Naučnici otkrili: Tajna zdrave jetre krije se u povrću koje sigurno već imate u kuhinji

Novo istraživanje Univerziteta UC Irvine moglo bi konačno objasniti kako dijetetska vlakna štite telo od štetnog delovanja šećera i sve počinje u crevima. Naučnici sa Medicinskog fakulteta UC Irvine otkrili su da inulin, prirodno vlakno koje se nalazi u povrću poput luka, belog luka i artičoke, može preoblikovati crevne bakterije tako da zaustave fruktozu pre nego što stigne do jetre.

„Otkrili smo da konzumiranje vrste dijetetskih vlakana poznate kao inulin menja crevne bakterije tako da one ‘pojedu’ štetnu fruktozu pre nego što može izazvati oštećenja“, objasnio je dr Čolsun Jang, rukovodilac UCI laboratorije za metabolizam hranljivih materija i bolesti. Rezultati, objavljeni u časopisu Nature Metabolism, otkrivaju novu dimenziju zaštite koju vlakna nude ne samo u probavi, već i u načinu na koji telo obrađuje šećer na molekularnom nivou.

Kada ljudi unose fruktozu (šećer koji se prirodno nalazi u voću, ali i u zaslađenim proizvodima), bakterije u tankom crevu mogu da je prerade pre nego što stigne do jetre. Međutim, ako u ishrani nema dovoljno vlakana, višak fruktoze „preliva“ se u jetru, gde dolazi do nakupljanja masti i mogućeg razvoja masne jetre.

Dodavanjem inulina u ishranu, mikrobi u crevima postaju znatno efikasniji u preradi fruktoze, čime se sprečava oštećenje jetre. Štaviše, nakon što su „naučene“ da koriste inulin, bakterije su uspele da preokrenu rane znakove masne jetre i pojačaju prirodne antioksidanse u organizmu.

Dr Jang naglašava da ovo istraživanje pokazuje kako nisu sve kalorije iste i da vlakna imaju ključnu ulogu u zaštiti zdravlja: „Naša studija pruža uvid u to kako vlakna štite organizam od štetnih hranljivih materija poput fruktoze“, istakao je on.

Istraživanje se fokusiralo na osobe koje nisu gojazne, upravo one koje spolja deluju zdravo, ali mogu imati skrivene rizike zbog ishrane bogate šećerom. Naučnici su otkrili da čak i kod vitkih ljudi nedostatak vlakana može izazvati stres jetre i insulinsku rezistenciju.

U budućnosti bi ova otkrića mogla otvoriti put personalizovanoj ishrani, u kojoj bi se preporuke zasnivale na sastavu crevnog mikrobioma svake osobe.

„Proverom koliko dobro nečije crevne bakterije uklanjaju fruktozu pre nego što je telo apsorbuje, možemo odabrati pravi prebiotik ili probiotik kako bismo poboljšali zdravlje i smanjili rizik od bolesti“, zaključio je dr Jang.