Onlajn kongres posvećen dijabetesu

Kongres organizuje Akademski medicinski edukativni centar uz stručnu podršku Udruženja za dijabetes Srbije. Na kongresu učestvuje više od 300 učesnika, mnogobrojni endokrinolozi, kardiolozi, nefrolozi, internisti, doktori opšte medicine.„Ovaj kongres pokušava da prevaziđe tu barijeru informacijama koju je doneo kovid 19 i da omogući da o svim novinama u lečenju dijabetesa saznaju lekari, a kasnije i šira javnost. Na ovogodišnjem kongresu iznećemo sve o novim istraživanjima, kao i smernicama, koje upravo pokazuju da kada imate pacijenta sa novodijagnostikovanim dijabetesom tipa 2, prvo što treba da se ustanovi je da li ima kardiovaskularnu ili bubrežnu bolest i da se prema tome odredi terapija. U poslednjih pet godina dogodila se prava eksplozija kada su u pitaju novi medikamenti u lečenju dijabetesa. Poseban značaj ima grupa lekova koja se prvenstveno koristi kod dijabetesa, ali se ustanovilo da imaju i druga svojstva i da mogu poslužiti u dizajniranju terapije i kada su u pitanju neke druge bolesti. U najvećem fokusu će biti lekovi koji štite srce i krvne sudove, kao i bubrege. To su SGLT2 inhibitori, lekovi koji deluju na nivou zaustavljanja procesa ateroskleroze, a istovremeno utiču na stimulaciju lučenja insulina i redukciju gojaznosti“, objašnjava prof. dr Nebojša Lalić, endokrinolog, predsednik Udruženja za dijabetes Srbije, kao i dekan Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.Da je u lečenju pacijenata sa dijabetesom neophodno uključiti tim raznih specijalnosti kako bi se pacijent sagledao i lečio u celini, sa svim mogućim koomorbiditetima smatra prof. dr Svetlana Apostolović, kardiolog u Kliničkom centru Niš i jedna od učesnika na kongresu.„Dijabetes je podmukla bolest, ne boli i dugo ne daje simptome. Sa postavljanjem dijagnoze dijabetesa, možemo konstatovati već poodmakle promene na mnogim organima. Najčešće su zahvaćeni arterijski krvni sudovi i bubreg. Nema osobe koja pored dijabetesa nema i još neki faktor rizika za razvoj ateroskleroze, povišen krvni pritisak (6 od 10 pacijenata), gojaznost (9 od 10), a gotovo svi imaju povišen nivo masnoća u krvi. Dokazi iz velikih studija sa bolesnicima koji boluju od dijabetesa tipa 2, ujedinili su endokrinološke i kardiološke smernice za lečenje dijabetesa. Potrebno je da što ranije uključimo dokazane protektivne hipoglikemijske lekove , koji smanjuju rizik za nastanak infarkta miokarda, moždanog udara i razvoja srčane slabosti. Danas postoje lekovi za lečenje dijabetesa, čija aktivna supstanca pored efikasne kontrole nivoa šećera u krvi, štiti srce, mozak i bubrege pacijenata. Ovi lekovi deluju potpuno nezavisno od insulina te je rizik za hipoglikemiju minimalan, a samim tim se smanjuje kardiovaskularni rizik koji nosi hipoglikemija. Dokazano je da ovi lekovi snižavaju nivo hipertenzije, smanjuju telesnu težinu na račun gubitka i viscelarnih masti, dodatno smanjuju rizik za nastanak srčane i bubrežne slabosti, redukujući na ovaj način i stopu umiranja zbog kardiovaskularnih komplikacija za 25 odsto“, ističe prof. dr Apostolović.„Ono što je karakteristično ne samo za našu zemlju, već i za čitav svet jeste da je poslednje dve decenije dijabetesna nefropatija vodeći uzrok hronične bolesti bubrega, a samim tim i vodeći uzrok nastanka petog stadijuma hronične bolesti bubrega kada se bolesnici moraju lečiti dijalizom ili transplantacijom“, napominje prof. dr Radomir Naumović, nefrolog u Kliničko-bolničkom centru Zvezdara, koji će na kongresu održati predavanje upravo o povezanosti dijabetesa tipa 2 i bubrežne slabosti.„Oko 30 odsto pacijenata u našoj zemlji je na dijalizi zbog posledica dijabetesa. Povišena koncentracija šećera u krvi pomoću nekoliko mehanizama dovodi do oštećenja bubrega, prvenstveno krvnih sudova bubrega. To je samo početak, jer ukoliko se dijabetes ne leči kasnije dolazi do oštećenja svih ostalih struktura bubrega, do kompletnog propadanja funkcije i neophodnosti da se započne lečenje dijalizom ili transplantacijom. Moderna terapija koja je napravljena da smanji šećer u krvi, vremenom je pokazala fantastične rezultate i kada je u pitanju funkcija bubrega. Naime, ovi lekovi su pokazali da imaju efekte i kod bolesnika koji imaju normalnu funkciju bubrega, odnosno da značajno odlažu nastanak simptoma i znakove hronične bolesti burbega. S druge strane, kod bolesnika koji već imaju bubrežno oštećenje ovi lekovi značajno usporavaju progresiju hronične bolesti bubrega. Uz ovakvu terapiju značajno se odlaže početak dijalize. To predstavlja ne samo veliku korist za bolesnike već i državu, jer odlaganje dijalize predstavlja ogromnu uštedu za zdravstveni sistem svake zemlje“, napominje prof. dr Naumović.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram