Po novom istraživanju ova hrana je ključ za dugovečnost

Istraživači sa Univerziteta Ilinois i Univerziteta Nebraska-Linkoln fokusirali su se na 100 volontera starosti između 65 i 75 godina, tražeći veze između određenih načina ishrane i sporijeg starenja mozga.

Identifikovali su dva različita tipa starenja mozga – a sporije starenje je bilo povezano sa unosom hranljivih materija sličnim onome što biste dobili od mediteranske ishrane, za koju se u prethodnim studijama pokazalo da je jedna od najboljih za naša tela.

„Istražili smo specifične biomarkere hranljivih materija, kao što su profili masnih kiselina, koji su poznati u nauci o ishrani da potencijalno nude zdravstvene prednosti“, kaže neuronaučnik Aron Barbi sa Univerziteta Ilinois, a prenosi Science alert.

"Ovo je u skladu sa obimnim istraživanjima na terenu koja pokazuju pozitivne zdravstvene efekte mediteranske dijete, koja naglašava hranu bogatu ovim korisnim hranljivim materijama."

Važno je da se istraživači nisu oslanjali na učesnike studije da izveštavaju o svojoj ishrani. Umesto toga, analizirali su uzorke krvi i imali čvrste naučne dokaze o tome šta su ove starije osobe jele i pile.

Masne kiseline, poput onih u ribi i maslinovom ulju, i antioksidansi kao što je vitamin E, prisutni u spanaću i bademima, bili su među identifikovanim korisnim biomarkerima, kao i karotenoidi, biljni pigmenti pronađeni u šargarepi i bundevi za koje je ranije utvrđeno da smanjuju upale u telu i štite ćelije od oštećenja. Još jedan koristan biomarker povezan sa sporijim starenjem u ovom istraživanju bio je holin, koji se nalazi u visokim koncentracijama u žumancima, mesu organa i sirovoj soji.

Istraživači su procenili starenje mozga i putem MRI skeniranja mozga i kognitivnih procena.

"Istovremeno ispitujemo strukturu mozga, funkciju i metabolizam, pokazujući direktnu vezu između ovih svojstava mozga i kognitivnih sposobnosti", ističe Barbi.

Sada se povećavaju dokazi da ishrana igra značajnu ulogu u tome kako mozak stari, a svaka nova studija pomaže u pružanju boljeg uvida o tome kako je naš mozak blisko povezan sa svakim drugim delom i funkcijom tela.

Ovo istraživanje, ipak, nije dovoljno sveobuhvatno da dokaže uzrok i posledicu. Međutim, do sličnih zaključaka došla je studija iz 2023, koja je pratila učesnike 12 godina i takođe je otkrila vezu između mediteranske dijete i nižeg kognitivnog pada.

Tim želi da pogleda i klinička ispitivanja tokom značajnog vremenskog perioda da vidi kako dijeta i ishrana mogu uticati na starenje mozga. Moguće je da jednostavna podešavanja onoga što jedemo mogu pomoći u smanjenju rizika od neurodegenerativnih bolesti kao što je Alchajmerova bolest.

„Ova studija identifikuje određene obrasce biomarkera hranljivih materija koji obećavaju i imaju povoljne asocijacije na mere kognitivnih performansi i zdravlja mozga“, kaže Barbi.

Istraživanje je objavljeno u npj Aging.