Kako da dobijem psihološku pomoć ako nema ko da mi je pruži

Takvih ljudi je oko nas sve više. Dokaz za to - termin kod psihoterapeuta ili psihologa čiji kontakt ste dobili po preporuci je jako teško dobiti. Beograđanka koja je želela da ostane anonimna za naš portal govori o svom iskustvu."Za početak, ako imaš prijatelje i porodicu na koje možeš da računaš, onda imaš i psihološku pomoć. Da ne padneš i da se ne raspadneš. Ako imaš love i zdravstveno osiguranje, onda možeš da nađeš najbolje terapeute ili bar dostupne. To 'dostupno' je zapravo ključni problem kad si u ozbiljnoj depri jer su svi privatni terapeuti i psiholozi u gradu uglavnom zauzeti i moraš da čekaš i po nekoliko nedelja na termin. Ako se dotle ne sunovratiš sa mosta, možeš da nađeš vezu za nekog državnog psihijatra da ti bar da lekove.U međuvremenu, iscimaj pouzdane ljude da ti nađu pouzdanog terapeuta i ne odustaj. Suština je da, kad si mnogo loše, ne ćutiš. Osloni se na bliske ljude i kukaj, plači, pričaj kako si. Dok ne stigneš do termina", priča ona za Nova.rs. Dok nije napokon našla terapeuta koji ju je primio, pokušavala je da se obrati bar na pet adresa."Svi su bili zauzeti, prebacivali me od jednog do drugog. Na kraju mi je drugarica preko svog psihologa našla odličnu terapeutkinju i jedino što imam da kažem je da se isplatilo čekati, iako mi se u pojedinim trenucima činilo da ću bukvalno umreti i da nema izlaza. Ali, ima. Samo ne odustaj", kaže.Tatjana Bokun, psihološkinja iz centra "Srce", volonterske organizacije za pružanje emotivne podrške osobama u krizi i prevenciju samoubistava kaže za Nova.rs da se broj poziva jeste povećao i to od polovine 2020. godine."Postoji nekoliko službi koje rade onlajn savetovanje i u kojima volonterski rade psiholozi i ta savetovanja su besplatna, a odvijaju se putem četa i elektronske pošte. Moja preporuka je da se ne čeka da stvari dođu do grla. Bolje je pričati s nekim pre nego što dođe do ozbiljnih kriza i ti razgovori ne moraju na početku biti sa stručnjakom, možete pričati sa mamom, bratom, drugaricom, partnerom... I naši volonteri u Srcu su obučeni da navedu ljude da pričaju, ohrabre ih", kaže Bokun.Da je potražnja za psiholozima veća poslednjih meseci i među mladima, čak i osnovcima, potvrdila nam je i psihološkinja Jadranka Radovanović iz besplatnog psihološkog savetovališta Dom omladine."Povećao se broj mladih koji se javljaju poslednjih meseci. Sve se promenilo. Zovu me osmaci, ali najviše oni 20-30 godina. Zovu i roditelji. Najvažniji je taj odnos roditelj-dete. Deca imaju probleme, a roditelji se često osećaju nemoćno", rekla nam je Radovanović čiji kontakti su istaknuti na sajtu Doma omladine.I oni kojima je psihološka pomoć potrebna i stručnjaci se slažu u jednom - pričajte o svojim problemima! Ne "štedite" svoju okolinu, ne zatvarajte se u čauru i potražite pomoć na vreme. Završićemo uz reči naše sagovornice s početka teksta: "Nikad više u životu neću da ćutim kad mi nije dobro."

*Bonus video:https://www.youtube.com/watch?v=7Srp6tq85Ik***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram