Prestala sam da jedem hleb na nedelju dana: Očekivala sam da ću smršati, ali ove promene u mom telu su me zaprepastile

Danijel Pejdž je novinarka koja je rešila da sprovede svojevrsni eksperiment – da ne jede hleb nedelju dana. Ispostavilo se da je to bilo teže nego što je mislila, ali i da je doživela neke promene koje su je zapanjile.

Njen tekst sa sajta TheLadders.com prenosimo u celosti.

„Došlo je vreme da se oprostim od hleba – makar na nedelju dana. Nadala sam se da bi mi ta promena mogla pomoći da izgubim nekoliko kilograma i da vidim kako će uticati na moju motivaciju i način života.

Ali kada sam to uradila, primetila sam prilično zanimljive efekte na svom telu.

Priprema za izazov

Pre nego što sam započela svoju nedelju bez hleba, znala sam da je priprema ključna. Nabavila sam nemasne izvore proteina poput piletine i ribe, a frižider napunila kuvanim povrćem na pari kao što su brokoli i paprika. Da ne bih pala u iskušenje da jedem prerađenu hranu, iz ostave sam sklonila sav hleb i druge ugljene hidrate koji bi mogli da ugroze moj plan. Čak sam napravila detaljan plan obroka i spisak za kupovinu kako bih ostala dosledna i izbegla iznenadne odlaske po hleb.

Podrška cele porodice bila je od presudnog značaja. Obavestila sam ih o svom izazovu i zamolila ih za podršku. Bili su uz mene i zato sam se osećala odgovornije i bila više motivisana da se držim svog plana. Kada je sve bilo spremno, osećala sam se spremnom da se suočim sa nedeljom koja je bila preda mnom.

Dan 1: Nemasni proteini

Preskočila sam svoje jutarnje parče hleba i umesto toga pojela dva jajeta sa šakom jagoda i tako uključila više složenih ugljenih hidrata u svoju ishranu. To me je, iznenađujuće, držalo sitom sve do ručka, kada sam morala da se odreknem svog uobičajenog sendviča sa ćuretinom i umesto toga pojedem salatu od ćurećeg mesa, paradajza, krastavca, crnog luka i paprike. Izabrala sam te kvalitetnije i hranljivije namirnice i tako otkrila da mogu da pojedem više hrane bez griže savesti.

To što sam uključila namirnice bogate hranljivim materijama u novu ishranu bilo je od suštinskog značaja za održavanje nivoa energije i opšteg zdravlja.

Do 16 časova bila sam gladna kao vuk i na kraju sam ranije večerala - pečenu puter tikvu uz mali komad lososa. U tom trenutku to mi je potpuno prijalo, ali sam do 21 čas ponovo poželela užinu. Odlučila sam da ranije odem na spavanje kako ne bih došla u iskušenje. Kašika bademovog putera bila je jedna od opcija za užinu, ali sam je izbegla kako bih eksperiment sprovela što doslednije.

Dan 2: Povrće kuvano na pari

Drugog dana probudila sam se potpuno gladna, pa sam odlučila da napravim domaće pljeskavice od mlevene svinjetine kao izvora nemasnih proteina, koje sam jela uz jutarnja jaja i voće, što je rešilo problem.

Izbor obroka bio je pogodan za celu porodicu, sa naglaskom na celovite namirnice i zdrave prehrambene navike koje zadovoljavaju nutritivne potrebe svih. Fokusiranjem na hranljive opcije mogla sam da pojedem više hrane, a da pritom zadržim uravnoteženu ishranu. Kontrola porcija takođe je bila važan deo održavanja te ravnoteže.

Za ručak sam odlučila da iskoristim ostatak ćurećeg mesa i napravim rolnice od ćuretine sa zelenom salatom, paradajzom i sirom. Povrće kuvano na pari razmatrala sam kao prilog, ali sam ga preskočila kako bi obrok ostao lagan. Gotovo da je delovalo kao da jedem sendvič. Za večeru sam napravila ćureći čili sa pasuljem – zbog kog sam zaista poželela da imam malo kukuruznog hleba za umakanje. Ipak, sve u svemu, drugi dan bio je bolji. Pomislila sam da možda sve ovo ipak neće biti toliko teško.

Dan 3: Prerađena hrana

Ovde stvari počinju da postaju pomalo čudne. Kada sam izbacila hleb, očekivala sam da ću početi da se osećam bolje – nadala sam se da ću imati više energije i biti fokusiranija. Umesto toga, treći dan bio je potpuna suprotnost.

Bila sam umorna i nisam mogla da nateram sebe da budem produktivna. Za ručak sam jela isto što i drugog dana, ali kada je došlo podne, više sam osećala potrebu za dremkom nego za ručkom.

Istražila sam malo i otkrila da sam se tako osećala zato što je moje telo bilo naviknuto da se hleb koji sam jela razlaže u glukozu, koja podiže nivo energije. Bez hleba nivo šećera u krvi mi je opao, što je dovelo do umora. Sada, kada više nije imalo taj izvor energije na koji je moglo da se osloni, moje telo je moralo da nauči da se oslanja na složene ugljene hidrate koje sam jela, poput puter tikve. Cilj je bio da se do kraja nedelje osećam energičnije, uprkos izazovima koje donosi smanjenje ili potpuno izbacivanje drugih ugljenih hidrata. Pored toga, odsustvo hleba uticalo je na nivo glukoze u mom organizmu, što je otežalo održavanje stabilnog nivoa energije.

