim lekarom. Uspešnost terapije zavisi od spremnosti pacijenta da koriguje način ishrane i da promeni životne navike.
Za ublažavanje simptoma nadutosti, čestih gasova i bolova u stomaku, pacijentima se prepisuju probiotici, lekovi koji smanjuju produkciju gasova, zatim lekovi koji opuštaju muskulaturu zida creva, kao i biljni preparati koji stimulišu pokretljivost creva.
Pošto su stres i napetost među glavnim uzročnicima ovog sindroma, u najtežim slučajevima iritabilnog kolona, u lečenje se uključuje i psihijatar. Tada pacijenti kao terapiju mogu da dobiju antidepresive, a preporučljiva je i psihoterapija.
Sindrom nervoznih creva spada u bolesti “savremenog čoveka” jer je njegova pojava usko povezana sa stresom. Ovaj poremećaj, u kraćim ili dužim intervalima, može da se javi kod ljudi u svim uzrastima, pa čak i kod dece. Ipak, najčešće se javlja kod mlađih osoba u periodu između 20. i 40. godine.
Karakteristtično je da se češće javlja kod žena nego kod muškaraca.
Pročitajte još:
Ishrana osoba koje pate od iritabilnog creva treba da sadrži namirnice bogate vlaknima, čiste proteine, zdrave masti i dosta vode. Za ublažavanje simprtoma nervoznih creva najbitnija je hidratacija, jer je voda ključna za održavanje probavnog sistema.
U ishranu bi trebalo češće uvesti domaću supu od kostiju, probiotičke proizvode kao što su jogurt i kefir i proizvode od kozjeg mleka. Povrće bi trebalo kuvati na pari, a voće konzumirati u umerenim količinama. Zdrave masti su takođe dobre za “smirivanje” creva, pa se preporučuju žumance, losos, avokado, maslac i kokosovo ulje.
Od žitarica je najbolje koristiti ovsene pahuljice, pirinač i kinou.
Upotrebu ugljenih hidrata bi trebalo svesti na minimum. Iz ishrane bi trebalo eliminisati mleko, zatim, mahunarke kao što su pasulj, sočivo i leblebije, a od povrća, crni i beli luk, brokoli i prokelj.
Nije svako voće dobro kada je u pitanju poremećaj digestivnog trakta, pa bi tokom terapije trebalo izbegavati jabuke, trešnje, kruške, breskve šljive i lubenice. Nasuprot ovom voću, dobro je jesti grožđe, pomorandže, jagode, borovnice i ananas.
Kada se započne sa lečenjem nervoznih creva, da bi rezultati bili vidljivi potrebno je disciplinovano poštovanje takozvane eliminacione dijete. Iz ishrane u potpunosti treba izbaciti hranu i pića koju većina nas obožava. Ovo bi bila svojevrsna “crna lista namirnica” koje direktno utiču na pogoršanje simptoma:
– šećer (sve vrste slatkiša)
– rafinisano brašno
– mleko
– gazirana pića
– kafa
– alkoholna pića
– vruća i začinjena hrana
Prevencija sindoma nervoznih creva ne postoji u pravom smislu te reči. Prevencija može da se posmatra kao promena životnih navika koje će sprečiti ispoljavanje simptoma, odnosno kod izbegavanje namirnica koje su okidači.
Povećana fizička aktivnost, unos hrane bogate vlaknima, smanjenje pušenja i konzmiranja alkohola doprinose opštem zdravstvenom stanju pa tako i prevenciji nervoznih creva.
Ovaj sindrom je relativno česta pojava na našem podneblju. Pogađa između 15 i 30 odsto populacije, a iako je toliko zastupljen, još uvek na neki način predstavlja zagonetku i za medicinu i za obolele.
