Godinama su me bolela leđa, ali kad sam osetila ovo, shvatila sam da zapravo imam tumor

Bol u kičmi nekada shvatamo suviše olako - zbog sedenja, porođaja, nezgodnog sna ili neudobnog dušeka, ali zapravo može biti veliko upozorenje da obratimo pažnju na sveukupno zdravlje.

Kičma – složena struktura i opasnosti koje krije

Kičma je izuzetno složen deo ljudskog tela koji ima ključnu ulogu u pružanju podrške i zaštiti kičmene moždine i nerava.

"Kičma se sastoji od malih kostiju koje nazivamo pršljenovi, kao i diskova, zglobova, ligamenata i mišića koji zajedno omogućavaju pokretljivost i stabilnost celog tela", objašnjavaju stručnjaci iz Cleveland Clinic. Međutim, baš zbog te složenosti, kičma može biti podložna razvoju tumora, iako su primarni tumori kičme retki.

Primarni tumori kičme potiču direktno iz kičme i mogu biti benigni (nekancerogeni) ili maligni (kancerogeni). Prema nekim podacima, benigni tumori čine samo 0,5% svih novodijagnostikovanih tumora, dok su maligni još ređi. Sekundarni tumori kičme, koji nastaju kada se ćelije raka šire iz drugih delova tela, kao što su pluća, dojke ili prostata, mnogo su češći. Procenjuje se da se godišnje u Sjedinjenim Američkim Državama dijagnostikuje oko 10.000 slučajeva metastatskih tumora kičmene moždine, navode stručnjaci iz Cleveland Clinic.

Simptomi tumora kičme

Simptomi tumora kičme mogu se značajno razlikovati u zavisnosti od vrste i lokacije tumora, kao i od same osobe. Neki od uobičajenih simptoma uključuju:

Bol u leđima koji nije povezan s fizičkom aktivnošću i koji se vremenom pogoršava, naročito kada osoba leži.

Slabost i utrnulost ekstremiteta.

Teškoće u hodanju i gubitak ravnoteže.

Inkontinencija i problemi sa kontrolom bešike ili creva.

Erektilna disfunkcija, kao i druge promene u senzacijama.

Paraliza kao najteža komplikacija.

Kako sam otkrila da imam tumor na kičmi

Erin Tomas, profesorka engleskog jezika u srednjoj školi, podelila je svoje iskustvo.

„Godinama sam mislila da je bol u leđima posledica uobičajenih fizičkih napora – porođaji, pad  kad sam trenirala gimnastiku, sve sam to pripisivala uobičajenom naporu tela."

Međutim, u januaru 2018. godine, Erin je osetila promenu.

„Bol je postao oštar, zastrašujući osećaj koji je iznenada počeo da se širi niz moju desnu nogu. Taj bol nije bio kao bilo koji prethodni. Budio me noću, a često sam morala da spavam sedeći na kauču jer je ležanje postalo nepodnošljivo.“

Njena svakodnevica je postala ispunjena neprestanim uzimanjem ibuprofena i pokušajima da izdrži bol, sve dok njen muž nije insistirao da poseti lekara. Nakon niza rendgenskih snimaka, CT skeniranja i konačno magnetne rezonence, dijagnoza je postala jasna.

„Magnetna je pokazala nešto zastrašujuće u donjem delu moje kičme. Rekli su mi da moram odmah da posetim neurohirurga,“ priseća se Erin.

Dijagnoza: Švanom

Tokom pregleda kod neurohirurga, Erin je prvi put čula za švanom.

„To je bio pojam koji nikad ranije nisam čula, iako smatram da imam prilično bogat vokabular!“

Švanom je benigni tumor koji se razvija iz nervne ovojnice i iako nije kancerogen, može izazvati ozbiljne posledice ako se ne leči. Neurohirurg je naglasio da je operacija neophodna kako bi se sprečila nepovratna oštećenja.

„Dok je objašnjavao rizike, poput moguće oštećenja nerava, infekcije, pa čak i parcijalne paralize, njegove reči su mi zvučale nestvarno. Pomisao da se nešto razvija na mojoj kičmi bila je iznad svega što sam mogla da zamislim.“

Operacija i oporavak

Operacija je bila ključna za uklanjanje tumora i sprečavanje daljih komplikacija. Erin se seća trenutka pre nego što je ušla u operacionu salu: „Ležeći u pre-op sali, nadala sam se da će to rešiti bol koji mi je već počeo da utiče na celu desnu nogu. Ali uvek sam imala taj strah – šta ako bol ne nestane? Šta ako se stvari pogoršaju?"

Na sreću, operacija je bila uspešna. „Probudio me lekar sa dobrim vestima – tumor je uklonjen. Sledećeg dana sam shvatila da je bol u nozi nestao, ali sam osećala novu, drugačiju bol duž leđa, koja me je podsećala da oporavak tek počinje.“

Fizikalna terapija je postala neizostavan deo njenog puta ka potpunom oporavku. „Moj fizioterapeut je zaslužio medalju. Gurao me kad mi je bio potreban podsticaj, a znao je i kada treba da se povuče kad frustracija prevlada,“ kaže Erin.

Nakon 10 nedelja, uspela je da trči na traci i ponovo radi stvari po kući. „Nikada ranije nisam toliko cenila mogućnost da ispraznim mašinu za pranje sudova,“ šali se Erin.

Novi život nakon tumora

Danas, Erin živi bez tumora, ali put do potpunog oporavka je bio dug.

„I dalje imam poneki bol u donjem delu leđa, ali to nije ništa u poređenju sa onim što sam preživela.“

Prilagodila je svoje svakodnevne aktivnosti kako bi održala zdravlje leđa, zamenivši intenzivne vežbe plivanjem, jogom i redovnim istezanjem.

„Ova iskustva su me promenila. Nisam ista osoba koja sam bila pre bolesti. U mnogim stvarima sam sada jača, i što je najvažnije, naučila sam da cenim snagu i podršku porodice i prijatelja. Iako je ovo bio pravi emotivni tobogan, ponosna sam što sam danas ovde, jača i otpornija nego ikad pre“, zaključuje Erin.

Njena priča je podsetnik koliko je važno slušati svoje telo, ali i koliko snage možemo pronaći u sebi i onima koji nas okružuju kad se suočimo s ozbiljnim zdravstvenim izazovima.

Šta kažu stručnjaci

Prema Cleveland Clinic centru, primarni tumori kičme češće se javljaju kod odraslih uzrasta od 65 do 74 godine i kod dece uzrasta od 10 do 16 godina. Sekundarni, odnosno metastatski tumori kičme, najviše pogađaju odrasle i starije osobe.

Brzina napredovanja tumora zavisi od vrste. Primarni tumori, poput astrocitoma ili ependimoma, mogu rasti veoma sporo, tokom više godina. Nasuprot tome, metastatski tumori kičme često napreduju veoma brzo, u roku od nekoliko nedelja do meseci. Genetske karakteristike tumora igraju ključnu ulogu u brzini njihovog rasta.

Dr Patrik Doerti, neurohirurg sa univeriteta Yale Medicine, objašnjava: „Cilj lečenja tumora kičme nije samo uništavanje tumorskih ćelija, već i obnavljanje neuroloških funkcija i ublažavanje bola.“