Dan 4: Šećer u krvi

Četvrtog dana probudila sam se loše raspoložena, pojela isti doručak i počela bez razloga da se raspravljam sa kolegama.

Nakon što sam istražila nuspojave koje se javljaju kada smanjite unos ugljenih hidrata, saznala sam da je i to bilo posledica nedostatka hleba u mom životu, što je dovelo do značajnih promena raspoloženja.

Ispostavlja se da ugljeni hidrati podstiču proizvodnju serotonina u organizmu – hemijske supstance koja reguliše raspoloženje i čini da se osećate dobro povećavajući nivo serotonina. Upravo zbog toga sam se osećala loše. Emocionalno jedenje takođe je postalo izazov tokom ove nedelje.

Prevazilaženje emocionalnih izazova

Jedan od najtežih delova ovog izazova bilo je suočavanje sa emocionalnom željom za hlebom i drugim ugljenim hidratima. Bilo je trenutaka kada sam imala snažnu potrebu da posegnem za kriškom hleba, ali sam sebe podsećala da je u redu osećati glad i da će se moje telo vremenom prilagoditi. Da bih se izborila sa stresom i emocijama, pronašla sam zdrave načine poput šetnje ili vežbi dubokog disanja.

Takođe sam otkrila da mi je kašika bademovog putera pomagala da zadovoljim želju za hranom i održim stabilan nivo šećera u krvi. Dovoljno sna i dobra hidratacija bili su ključni za kontrolu promena raspoloženja i sprečavanje bolova u zglobovima. Te male promene napravile su veliku razliku u tome kako sam se osećala tokom nedelje.

Dani 5–6

Poslednjih dana ovog eksperimenta osećala sam se kao da imam grip. Deo eksperimenta je bio da izbegavam prerađenu hranu, a ja nisam imala apetit, jedva sam doručkovala i na silu sam izdržavala radne obaveze. Večera petog dana sastojala se od običnog vegetarijanskog burgera koji sam gotovo prespavala dok se spremao i jedne kriške paradajza.

Da li je moguće da je sve to bilo zato što sam se oprostila od hleba? Izgleda da jeste. Crveno meso takođe sam izbegavala kako bi ishrana ostala lagana. Pospanost, mučnina i bolovi povezani su sa značajnim smanjenjem unosa ugljenih hidrata i nutritivnim nedostacima. To se dešava kada telo više nema glukozu kao glavni izvor energije, a još nije prešlo na korišćenje uskladištenih masnih naslaga kao izvora energije. To naglašava koliko je važno održavati uravnoteženu ishranu kako bi se izbegli ovakvi simptomi.

Dan 7

Na kraju ovog eksperimenta stala sam na vagu da vidim da li je sve ovo vredelo. Cilj je bio da smršam, a izgubila sam oko 0,7 kilograma, što mi nije delovalo kao naročito poštena nagrada za sve kroz šta je moje telo prošlo tokom te nedelje. Gubitak težine bio je rezultat promena u ishrani.

U budućnosti ću verovatno i dalje jesti ugljene hidrate kako bih izbegla nuspojave koje dolaze ako ih naglo izbacite. Međutim, planiram da jedem više integralnog hleba da bih sprečila nagle skokove nivoa glukoze. Pored toga, u ishranu ću uključiti i zdrave masti kao deo uravnoteženog načina ishrane.

Ponovno uvođenje hleba i održavanje kilaže

Nakon završetka izazova, jedva sam čekala da ponovo uvedem hleb i druge ugljene hidrate u svoju ishranu, ali sam želela da to uradim promišljeno. Počela sam tako što sam u obroke uključivala pomalo integralnog hleba, a zatim postepeno povećavala unos ugljenih hidrata. Balansiranje ishrane nemasnim proteinima, zdravim mastima i velikom količinom voća i povrća pomoglo mi je da održim postignuti gubitak težine.

Nastavila sam da pratim svoju telesnu težinu i po potrebi prilagođavam ishranu. Redovna fizička aktivnost i vežbanje održavali su moj metabolizam ubrzanim i nivo energije visokim. Takav uravnotežen pristup omogućio mi je da uživam u hrani koju volim, a da pritom zadržim napredak koji sam postigla.

Zaključak

Na kraju, odricanje od hleba na nedelju dana bilo je izazovno, ali korisno iskustvo. Naučila sam mnogo o svom telu i svojim prehrambenim navikama, a uspela sam i da ostvarim cilj vezan za gubitak težine. Takođe sam stekla novo poštovanje prema značaju nemasnih proteina, zdravih masti i integralnih žitarica u održavanju uravnotežene ishrane. Iako je bilo teško izboriti se sa emocionalnom željom za hlebom i drugim ugljenim hidratima, pronašla sam zdrave načine da se nosim sa tim i ostanem dosledna svom planu. Ponosna sam na sebe što sam završila ovaj izazov i uzbuđena zbog toga što ću nastaviti da donosim zdrave odluke kako bih održala postignuti gubitak težine i očuvala svoje celokupno zdravlje.“