Pazite kako birate psihoterapeuta

Pre svega, važno je znati da ne postoji specijalizacija za bavljenje psihoterapijom u okviru fakulteta na kojima se izučava psihologija. Većina edukacija se organizuje u okviru različitih udruženja, koja zastupaju različite teorijske pravce. Za većinu teorijskih modaliteta, edukacija traje pet godina, objašnjava za Nova.rs psihoterapeutkinja Isidora Zekavica.Upravo zbog te činjenice, moramo biti pažljivi pri izboru psihoteraputa i dobro se informisati o njegovom/njenom obrazovanju.

Kako izabrati terapeuta?

"Ono što pojedinac može da uradi jeste da se raspita, odnosno informiše, kojeg je obrazovanja psihoterapeut i na kojoj je godini edukacije. Psihoteraputi bi trebalo da imaju dostupan sajt na kojem treba da bude ispisano ko su", ukazuje Zekavica.Provera obrazovanja psihoterapeuta je važna jer različita udruženja koja pružaju edukaciju imaju različite kriterijume."Treba obratiti pažnju da neka udruženja nemaju baš stroge kriterijume kada je u pitanju to koga primaju na edukaciju. Važno je proveriti da li neko ima edukaciju iz neke oblasti humanistike. To je generalno kriterijum kada se primaju ljudi na edukaciju, ali postoje slučajevi da su primnjeni ljudi čija edukacija nije adekvatna za rad sa ljudima – prosto ne dotiče se ljudskoj funkcionisanja", naglašava Zekavica.

Koji pravci psihoterapije postoje?

Kada je reč o teorijskim modalitetima, postoji nekoliko "škola".Kod psihodinamičke terapije, fokus je na tome da pacijent otvoreno razgovara o svojim osećanjima, ali i o snovima i fantazijama. Takođe je značajno utvrditi kako su prošla iskustva, naročito u detinjstvu, uticala na obrasce ponašanja u sadašnjosti, kao i na stvaranje različitih negativnih odbrambenih mehanizama.Zatim je tu kognitivno-bihejvioralna terapija, koja se bazira na premisi da promena misli i načina razmišljanja može da utiče i na promenu ponašanja.Geštalt terapija znači da se pacijent posmatra u celosti, i da se pažnja pridaje ne samo onome što je rečeno, već i gestikulaciji i drugim ponašanjima. Fokus je na tome da pacijent osvesti kako se oseća u sadašnjem trenutku, kao i da kroz oživljavanje prošlih situacija iznova oseti emocije koje su tada bile prisutne.Postoji i interpersonalna terapija, koja se fokusira na međuljudske odnose, ali i grupna, koja može imati biti od velike koristi za pojedinca.Međutim, Isidora Zekavica kaže da nije toliko važno koji teorijski modalitet zastupa vaš terapeut."Ne treba se toliko ni opterećivati time koji je to terapijski model, već je ono što je zaista važno da nađemo nekog ko nam odgovarati, ko će biti investiran u rad sa nama i ko će želeti da nam pomogne. Važno je da to bude neko ko se edukujei napreduje. Trebalo bi da to bude terapeut s kojim ćemo se dobro povezati i ko će dati sve od sebe da nam pomogne", rekla je.

Koliko psihoterapija košta?

Zekavica ukazuje da cene sata terapije u Srbiji rastu. Od čega zavisi koliko će vam naplatiti?"U Srbiji se cene sesije kreću od 2.000 do 5.000 dinara. Cena jednog sata pshoterapije zavisi od više faktora – na kojoj godini edukaciji je taj neko ko pruža usluge, da li je završio edukaciju ili nije, koliko edukacija završio. Takođe, postoje psihoterapeuti koji imaju određene evropske ili internacionalne sertifikate, što zahteva dodatno vreme i ulaganje", objašnjava.Ukazuje i da je dodatan faktor je lokacija – u manjim gradovima Srbije je psihoterapija značajno jeftinija nego u Beogradu. U cenu često ulazi iznajmljivanje prostora i slični troškovi, dodaje Zekavica.

Gde možemo dobiti besplatnu psihološku pomoć?

Ovo su neke od organizacija koje pružaju besplatnu pomoć.Centar SrceSOS telefon Autonomnog ženskog centraSOS linija za prevenciju samoubistvaMental hubSavez društva psihoterapeuta Srbije - volonterska pomoć***Bonus video:https://youtu.be/6b--85JZogYPratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram