Nuspojave vitamina D za koje možda niste znali: Ako ga pogrešno pijete dolazi do nakupljanje kalcijuma u krvi umesto u kostima

Prekomeran unos može imati suprotan efekat – uzrokujući nakupljanje kalcijuma u krvi umesto u kostima, što može izazvati neprijatne i potencijalno opasne nuspojave vitamina D, piše "Kreni Zdravo".

Nuspojave vitamina D

1. Gubitak apetita, mučnina i povraćanje

Jedan od prvih znakova viška vitamina D može biti osećaj mučnine i gađenja prema hrani. Kalcijum u povišenim koncentracijama iritira sistem za varenje, što može izazvati gubitak apetita, mučninu, pa čak i povraćanje. Moguća je i osetljivost stomaka na dodir – sve su to pokazatelji da telo pokušava da izbaci višak kalcijuma.

2. Umor, slabost i osećaj nelagodnosti

Osećaj iscrpljenosti može biti posledica mnogih stanja, ali ako ste u poslednje vreme počeli da uzimate vitamin D i osećate se slabije nego obično, uzrok bi mogla biti upravo prevelika količina kalcijuma. Osim umora, mogući su vrtoglavica, razdražljivost ili opšti osećaj slabosti i neraspoloženja.

3. Učestalo mokrenje i dehidratacija

Među nuspojave uzimanja vitamina D spadaju i učestalo mokrenje i dehidratacija. Kako bi izbacili višak kalcijuma, bubrezi počinju intenzivnije da rade – što dovodi do učestalog mokrenja, čak i ako ne unosite više tečnosti. Vremenom to može rezultirati dehidratacijom, osećajem žeđi, glavoboljama i suvim sluzokožama, uključujući oči i nos.

4. Bolovi u kostima i nakupljanje kalcijuma u tkivima

Iako je vitamin D poznat kao saveznik zdravih kostiju, preterivanje može izazvati bolove u kostima i zglobovima. Višak kalcijuma može se nataložiti u mekim tkivima, krvnim sudovima ili zglobovima, uzrokujući ukočenost, bol ili nelagodnost.

5. Neurološki simptomi

Zbunjenost, poteškoće sa koncentracijom i takozvana “mentalna magla“ mogu biti znaci da je nivo kalcijuma previsok. Takvo stanje ometa prenos nervnih signala i ravnotežu tečnosti u telu, što se može manifestovati i kroz razdražljivost ili dezorijentisanost.

Ko je pod većim rizikom?

Nisu svi podjednako osetljivi na nuspojave viška vitamina D. Rizične grupe uključuju:

• osobe sa hiperparatireozom – bolest koja uzrokuje preterano lučenje hormona koji reguliše kalcijum
• obolele od granulomatoznih bolesti, poput sarkoidoze – koje same po sebi mogu povećati nivo aktivnog vitamina D u telu
• korisnike više dodataka ishrani – naročito ako uzimaju multivitamine koji već sadrže vitamin D
• korisnike određenih lekova, poput tiazidnih diuretika (hidrohlorotiazid), koji mogu dodatno povećati nivo kalcijuma i povećati rizik od aritmija.

Vitamin D – doziranje

Preporučeni dnevni unos za odrasle iznosi 600 IU (međunarodnih jedinica), a gornja granica prema smernicama američkog Nacionalnog instituta za zdravlje (NIH) je 4000 IU dnevno. Ova količina uključuje unos iz hrane, sunčeve svetlosti i dodataka ishrani.

Kako znati da li uopšte treba da uzimate vitamin D?

Najsigurniji način da to saznate jeste analiza krvi kojom se određuje nivo vitamina D. Na osnovu rezultata, vaš lekar može preporučiti dnevnu dozu ili privremenu terapiju ako postoji manjak.

Važno je ne uzimati suplemente na svoju ruku, bez konsultacije sa stručnjakom.

Ko bi trebalo da izbegava vitamin D?

Dodaci vitamina D nisu pogodni za sve. Osobe sa već postojećim visokim nivoima kalcijuma, hiperparatireozom ili određenim autoimunim bolestima trebalo bi da izbegavaju samoinicijativno uzimanje vitamina D. Isto važi za one koji već uzimaju suplemente koji sadrže kalcijum ili vitamin D.