Mnogi ljudi su u detinjstvu doživeli neku vrstu traume. Može se raditi o određenom traumatskom događaju ili o više njih, kao i o manjoj ili većoj razmeri same traume. Traume iz detinjstva se događaju u ranim fazama životnog razvoja, a mogu bitno da utiču na kasnije ponašanje u odrasloj dobi.
Kako tačno traume iz detinjstva utiču na život i kako ih suzbiti, otkrio je psiholog i NLPt (neuro-lingvistička psihoterapija) psihoterapeut u edukaciji Emil Cukon., prenosi N1.
Traume iz detinjstva su bilo kakvi jako negativni ili stresni događaji koji na neki način kod deteta bude strah, kao što su:
telesno, ali i psihičko zlostavljanje
zadirkivanje i maltretiranje od vršnjaka
automobilska nesreća
elementarne nepogode i prirodne katastrofe
smrt bliske osobe
razvod roditelja
izloženost nasilju na televiziji
Svi ljudi su doživeli neku vrstu traume u detinjstvu, bilo da su one manje ili veće.
“Već samo rođenje smatra traumatičnim iskustvom za dete. Takođe, nešto što je trauma jednoj osobi, drugoj osobi ne predstavlja veliki problem. Svi smo različiti te nema smisla upoređivati ljude i njihova iskustva – trauma je za pojedinca trauma, koliko god ona naizgled bila ‘benigna’”, poručuje psihoterapeut Emil Cukon i dodaje da bilo koja trauma ima značajan uticaj na život osobe koja je preživela tu traumu.
Traume mogu biti uzrok brojnih zdravstvenih stanja kao što su: depresija, astma, gojaznost ili dijabetes, mogu uticati na pojavu srčanog udara, a mogu i izazvati stalan osećaj pojačanog straha, manjak samopouzdanja i želju za izolacijom od sveta.
Traume utiču i na drugačiji razvoj mozga dece, a traume iz detinjstva kod odrasle osobe mogu da utiču na povećanu konzumaciju alkohola ili droga, da stvore zavisnost ili uzrokuju česte suicidalne misli.
Psihoterapeut kaže da kada jednom doživimo traumu, u sebi donosimo određene zaključke, odnosno stvaramo uverenja i stavove o nama samima, našoj okolini, društvu i životu uopšteno.
Ti stavovi se zatim kroz život manifestuju na razne načine, najčešće utiču na to kako se ponašamo, s kakvim ljudima se družimo, kakvi partneri nas privlače, koliko verujemo ljudima. Neki ljudi imaju veliki deo svoje ličnosti izgrađen oko neke traume koju su proživeli kao mali.
Kako bi se bolje razumele posledice traume iz detinjstva, Cukon je naveo vrlo jednostavan primer iz života.
“Osoba je kao dete doživela traumu gde su joj roditelji sistematično, nakon što bi nešto pogrešila, govorili da je glupa. Uticaj traume u ovom primeru započinje tako da je osobu strah da pokuša nešto novo, jer je naučila da će je, ukoliko napravi grešku, roditelji maltretirati. Ta osoba je naučila da je bolje ne upuštati se u novo i nepoznato. Takav način nošenja sa životom dovodi do niskog samopouzdanja. To će zauzvrat uticati na njeno verovanje u svoje sposobnosti, što će pak uticati na to koliko će se truditi u životu i koliko će visoko, odnosno nisko, postavljati svoje ciljeve. Rezultat toga je osoba koja zbog loših uverenja o sebi ne ispunjava svoje potencijale, te je nezadovoljna u životu”, rekao je.
Što se ranije otkrije da dete ima problema zbog traume i što se pre potraži stručna pomoć u obliku psihoterapije, to su i veće šanse da će dete kada odraste imati manje ili nikakve posledice preživele traume.
Najčešće se traume tretiraju nekom vrstom psihoterapije, a Cukon kaže da je kod svih metoda zajednički jedan glavni cilj – osvestiti traumu, prihvatiti je i integrisati na zdrav način u život.
Kako bi došlo do ovoga potrebno je ponovo se prisetiti traume, pri čemu se pojave stare emocije. Upravo zato je potrebno strpljenje i pomoć stručnjaka kako ne bi došlo do ponovne traumatizacije osobe.
“Jedan metaforički pogled na traumu je taj da je ona zarobljena u nama kao jedan snažan energetski čvor. Kada taj čvor raspetljamo, sva ta energija mora nekuda da ode i to mi proživljavamo kao bol. Dobra stvar je što kada se čvor jednom raspetlja, uticaj traume na naš život slabi, a u nekim slučajevima u potpunosti nestaje”, zaključio je psihoterapeut.
Dakle, traume iz detinjstva mogu bitno da utiču na ponašanja, odluke, ali i zdravstvena stanja u odraslom uzrastu. Važno je potražiti stručnu pomoć i redovno odlaziti na psihoterapije kako bi pojedinac prihvatio i naučio živeti s traumom.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: